Uboj­stvo vin­ske mu­ši­ce

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Uje­da­na­est i pet­na­est pri­je pod­ne Ga­bri­jel Miš­lje­no­vić iz­a­šao je iz svo­je zgra­de gdje je ži­vio u dvo­sob­nom sta­nu de­vet go­di­na, ko­rak mu je bio od­lu­čan i brz, ali čim je stao na no­gos­tup, zga­zio je vin­sku mu­ši­cu, na­rav­no ne zna­ju­ći da je pre­ki­nuo je­dan ži­vot ot­pri­li­ke dva sa­ta pri­je nje­go­va pri­rod­nog kra­ja. * * Ina­če sta­nar Miš­lje­no­vić si­noć je iz­nio svo­je sme­će u kan­te za ot­pad ko­je su tre­ba­le bi­ti is­praž­nje­ne is­tu ve­čer. Zbog kva­ra na ka­mi­onu po­du­ze­ća za čis­to­ću gra­da odvoz je bio od­go­đen. No mnoš­tvo or­gan­skog ot­pa­da u vri­je­me vre­lih da­na i no­ći za­uda­ra­lo je na tru­lež. Raz­li­či­to vo­će, me­đu nji­me sva­ka­ko je bi­lo i gro­žđe, pre­tva­ra­lo se u kom, mo­žda već i u al­ko­hol­ne pa­re. Oko kan­ti nad po­lu­otvo­re­nim pok­lop­cem le­tje­le su mu­he i mu­ši­ce. Vin­ske mu­ši­ce ko­je se uvi­jek stvo­re nad tru­lim vo­ćem, pa i nad naj­fi­ni­jim vi­ni­ma, ima­ju na ras­po­la­ga­nju ži­vot du­lji­ne jed­nog ljud­skog da­na. Ga­bri­jel je je­dan ta­kav ži­vot skra­tio, ubio je vin­sku mu­ši­cu iz ne­ha­ja. Ka­ko je vin­ska mu­ši­ca si­ćuš­na, ma­nja od gla­ve igle za kro­je­nje, po­pu­lar­no na­zva­ne „špe­nad­la“, bi­la je to is­tin­ska ne­sre­ća. Ne­sre­ća zbog to­ga što je Ga­bri­jel imao baš no­ve ci­pe­le kup­lje­ne dan pri­je, a obu­ve­ne po pr­vi put. Đon ci­pe­le bio je od pra­ve go­ve­đe ko­že, ra­van po­put gla­ča­la. Sa­mo ta­kav đon mo­gao je ubi­ti vin­sku mu­ši­cu. Da je ko­jim slu­ča­jem Ga­bri­jel Miš­lje­no­vić obuo sta­ri­je ci­pe­le s đo­nom od pje­nas­te gu­me, vin­ska mu­ši­ca mo­žda bi ima­la ne­kak­vu šan­su. Oro­nu­lost i šup­lji­ka­vost tak­vog đo­na sa­mo bi prig­nje­či­la vin­sku mu­ši­cu ko­ja bi se za­vuk­la u šup­lji­nu ne­kog od ma­log kra­te­ra đo­na i os­ta­la sa­mo oša­mu­će­na vje­trom ko­ji ko­rak čo­vje­ka u žur­bi či­ni. No slu­čaj je htio da je Ga­bri­jel Miš­lje­no­vić išao na raz­go­vor za no­vi po­sao i obuo no­ve ci­pe­le s rav­nim kož­nim đo­nom. Ne­sre­ća je vin­ske mu­ši­ce bi­la i ta što već tje­dan da­na ni­je ki­ši­lo i Ga­bri­jel ni­je mo­rao obu­ti gu­me­ne ci­pe­le zbog mo­krog no­gos­tu­pa i ces­te ko­ji­ma se kas­ni­je kre­tao. U taj ne­sret­ni tre­nu­tak kod ho­da Ga­bri­je­la Miš­lje­no­vi­ća doš­lo je do za­ma­ha do­njeg di­je­la hla­ča ko­je su svo­jim gi­ba­njem na­či­ni­le pre­jak vje­tar za ma­lu vin­sku mu­ši­cu i ta­ko je za­vr­ši­la pod ci­pe­la­ma, da se ona naš­la sa­mo po­la me­tra da­lje, u tom slu­ča­ju za nju su mo­gla os­ta­ti još dva sa­ta ži­vo­ta. Pri­ti­sak te­škog ko­ra­ka zgnje­čio je njen ži­vot već na za­la­sku. Nje­ni so­ko­vi zgnje­če­nog ži­vo­ta os­ta­li su na đo­nu još ko­rak dva i on­da ka­da je Ga­bri­jel Miš­lje­no­vić za­peo za rub­nik ces­te os­tru­gao je tje­les­ne os­tat­ke o be­ton vre­lo od pri­bli­ža­va­nja pod­ne­va, ka­da je Sun­ce vi­so­ko, ali bez sjen­ke ubo­ji­to. Či­ni se da je za čo­vje­ka Ga­bri­je­la Miš­lje­no­vi­ća ovo jed­no slu­čaj­no uboj­stvo, ali mo­glo bi se re­ći da je on se­rij­ski ubo­ji­ca. Na nje­go­vim sme­đim hla­ča­ma toč­no na vi­si­ni nje­go­va ko­lje­na bi­la je jed­na osu­še­na mr­lji­ca, ko­ja je os­ta­la i na­kon zad­njeg ke­mij­skog čiš­će­nja u su­sjed­noj rad­nji „za pra­nje, čiš­će­nje i gla­ča­nje hla­ča, odi­je­la i zim­skih ka­pu­ta“. Gos­po­đa ko­ja je ra­di­la na ke­mij­skom čiš­će­nju Ga­bri­je­lo­ve odje­će je­di­na je zna­la za tu mr­lji­cu na nje­go­vim sme­đim hla­ča­ma. Za­pra­vo ni­je mo­gla ski­nu­ti ma­lu toč­ki­cu su­he kr­vi ko­ju je os­ta­vio uda­rac Ga­bri­je­lo­va dla­na po ko­mar­cu pu­nom nje­go­ve kr­vi. Ta­ko na­pu­njen krv­lju le­tio je spo­ro i te­ško, prok­le­to kob­no za svoj ži­vot. Ga­bri­jel je pos­li­je udar­ca čvrk­nuo mr­tvog ko­mar­ca či­ji su os­ta­ci od­le­tje­li na tra­vu, mo­žda baš me­đu nje­go­ve ro­đa­ke. Ga­bri­jel ni­je ni vi­dio mr­lji­cu vlas­ti­te kr­vi na hla­ča­ma, već je taj dan pro­lio ne­ko­li­ko ka­pi vi­na te od­lu­čio hla­če da­ti na ke­mij­sko čiš­će­nje. No, da su ko­jim slu­ča­jem fo­ren- zi­ča­ri pri­je čiš­će­nja Ga­bri­je­lo­ve hla­če uze­li na raz­ma­tra­nje i ana­li­zu, naš­li bi u pre­dje­lu ras­por­ka ili, po­pu­lar­ni­je re­če­no, šli­ca, osim ne­što ljud­skih iz­lu­če­vi­na, i jed­nu mr­lji­cu mrav­lje ki­se­li­ne. Proš­log vi­ken­da, na­ime, Ga­bri­jel je u prat­nji za­ruč­ni­ce i nje­zi­na psa še­tao par­kom, a za­tim i sjeo za­jed­no s njom na obliž­nju klu­pu. Pas je čes­to gu­rao svo­ju nju­šku u Ga­bri­je­lov šlic, a za­ruč­ni­ca, za­ru­me­nje­la od ne­ugod­nos­ti, gu­ra­la gla­vu svo­ga psa da­lje od za­ruč­ni­ko­va mi­omi­ri­sa za pse­ći njuh. Par je sjeo na klu­pu i ne slu­te­ći da je mrav­lji put baš na dru­goj das­ci klu­pe. Ne­ko­li­ko mra­vi od­mah je stra­da­lo pod nji­ho­vim te­škim ti­je­li­ma, ali dru­gi mra­vi rat­ni­ci nas­ta­vi­li su is­tim pu­tem pa makar i pre­ko hla­ča i po ci­je­nu svo­jih ži­vo­ta. Ka­da se par lju­bio, Ga­bri­je­lo­va krv buk­nu­la je, tek­la je br­že i ja­če po ci­je­lom ti­je­lu. Nje­go­vu spo­lo­vi­lu bi­lo je ti­jes­no u li­je­vom uglu ga­ći­ca pa ga je on ru­kom pre­mjes­tio u po­volj­ni­ji po­lo­žaj, tim po­te­zom zdro­bio je dva-tri mra­va ko­ji su hra­bro po­gi­nu­li bra­ne­ći svoj put no­še­nja hra­ne. Ipak, u par­ku su se za­ruč­ni­ci po­sva­đa­li i ni­su se nas­ta­vi­li lju­bi­ti. Za­ruč­ni­ca je Ga­bri­je­lu za­mje­ri­la što ne na­la­zi po­sao. “U bra­ku će tre­ba­ti dvi­je pla­će!“, rek­la je, Ga­bri­jel ju je uvje­ra­vao da baš ide su­tra dan na raz­go­vor, no pas se umi­je­šao u sva­đu ta­ko da se otrg­nuo za­ruč­ni­ci i po­bje­gao pre­ma ne­koj ne­poz­na­toj ku­ji. Obo­je su ga tra­ži­li, no uza­lud. Za­ruč­ni­ca je bi­la lju­ta i rek­la je Ga­bri­je­lu ne­ka se ja­vi ka­da na­đe po­sao. Pas se vra­tio is­tu ve­čer pred Ga­bri­je­lov stan, on ga je pus­tio u stan u ko­ji je pas sva­kod­nev­no do­la­zio s gaz­da­ri­com. Ka­da je Ga­bri­jel htio na­zva­ti za­ruč­ni­cu, pas se smjes­tio u kut i zas­pao. Ni­je na­zvao ni­ko­ga, pri­pre­mao se za test i raz­go­vor za po­sao, psa je hra­nio i ču­vao za dan ka­da na­đe po­sao i dvos­tru­ko ra­zve­se­li za­ruč­ni­cu. Bi­lo mu je naj­te­že ka­da je mo­rao la­ga­ti jer je već dru­gi dan na­zva­la nje­go­va oda­bra­ni­ca i pi­ta­la za psa. La­gao je. Bio je uvje­ren da ga pra­ti zla kob na tim raz­go­vo­ri­ma ko­ji bi mu mo­gli otvo­ri­ti vra­ta ži­vo­ta. Za­pra­vo, do­ga­đa­le su mu se bi­zar­ne stva­ri. Za je­dan raz­go­vor ni­je na­vu­kao do­bre ga­će, uvi­jek odje­ne ta­ko zva­ne bok­se­ri­ce s no­ga­vi­ca­ma, no taj put u žur­bi ule­tio je u ne­ke uske ga­će bez no­ga­vi­ca, a ru­bo­vi su ga ste­za­li i sve su se vi­še ure­zi­va­li u bu­ti­ne. Na raz­go­vo­ru je sva­ki čas na­mje­štao i ras­te­zao te ru­bo­ve, što je pri­mi­je­ti­la jed­na sta­ri­ja gos­po­đa u po­vje­rens­tvu, gle­da­la ga je oš­trim po­gle­dam, znao je ne­će pro­ći. Dru­ga nez­go­da do­go­di­la se pe­de­se­tak me­ta­ra od ula­za u zgra­du u ko­joj ga je če­ka­lo po­vje­rens­tvo, baš ta­da odve­za­le su mu se ve­zi­ce na ci­pe­li, ali ka­ko se žu­rio, ni­je se sag­nuo i ve­zao ih, mis­lio je to oba­vi­ti pri­je no što uđe i ta­ko sti­ći smi­ri­ti di­sa­nje. No pred sa­mim ula­zom na ploč­ni­ku je bi­la žu­to-si­va gnje­ca­va ma­sa, vje­ro­jat­no ne­či­ji hra­čak, on ga je u zad­nji čas za­obi­šao i ni­je stao u taj ne­či­ji od­vra­ti isp­lju­vak, ali odve­za­ne ve­zi­ce preš­le su pre­ko svje­žeg hrač­ka. Pso­vao je u se­bi, ali mir­no ušao u so­bu za raz­go­vor i sjeo. “Opros­ti­te, ima­te odve­za­ne ve­zi­ce na ci­pe­li”, rek­la je jed­na od čla­ni­ca po­vje­rens­tva. No on je sjeo na sto­li­cu i, kao da ni­šta ni­je čuo, os­ta­vio ve­zi­ce da se osu­še. To je bi­lo do­volj­no da na­lju­ti i ne za­do­vo­lji čla­ni­cu po­vje­rens­tva, ni­je do­bro pro­šao. Na no­vi po­ziv na raz­go­vor za po­sao sta­nar Miš­lje­no­vić iz­a­šao je is­tim ko­ra­kom kao i uvi­jek, no ovaj put ni­je imao šan­se zga­zi­ti ni­kak­vu mu­ši­cu, taj dan sme­ća ni­je bi­lo pred ula­zom, ve­zi­ce su bi­le no­ve i čvr­sto su sta­ja­le. Ga­će ko­je je imao bi­le su mu naj­dra­že bok­se­ri­ce u ko­ji­ma mu se spo­lo­vi­lo slo­bod­no kla­ti­lo, kan­di­dat Ga­bri­jel Miš­lje­no­vić imao je oz­bilj­ne šan­se da ovaj put pro­đe na tes­ti­ra­nju i raz­go­vo­ru za po­sao.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.