Esih i Ha­san­be­go­vić sa­mi su se­be po­sve­ti­li, ho­će li ih vjer­ni­ci na­pus­ti­ti?

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis -

Bru­na Eish i Zlat­ko Ha­san­be­go­vić – Ne­ovis­ni za Hr­vat­sku, ta­ko se zo­ve no­va stran­ka ko­ju je os­no­va­lo dvo­je HDZ-ovih “di­si­de­na­ta”. Od­mah upa­da u oči ne­toč­nost pri­dje­va “ne­ovis­ni” jer čim su os­no­va­li stran­ku ne­ovis­ni vi­še ni­su. I sve ma­nje će nak­lo­nos­ti ima­ti zbog to­ga što su raz­li­či­ti od HDZ-a, a sve vi­še će se mo­ra­ti po­t­vr­đi­va­ti mi­mo us­po­red­bi s naj­ja­čom stran­kom. Mo­rat će se “us­po­re­đi­va­ti” sa sa­mi­ma so­bom. No ne­što dru­go, još važ­ni­je, po­ka­zu­je na­ziv stran­ke. Ka­ko to da su Esih i Ha­san­be­go­vić ko­ji se to­li­ko bri­nu o in­te­re­si­ma na­ci­je iz svog osob­nog in­te­re­sa u tom na­zi­vu is­tak­nu­li svo­ja ime­na? Za­što su ne­se­bič­nost iz ko­je su u odre­đe­nu po­li­tič­ku sna­gu iz­ras­li u su­ko­bu s Plen­ko­vi­će­vim HDZom po­is­to­vje­ću­ju­ći se s Hr­vat­skom pr­vom pri­li­kom za­mi­je­ni­li se­bič­noš­ću u ko­joj se po­is­to­vje­ću­ju sa so­bom? I ka­žu – mi, Bru­na Esih i Zlat­ko Ha­san­be­go­vić, mi smo naj­važ­ni­ji, a za Hr­vat­sku će­mo la­ko. Ta­ko su sta­li red u ko­jem je go­le­ma ve­ći­na po­li­ti­ča­ra od hr­vat­ske sa­mos­tal­nos­ti. U krat­kom vre­me­nu ot­ka­ko su svo­jim ose­buj­nim do­mo­ljub­ljem stek­li sim­pa­ti­je mno­gih Hr­va­ta da­li su tom do­mo­ljub­lju svo­je ime, pa to vi­še ni­je do­mo­ljub­lje ne­go bru­no­ljub­lje i zlat­ko­ljub­lje. Ono “mi” ko­je ih je s tim Hr­va­ti­ma po­ve­zi­va­lo iz­o­kre­nu­lo se u “ja” i “ja”. Za­pra­vo, sva­ki gra­đa­nin ko­jeg su pri­do­bi­li ima vi­še pra­va i zas­lu­ga da mu se ime na­đe u na­zi­vu stran­ke od sa­mih nje­zi­nih os­ni­va­ča, jer bez njih oni su nit­ko i ni­šta, a ne­što zna­če tek za­hva­lju­ju­ći nji­ma. Esih i Ha­san­be­go­vić dje­lo­tvor­no su is­ko­ris­ti­li pus­toš nas­ta­lu ot­kad su pra­vaš­tvo uni­šti­li Ivo Sa­na­der i An­te Đa­pić. Svo­je ime stran­ci da­li su na sa­mom po­čet­ku. Zna­či li to – što ve­će do­mo­ljub­lje, ve­će sa­mo­ljub­lje? Upra­vo bi des­ni­ca tre­ba­la ima­ti po­sve ne­ga­ti­van od­go­vor na to pi­ta­nje jer sr­ča­no, pre­da­no i be­skom­pro­mis­no ra­di­ti za do­mo­vi­nu i vo­lje­ti je zna­či se­be što vi­še za­ta­ji­ti. Ali či­ni se da je to na­če­lo nes­ta­lo te da su i Esih i Ha­san­be­go­vić is­ti politički nar­ci­si kao i svi dru­gi, bi­li im ide­olo­ški slič­ni ili po­sve su­prot­stav­lje­ni. Te bi se mo­glo do­go­di­ti da pos­li­je mo­gu­ćeg us­po­na stran­ke zbog svo­ga ego­iz­ma, zbog svo­ga “ja” ko­je je za­bo­ra­vi­lo”mi”, za­vr­še na is­ti na­čin kao i Đa­pić, ali i kao ne­ki dru­gi po­li­ti­ča­ri ko­ji su se bi­li po­pe­li do naj­ve­ćih na­ci­onal­nih vi­so­va, kao što su Bu­di­ša i Sa­na­der. Svim os­ni­va­či­ma stra­na­ka cilj je ne­ka sve­tost, na­ci­onal­na i gra­đan­ska, pa im je cilj i da sve­ti­ma uči­ne i svo­je stran­ke. U slu­ča­ju Esih i Ha­san­be­go­vić da­va­nje svo­jih ime­na stran­ci čin je sa­mo­po­sve­će­nja, auto­ka­no­ni­za­ci­je. Šte­ta! Jer se či­ni­lo da su upra­vo oni ko­rek­tiv za HDZ-ovu sa­mo­vo­lju, kal­ku­lant­stvo, ba­ha­tost u Hr­vat­skoj i slu­gans­tvo u Bruxel­le­su, nas­to­ja­nje da se svi­di i lje­vi­ci, po­go­to­vo li­je­vim me­di­ji­ma, da ugo­di sva­ko­me i ne za­mje­ri se ni­ko­me tko joj se ne pro­ti­vi, da se bez kri­te­ri­ja nu­di sva­ko­me ka­ko bi se odr­žao na vlas­ti. U Hr­vat­skoj je još sa­mo Mi­lan Ban­dić svo­je ime dao stran­ci, ali i u us­po­red­bi s njim Esih i Ha­san­be­go­vić su “na gu­bit­ku”. Ban­di­će­vo “ja pa ja” na­met­nu­lo se Za­gre­bu odav­no, i za lju­de u glav­nom gra­du ime nje­go­ve stran­ke ni­je po­seb­no iz­ne­na­di­lo. On je u me­tro­po­li “ce­men­ti­rao” pot­po­ru do­volj­nu da po­bje­đu­je pa mo­že či­ni­ti što ga je vo­lja. Esih i Ha­san­be­go­vić od tak­ve pot­po­re u Hr­vat­skoj ja­ko su da­le­ko. Pa ako je Ban­dić već uve­li­ke for­mi­ran kao po­li­ti­čar i re­do­vi­ti po­bjed­nik na iz­bo­ri­ma, on je stran­ci dao svo­je ime ne da bi pri­do­bio birače u Za­gre­bu, ne­go na­kon što ih je pri­do­bio. To nje­go­vo ime u na­zi­vu stran­ke či­ni se i nor­mal­nim i bez­na­čaj­nim. Esih i Ha­san­be­go­vić još ne­ma­ju go­to­vo ni­šta, a u svo­jim ime­ni­ma vi­de sve. Vje­ro­jat­no će se mno­gi od onih ko­ji su im bi­li sklo­ni osje­ti­ti iz­ne­vje­re­nim, osje­ti­ti da su ih po­kra­li oni u ko­je su naj­vi­še vje­ro­va­li.

Ono “mi” ko­je ih je s pris­ta­ša­ma po­ve­zi­va­lo iz­o­kre­nu­lo se u “ja” i “ja” Još ne­ma­ju go­to­vo ni­šta, a u svo­jim ime­ni­ma vi­de sve

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.