Sve ras­te, ali te­ške se ki­še mo­žda još spre­ma­ju

To je taj slat­ko-ki­se­li okus da­naš­njeg tre­nut­ka. Sve dr­ža­ve čla­ni­ce EU bi­lje­že gos­po­dar­ski rast, u euro zo­ni pro­sječ­ni BDP ras­te po­s­ljed­njih 16 tro­mje­se­čja, u Hr­vat­skoj po­s­ljed­njih de­set tro­mje­se­čja, rast euro zo­ne je bo­lji ne­go rast ame­rič­kog gos­po­dar­stv

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - To­mis­lav Kras­nec

Upo­s­ljed­nje dvi­je i pol go­di­ne, uku­pan rast BDP-a u euro zo­ni ve­ći je od ras­ta ame­rič­kog BDP-a: ukup­no 5,1 pos­to ov­dje, a 4,6 pos­to on­dje. Pa ipak, is­tra­ži­va­nje jav­nog mni­je­nja (ko­je je pro­veo Pew) po­ka­zu­je da Ame­ri­kan­ci da­ju pu­no po­zi­tiv­ni­ji od­go­vor na pi­ta­nje o eko­nom­skoj si­tu­aci­ji u svo­joj zem­lji: 58 Ame­ri­ka­na­ca ka­že da je do­bra, 40 pos­to da je lo­ša. U Nje­mač­koj, do­du­še, 86 pos­to ka­že da je do­bra, 13 pos­to da je lo­ša, ali pro­sječ­no u svim is­pi­ta­nim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma EU 47 pos­to dr­ži eko­nom­sku si­tu­aci­ju do­brom, a 51 pos­to lo­šom. U Ita­li­ji je, pri­mje­ri­ce, 15 pos­to is­pi­ta­ni­ka od­go­vo­ri­lo po­zi­tiv­no, a 84 pos­to ne­ga­tiv­no. To je taj slat­ko-ki­se­li okus da­naš­njeg tre­nut­ka. Sve dr­ža­ve čla­ni­ce EU bi­lje­že gos­po­dar­ski rast, u euro zo­ni pro­sječ­ni BDP ras­te po­s­ljed­njih 16 tro­mje­se­čja, u Hr­vat­skoj po­s­ljed­njih de­set tro­mje­se­čja, rast euro zo­ne je bo­lji ne­go rast ame­rič­kog gos­po­dar­stva, no taj ši­ro­ko ras­pros­tra­nje­ni gos­po­dar­ski opo­ra­vak oči­to ne do­pi­re do do­volj­no ši­ro­kog bro­ja lju­di ni­ti stva­ra do­volj­no uvjer­ljiv osje­ćaj u lju­di­ma. I Hr­vat­ska je u tom slat­ko-ki­se­lom uma­ku, mo­žda ipak zbog

Ho­će li Trump vra­ti­ti svi­jet u do­ba kad je vri­je­di­lo: “onaj tko ima moć, taj je u pra­vu”

Agro­ko­ra ki­se­li­jem ne­go u us­po­re­di­vim dr­ža­va­ma Eu­rop­ske uni­je. Hr­vat­ska ras­te, no kri­za u Agro­ko­ru za­sad os­ta­je ne­ri­je­še­na i pri­je­ti da će eks­plo­di­ra­ti u mo­žda od­go­đe­noj, mo­žda kon­tro­li­ra­noj, ali ipak eks­plo­zi­ji ko­ju mo­že osje­ti­ti či­ta­vo hr­vat­sko gos­po­dar­stvo. Gos­po­dar­ski opo­ra­vak u Hr­vat­skoj je sna­žan, ali Hr­vat­ska ne ko­ris­ti ovo po­volj­no raz­dob­lje (raz­dob­lje ni­skih sto­pa za­du­ži­va­nja na tr­ži­štu i pa­ne­urop­skog eko­nom­skog opo­rav­ka) da bi pro­ve­la struk­tur­ne re­for­me ko­je bi ot­klju­ča­le još ve­će sto­pe ras­ta u bu­duć­nos­ti, ili ba­rem uči­ni­le ove tre­nut­ne sto­pe sred­njo­roč­no odr­ži­vi­ma. Svi gos­po­dar­ski, i s nji­ma po­ve­za­ni po­li­tič­ki, po­ka­za­te­lji go­vo­re da je sun­ce ne sa­mo gra­nu­lo, ne­go već i do­bra­no ugri­ja­lo. Ali, kao što u jed­noj sta­roj pje­smi ka­že je­dan no­vo­pe­če­ni no­be­lo­vac, te­ška ki­ša još mo­že pas­ti. I po­to­pi­ti ovaj slat­ki rast gos­po­dar­stva i sta­bil­nos­ti. U Eu­ro­pi i svi­je­tu, te­ške se ki­še spre­ma­ju i pri­je­te u obli­ku mo­guć­nos­ti da man­dat ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa za­is­ta pos­ta­ne su­mrak za­pa­da i svi­ta­nje no­ve ere po­li­tič­kih, si­gur­nos­nih, tr­go­vin­skih i gos­po­dar­skih nes­ta­bil­nos­ti. Pov­la­če­njem iz glo­bal­nog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma pred­sjed­nik Trump je pos­lao do­sad naj­s­naž­ni­ji sig­nal da se Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve pod nje­go­vim vod­stvom pov­la­či u iz­o­la­ci­ju na me­đu­na­rod­noj sce­ni. Pov­la­če­nje ta­ko ve­li­kog i važ­nog me­đu­na­rod­nog igra­ča os­tav­lja ogro­man va­ku­um. A po­što u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma za­pra­vo ne pos­to­ji pra­zan pros­tor, taj pros­tor ne­mi­nov­no bi za­uze­li dru­gi, po svoj pri­li­ci štet­ni­ji igra­či. A odus­ta­ja­nje od glo­bal­nog po­ret­ka ko­ji po­či­va na uni­ver­zal­nim vri­jed­nos­ti­ma i na me­đu­na­rod­nom pra­vu – kao što je to obraz­lo­žio po­moć­nik glav­nog taj­ni­ka UN-a Ivan Ši­mo­no­vić u raz­go­vo­ru za su­bot­nji Ob­zor Ve­čer­njeg lis­ta – po­seb­no je opas­no za ma­le dr­ža­ve po­put Hr­vat­ske. Jer, tak­vo odus­ta­ja­nje vra­ća mo­der­ni svi­jet u do­ba kar­di­na­la Ric­he­li­eua (pre­mi­jer Fran­cu­ske po­čet­kom 17. sto­lje­ća) i nje­gov me­to­da sa­že­tih u mis­li da, u dr­žav­nim od­no­si­ma, “onaj tko ima moć, taj je u pra­vu”, a onaj ko­ji je slab ne­mi­nov­no je u kri­vu u oči­ma ve­ći­ne svi­je­ta. Od ko­li­ko je dr­ža­va na­ša Hr­vat­ska moć­ni­ja, a od ko­li­ko sla­bi­ja? I ka­ko bi proš­la u tak­vom me­đu­na­rod­nom po­ret­ku gdje se sve mje­ri sna­gom i mo­ći, a ni­šta pra­vom, prav­dom i vri­jed­nos­ti­ma? U Hr­vat­skoj, dak­le, te­ške ki­še još mo­gu za­pri­je­ti­ti ne sa­mo u obli­ku pro­pu­šta­nja struk­tur­nih re­for­mi i mo­guć­nos­ti da se kri­za u Agro­ko­ru ras­ple­te na de­vas­ti­ra­juć na­čin po hr­vat­sko gos­po­dar­stvo, ne­go i u obli­ku mo­guć­nos­ti da Trump i nje­gov man­dat u Bi­je­loj ku­ći pos­lu­ži kao sig­nal za mi­je­nja­nje si­gur­nos­ne ar­hi­tek­tu­re na ju­go­is­to­ku Eu­ro­pe. Sig­nal oni­ma ko­ji se, pri­mje­ri­ce, ni­kad ni­su po­mi­ri­li s ne­za­vis­noš­ću Ko­so­va, ili su­ve­re­noš­ću i te­ri­to­ri­jal­nim in­te­gri­te­tom Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Pre­tvo­ri li se Trum­po­va vla­da­vi­na u ta­kav sig­nal, i po­ku­ša li net­ko pos­tu­pa­ti pre­ma ono­me ka­ko ta­kav sig­nal iš­či­ta­va, bi­lo bi to lo­še za Hr­vat­sku. Za Hr­vat­sku bi jed­na­ko bi­lo lo­še da se na nje­zi­nim is­toč­nim gra­ni­ca­ma stvo­ri tvr­da gra­ni­ca iz­me­đu ne­kak­vih sfe­ra utje­ca­ja, s ove stra­ne eu­rop­skog i za­pad­nog utje­ca­ja, a s dru­ge stra­ne ru­skog. Bi­ti gra­ni­čar na tvr­doj gra­ni­ci ci­vi­li­za­ci­ja ni­je ne­ka sre­ća. Zbog sve­ga to­ga ovo je ni­šta dru­go ne­go slat­ko-ki­sel­kas­ti tre­nu­tak u ko­jem ži­vi­mo. Na­kon go­di­na re­ce­si­je, vra­tio se gos­po­dar­ski rast i slat­ki okus kre­ta­nja na­pri­jed, ali i da­lje pos­to­ji ki­sel­kas­ti okus iz­a­zo­va ko­ji ne sa­mo da ne nes­ta­ju, ne­go se i po­ja­ča­va­ju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.