Pos­ta­li smo re­pre­siv­ni apa­rat

Mi smo iz­me­đu če­ki­ća i na­kov­nja. Če­kić je dr­ža­va i nje­zi­ni ne­dos­tat­ni re­sur­si, a na­ko­vanj ko­ris­ni­ci so­ci­jal­ne po­dr­ške i po­mo­ći, a to os­tav­lja i ko­ban trag na na­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ro­ma­na Ko­va­če­vić

U nas je 486 ti­su­ća lju­di s raz­nim pra­vi­ma iz sus­ta­va so­ci­jal­ne skr­bi, a broj obi­te­lji u pro­ble­mi­ma ras­te. Ne pra­ti ih i rast bro­ja struč­nja­ka Ne­ovis­no o in­s­pek­cij­skom nad­zo­ru re­sor­nog mi­nis­tar­stva nad pul­skim Cen­trom za so­ci­jal­nu skrb, po­kre­nu­tom na­kon uboj­stva tro­go­diš­njeg De­ni­sa Pa­ši­ća, Hr­vat­ska ko­mo­ra so­ci­jal­nih rad­ni­ka idu­ćih će da­na on­dje pro­ves­ti struč­ni nad­zor nad ra­dom so­ci­jal­nih rad­ni­ka. Ako ut­vr­de pro­pus­te u pos­tu­pa­nju u slu­ča­ju obi­te­lji Pa­šić, us­li­je­dit će pri­ja­va dis­ci­plin­skom su­du Ko­mo­re, po­t­vr­dio nam je pred­sjed­nik Ko­mo­re so­ci­jal­nih rad­ni­ka An­tun Ili­jaš. Jav­nost i stru­ka tra­že od­go­vo­re.

Tro­go­diš­njak sam u par­ku

Di­je­te je ubi­je­no, maj­ka je u za­tvo­ru, a ko­li­ko je iz obi­telj­ske anam­ne­ze Chi­are Pa­šić znao pul­ski cen­tar, tek tre­ba ut­vr­di­ti. – Kad se ko­ris­ni­ca po­ja­vi sa­mo jed­nom go­diš­nje da bi pri­mi­la jed­no­krat­nu nak­na­du, so­ci­jal­ni rad­nik ne­ma saz­na­nja o ne­kom­pe­tent­nom ro­di­telj­stvu i mo­gu­će je da sus­ta­vu pro­mak­ne ro­di­telj­sko za­ne­ma­ri­va­nje. Ako je saz­na­nje pos­to­ja­lo, a ni­šta se ni­je po­du­ze­lo, on­da je to te­žak pro­pust – go­vo­ri so­ci­jal­na rad­ni­ca Ne­la Pa­mu­ko­vić, pred­stav­ni­ca ne­dav­no os­no­va­nog Po­vje­rens­tva za od­no­se s jav­noš­ću Ko­mo­re. Za one ko­ji su poz­na­va­li obi­telj bi­lo je in­di­ci­ja da se o dje­ča­či­ću ko­ji je u če­t­vr­tak po­ko­pan ni­je pri­mje­re­no skr­bi­lo. S ne­tom na­vr­še­ne tri go­di­ne u par­ku se igrao sam, a nje­gov su plač su­sje­di čes­to slu­ša­li. Prem­da su se na­kon tra­ge­di­je druš­tve­ne mre­že usi­ja­le od bi­je­sa, gra­đa­ni vr­lo ri­jet­ko pri­jav­lju­ju sum­nju na za­ne­ma­ri­va­nje i zlos­tav­lja­nje dje­ce. – Ako net­ko pri­ja­vi, in­zis­ti­ra na ano­nim­nos­ti. Duž­ni smo pro­vje­ri­ti sva­ku, a od ma­lo­broj­nih pri­ja­va sa­mo 20-ak pos­to po­ka­že ih se oprav­da­ni­ma. Ali bo­lje je da ih se de­vet po­ka­že neo­prav­da­ni­ma, ne­go da nam je­dan stvar­ni slu­čaj na­si­lja pro­đe is­pod ra­da­ra – is­ti­če Ili­jaš. No li­ječ­ni­ci, pa­tro­naž­ne ses­tre, ško­le, vr­ti­ći, sve ins­ti­tu­ci­je u ko­ji­ma di­je­te bo­ra­vi, duž­ne su pri­ja­vi­ti tak­vu sum­nju, a njih on­da is­tra­žu­je po­li­ci­ja. So­ci­jal­ni rad­ni­ci is­pi­tu­ju okol­nos­ti i po­du­zi­ma­ju mje­re u in­te­re­su za­šti­te dje­ce. Od­vjet­niš­tvo za­klju­ču­je ima li ele­me­na­ta za pre­kr­šaj­nu ili kaz­ne­nu pri­ja­vu, a sud do­no­si ko­nač­nu od­lu­ku. Struč­ni nad­zor ko­ji Ko­mo­ra naj­av­lju­je pre­dvi­đa i us­po­red­bu stvar­nog sta­nja uvje­ta ra­da na te­re­nu s onim što je pra­vil­ni­kom pro­pi­sa­no. A ne­raz­mje­ri iz­me­đu te­ori­je i prak­se ve­li­ki su. U Hr­vat­skoj je 486 ti­su­ća oso­ba s raz­nim pra­vi­ma iz sus­ta­va so­ci­jal­ne skr­bi, što tre­ba mno­ži­ti s bro­jem čla­no­va obi­te­lji. Broj si­ro­maš­nih i obi­te­lji s pro­ble­mi­ma ras­te. U sus­ta­vu ne­dos­ta­je naj­ma­nje 370 struč­nih rad­ni­ka da bi ra­di­li pre­ma pra­vil­ni­ku ko­ji pro­pi­su­je toč­no odre­đe­ni broj ko­ris­ni­ka na broj služ­be­ni­ka. Pri­je tri go­di­ne ne­dos­ta­ja­lo ih je 520, a on­da su se obi­telj­ski cen­tri spo­ji­li s cen­tri­ma za so­ci­jal­nu skrb. Ta­ko pos­lo­ve nov­ča­nih nak­na­da za 250 ko­ris­ni­ka go­diš­nje obav­lja je­dan so­ci­jal­ni rad­nik i po­la prav­ni­ka, a odjel za dje­cu, mla­de i obi­telj ima jed­nog i pol so­ci­jal­nog rad­ni­ka, jed­nog prav­ni­ka, psi­ho­lo­ga, so­ci­jal­nog pe­da­go­ga i po­la re­ha­bi­li­ta­to­ra za sto­ti­nu obi­te­lji. – Mje­ri­li smo pro­sječ­no vri­je­me ra­da s jed­nim ko­ris­ni­kom u odje­lu nov­ča­nih nak­na­da jed­nog cen­tra s ob­zi­rom na broj nji­ho­vih ula­za­ka. Ri­ječ je o šest mi­nu­ta. Upra­vo taj po­da­tak go­vo­ri u pri­log to­me da so­ci­jal­ni rad­nik na nov­ča­nim nak­na­da­ma ne­ma vre­me­na ula­zi­ti u kom­plet­nu obi­telj­sku pro­ble­ma­ti­ku – upo­zo­ra­va N. Pa­mu­ko­vić. Rad­ni­ci CZSS-a ima­ju ukup­no vi­še od 150 jav­nih ov­las­ti. Te­melj­ni za­ko­ni po ko­ji­ma ra­de, Obi­telj­ski i Za­kon o so­ci­jal­noj skr­bi, u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na učes­ta­lo su se mi­je­nja­li, a sva­ki se put oni ko­ji ih mi­je­nja­ju oglu­še na glas stru­ke. Za po­s­lje­di­cu, is­ta ta stru­ka 70 pos­to rad­nog vre­me­na tro­ši na “pa­pi­ro­lo­gi­ju”.

Pro­ble­ma­tič­na šted­nja dr­ža­ve

U sus­ta­vu ne­dos­ta­je naj­ma­nje 370 struč­nih rad­ni­ka da bi ra­di­li pre­ma pra­vil­ni­ci­ma

– Ško­lu­je­mo se za po­ma­ga­ča ko­jem je ko­ris­nik u fo­ku­su, či­ji in­te­res tre­ba­mo zas­tu­pa­ti, a on­da ra­di­mo po­sao kon­tro­lo­ra. To ni­je ide­ja so­ci­jal­nog ra­da. Do­di­je­lje­na nam je ulo­ga re­pre­siv­nog apa­ra­ta ko­ju ne bi­smo smje­li ima­ti – upo­zo­ra­va Ili­jaš. Šted­nja dr­ža­ve na ovom sus­ta­vu vid­lji­va je na sva­kom ko­ra­ku. Sa­ma pri­ro­da pos­la do­no­si iz­ra­zit stres i on­da ka­da bi se obav­ljao u naj­bo­ljim uvje­ti­ma, a zbog pro­ble­ma ne­za­pos­le­nos­ti i so­ci­jal­ne de­pri­va­ci­je pri­tis­ci na so­ci­jal­ne služ­be sve su ve­ći i nji­ho­vi ka­pa­ci­te­ti sve is­crp­lje­ni­ji. In­ci­den­ti su re­do­vi­ta po­ja­va, a za­bi­lje­že­no je i uboj­stvo so­ci­jal­nog rad­ni­ka. – U slu­ča­je­vi­ma ko­ji­ma se ba­vi­mo jed­na stra­na uvi­jek gu­bi. Čes­to bu­de ljut­nje, pri­jet­nji, ver­bal­nih i fi­zič­kih na­pa­da, jer lju­di ne ra­zu­mi­ju da su so­ci­jal­ni rad­ni­ci stal­no iz­me­đu če­ki­ća i na­kov­nja. Če­kić je dr­ža­va i nje­zi­ni ne­dos­tat­ni re­sur­si, a na­ko­vanj ko­ris­ni­ci – tu­ma­či so­ci­jal­na rad­ni­ca. Sve sku­pa os­tav­lja tra­ga na zdrav­lje pa stru­ka bi­lje­ži ve­lik broj kro­nič­nih obo­lje­nja i kar­ci­no­ma. Po­s­ljed­nji smrt­ni slu­čaj onaj je va­ra­ždin­ske so­ci­jal­ne rad­ni­ce za­pos­le­ne na pos­lo­vi­ma ma­lo­ljet­nič­ke de­lin­k­ven­ci­je i na­si­lja u obi­te­lji u po­li­ci­ji. Pod­le­gla je pri­ti­sku na pos­lu i di­gla ru­ku na se­be.

Pro­sječ­no je vri­je­me ra­da s ko­ris­ni­kom u odje­lu nov­ča­nih nak­na­da 6 mi­nu­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.