Nje­mač­ki “Mar­shal­lov plan” za mir­ni­ji Bal­kan

No­vi inves­ti­cij­ski fond za­miš­ljen je kao za­mje­na za vi­še­go­diš­nje če­ka­nje tih dr­ža­va na pris­tup EU

Vecernji list - Hrvatska - - Svi­jet - Bra­ni­mir Bra­da­rić bra­ni­mir.bra­da­ric@ve­cer­nji.net VU­KO­VAR

Još se ne zna ko­li­ko je na­mi­je­nje­no ra­zvo­ju bal­kan­skih dr­ža­va – BiH, Sr­bi­je, C. Go­re, Ko­so­va, Ma­ke­do­ni­je i Al­ba­ni­je Na sto­lo­vi­ma čel­ni­ka Eu­rop­ske uni­je u Bruxel­le­su usko­ro bi se tre­bao po­ja­vi­ti pri­jed­log Nje­mač­ke o po­kre­ta­nju ma­lo­ga “Mar­shal­lo­va pla­na” na­mi­je­nje­nog ra­zvo­ju bal­kan­skih dr­ža­va (BiH, Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, Ko­so­va, Ma­ke­do­ni­je i Al­ba­ni­je). Tvr­di to be­ograd­ski dnev­ni list Ve­čer­nje no­vos­ti po­zi­va­ju­ći se na di­plo­mat­ske iz­vo­re i na ne­ke od ne­dav­nih iz­ja­va še­fa nje­mač­ke di­plo­ma­ci­je Sig­ma­ra Ga­bri­ela.

Po­ve­zi­va­nje dr­ža­va

Bruxel­les bi tre­bao odo­bri­ti pro­ved­bu to­ga pla­na i odre­di­ti po­se­ban fond za nje­go­vu re­ali­za­ci­ju. Pre­ma na­vo­di­ma Ve­čer­njih no­vos­ti, no­vac bi se osi­gu­rao na raz­ne na­či­ne pa i do­na­tor­skim ak­ci­ja­ma. Za­sad ne­ma in­for­ma­ci­ja o to­me ko­li­ko bi nov­ca na ras­po­la­ga­nju imao taj fond kao ni ko­li­ko bi du­go to tra­ja­lo, ali već sad je vid­lji­vo da će, s ob­zi­rom na sta­nje u tim dr­ža­va­ma, bi­ti po­treb­no osi­gu­ra­ti zna­čaj­na sred­stva. Bal­kan­ske dr­ža­ve ko­je če­ka­ju na ula­zak u EU još go­di­na­ma ne­će bi­ti dio eu­rop­ske obi­te­lji dr­ža­va. Ti­je­kom ne­ko­li­ko go­di­na no­vac iz fon­da omo­gu­ćio bi da se zna­čaj­no po­dig­ne gos­po­dar­stvo u tim dr­ža­va­ma i ta­ko stvo­ri gos­po­dar­ski atrak­ti­van pros­tor u to­me di­je­lu Eu­ro­pe. Pre­dvi­đe­na je ši­ro­ka mo­guć­nost ko­ri­šte­nja sred­sta­va fon­da i za otva­ra­nje no­vih tvrt­ki. Ti­me bi se pos­ti­glo ne­ko­li­ko ci­lje­va po­put ono­ga da se Bal­kan pre­mre­ži in­fras­truk­tur­nim ve­za­ma po­put auto­ces­ta i že­ljez­nič­kih pru­ga, što bi omo­gu­ći­lo bo­lju pro­met­nu i gos­po­dar­sku po­ve­za­nost dr­ža­va. Os­ni­va­nje fon­da i po­kre­ta­nje pla­na bi­la bi i svo­je­vr­s­na za­mje­na spo­me­nu­tim dr­ža­va­ma za vi­še­go­diš­nje če­ka­nje na pris­tu­pa­nje Eu­rop­skoj uni­ji. Zna­čaj­nim ula­ga­njem ko­je bi us­li­je­di­lo po­bolj­ša­la bi se kva­li- te­ta ži­vo­ta, a on­da i sma­nji­le me­đu­na­ci­onal­ne ten­zi­je na Bal­ka­nu. Na­ime, u Nje­mač­koj su svjes­ni svih ten­zi­ja i pro­ble­ma do ko­jih do­la­zi na Bal­ka­nu.

Skup u Tr­stu

Eu­rop­ska uni­ja bi re­ali­za­ci­jom tak­vo­ga fon­da do­bi­la teh­no­lo­ški ob­nov­lje­ne dr­ža­ve pri­prem­lje­ne za pris­tup u tu za­jed­ni­cu, ali i kva­li­tet­ne i obu­če­ne rad­ni­ke. O ma­lo­me “Mar­shal­lo­vu pla­nu” mo­glo bi bi­ti ri­je­či već sre­di­nom sr­p­nja ka­da se u Tr­stu odr­ža­va re­do­vi­ti go­diš­nji skup dr­ža­va o Bal­ka­nu. Za­go­vor­ni­ci to­ga pla­na pod­sje­ća­ju i da je Nje­mač­ka, ko­ja je bi­la raz­ru­še­na na­kon Dru­go­ga svjet­skog ra­ta, pro­c­vje­ta­la s ame­rič­kim Mar­shal­lo­vim pla­nom, pi­šu be­ograd­ske Ve­čer­nje no­vos­ti.

Bruxel­les bi, ka­ko se naj­av­lju­je, tre­bao odo­bri­ti pro­ved­bu nje­mač­ko­ga pla­na EU bi dje­lo­va­njem fon­da do­bio teh­no­lo­ški ob­nov­lje­ne dr­ža­ve sprem­ne za pris­tup

Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka Mer­kel i sr­bi­jan­ski pred­sjed­nik Vu­čić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.