Ro­man o že­ni ko­ja pos­ta­je pre­ljub­ni­ca da kaz­ni svo­je dos­to­jans­tvo, a ne svog mu­ža

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Je­dan od vo­de­ćih špa­njol­skih ro­ma­no­pi­sa­ca Ja­vi­er Marías (1951. Ma­drid), pos­lu­žio se jed­nim Sha­kes­pe­are­ovim sti­hom iz “Ha­mle­ta” za nas­lov ro­ma­na “Ta­ko po­či­nje zlo”. Kao pre­vo­di­telj s en­gle­skog je­zi­ka na špa­njol­ski i oso­ba od­lič­no upu­će­na u Sha­kes­pe­are­ovo dje­lo, Marías je kao mo­to op­sež­nog ro­ma­na iz­a­brao sti­ho­ve “Ta­ko po­či­nje zlo i go­re os­ta­je za na­ma”, a u ro­ma­nu se, ona­ko us­put, ba­vi i ne­raz­rje­ši­vim mis­te­ri­ja­ma ko­je pra­te Sha­kes­pe­are­ovu osob­nost i autor­stvo. Ro­man “Ta­ko po­či­nje zlo” ne­dav­no je obja­vio za­gre­bač­ki Pro­fil, sa špa­njol­skog ga je iz­vr­s­no pre­veo Din­ko Te­le­ćan, a ure­di­la Ali­ca Gra­cin. I to na za­do­volj­stvo či­ta­te­lja ko­ji ci­je­ne kla­sič­ni ro­ma­ne­sk­ni slog, ute­me­lje­nu, ali kraj­nje ne­pre­dvid­lji­vu fa­bu­lu i gos­pod­sku, ot­mje­nu ero­ti­ku ko­ja je ko­ji put i fri­vol­ni­ja od one nes­kri­ve­ne i di­rek­t­ne ko­ja otvo­re­no ko­ke­ti­ra s por­no­gra­fi­jom. U ro­man “Ta­ko po­či­nje zlo” Marías je ugra­dio ele­men­te po­vi­jes­nog ro­ma­na, jer por­tre­ti­ra Špa­njol­sku svje­že os­lo­bo­đe­nu od fran­kis­tič­ke ka­ri­je­re, ali i svo­je­vr­s­nog kri­mi­na­lis­tič­kog ro­ma­na jer se mi­nu­ci­oz­no ba­vi sus­tav­nim zlo­čin­ci­ma ko­ji pod po­li­tič­kim i li­ječ­nič­kim krin­ka­ma sek­su­al­no pod­či­nja­va­ju žen­ski svi­jet raz­li­či­tog uz­ras­ta. Ovaj María­sov ro­man sva­ka­ko je i ro­man o, po­jed­nos­tav­lje­no re­če­no, mu­ško-žen­skim od­no­si­ma, mu­ško-žen­skoj osje­ćaj­nos­ti, o raz­li­či­tos­ti­ma i mo­gu­ćim slič­nos­ti­ma iz­me­đu mu­ške i žen­ske sek­su­al­nos­ti. Pa i o mu­škom i žen­skom do­živ­lja­ju bra­ka, ko­ji se u ži­la­voj Fran­co­voj Špa­njol­skoj ni­je mo­gao služ­be­no raz­vrg­nu­ti, što je iz­a­zi­va­lo mno­ge ljud­ske i druš­tve­ne bro­do­lo­me. Pri­po­vje­dač u ro­ma­nu je mla­di, sek­su­al­no gla­dan i do­bro­na­mjer­ni in­te­lek­tu­alac neo­bič­nog pre­zi­me­na Ju­an de Ve­re ko­ji asis­ti­ra poz­na­tom film­skom re­da­te­lju, do­du­še na za­la­zu ka­ri­je­re Edu­ar­du Mu­ri­elu kao pre­vo­di­telj, kos­ce­na­rist, tje­ši­telj, ra­me za pla­ka­nje, po­uz­da­nik, uho­da… Ju­an de Ve­re do­bi­va i so­bu u Mu­ri­elo­voj ku­ći te pos­ta­je svje­do­kom nje­go­va čud­nog i su­ro­vog od­no­sa s pu­te­nom su­pru­gom Be­atriz, že­nom u naj­bo­ljim go­di­na­ma ži­vo­ta ko­ja pa­ti za­tvo­re­na u svom bra­ku pre­pu­nom sva­ko­ja­kih taj­ni. Či­ta­va kri­mi­na­lis­tič­ko-erot­ska pot­ka ovog ro­ma­na po­kre­će se ka­da re­da­telj svom mla­dom su­rad­ni­ku na­re­di da što je dis­kret­ni­je mo­gu­će is­pi­ta proš­lost nje­go­vog kuć­nog pri­ja­te­lja, ugled­nog pe­di­ja­tra i do­bro­či­ni­te­lja ta­ko­đer čud­nog pre­zi­me­na Van Vec­h­te­na. I mla­di Ju­an de Ve­re, lju­bi­telj i zna­lac knji­ga i knji­žev­nos­ti, pre­do­dre­đen za ne­kak­vu ti­hu pro­fe­sor­sku ka­ri­je­ru pos­ta­je ne­us­tra­ši­vi i us­pješ­ni de­tek­tiv ko­ji saz­na­je sve o Vec­h­te­no­voj do­is­ta od­vrat­noj proš­los­ti o ko­joj ov­dje ne mo­že­mo ot­kri­ti baš ni­šta ka­ko se ne bi­smo ogri­je­ši­li o uzu­se pi­sa­nja o kri­mi­na­lis­tič­koj pro­zi. Ali, ipak mo­že se ot­kri­ti da je Vec­h­te­no­va proš­lost usko ve­za­na s fran­kis­tič­kom špa­njol­skom po­pud­bi­nom. Ci­je­li ro­man pre­pun je re­mi­nis­cen­ci­ja na to do­ba špa­njol­ske po­vi­jes­ti, ali i na od­nos pre­ma proš­los­ti kao tak­voj, na od­nos pre­ma lju­di­ma ko­ji su po­či­ni­li zlo i s ko­ji­ma se mo­ra nas­ta­vi­ti ži­vje­ti da­lje jer se ni­ka­da ne mo­gu kaz­ni­ti svi oni ko­ji su u ne­kom kon­kret­nom vre­me­nu (ili po­ret­ku) bi­li vi­te­zo­vi zla i ta­me. Pri to­me Marías upu­će­no pov­la­či i pa­ra­le­le sa su­vre­me­noš­ću, na­rav­no, su­vre­me­noš­ću ko­ja je bi­la ak­tu­al­na osam­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća što je vri­je­me odvi­ja­nja ovog ro­ma­na. María­sov stil ka­rak­te­ri­zi­ra­ju du­ge re­če­ni­ce, su­prot­ne ovom po­vr­š­nom i br­zo oki­da­ju­ćem vre­me­nu. Marías je pi­sac ko­ji ne po­di­la­zi či­ta­te­lju. On ne pli­je­vi svoj knji­žev­ni vrt to­li­kim in­ten­zi­te­tom da na kra­ju os­ta­ne sa­mo oglo­da­ni fa­bu­lar­ni kos­tur bez li­te­rar­nog me­sa. Marías je pi­sac ko­ji se vo­li za­igra­ti di­gre­si­ja­ma, vr­lo čes­to na te­mu film­ske in­dus­tri­je (uos­ta­lom i lik re­da­te­lja Edu­ar­da Mu­ri­ela na ne­ki je na­čin is­kle­sao po uzo­ru na svog uja­ka, stvar­nog špa­njol­skog re­da­te­lja Je­su­sa Fran­ca). Du­ho­vit je i okru­tan pre­ma uštog­lje­nom in­te­lek­tu­al­nom aka­de­miz­mu, ali ipak i prag­ma­tič­no po­mir­ljiv pre­ma du­bo­kim svje­to­na­zor­skim po­no­ri­ma iz­me­đu, pri­mje­ri­ce, an­ti­fran­kis­ta i fran­kis­ta. Ali i bes­kraj­no na­dah­nut ka­da pi­še o Be­atriz Mu­ri­el, že­ni ko­ja pos­ta­je pre­ljub­ni­ca ka­ko bi kaz­ni­la ne svog mu­ža, ne­go vlas­ti­to dos­to­jans­tvo.

“Ta­ko po­či­nje zlo”, Ja­vi­er Marías, Pro­fil, sa špa­njol­skog pre­veo Din­ko Te­le­ćan, ure­di­la Ali­ca Gra­cin, ci­je­na 129 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.