Bi­ti su­pru­ga i maj­ka s ka­ri­je­rom čes­to je po­put ne­sav­la­di­ve igre

Ani­ma­to­ri­ca, stri­pa­ši­ca i pe­da­go­gi­nja Ire­na Ju­kić Pra­njić na Ani­ma­fes­tu pred­stav­lja no­vi cr­tić “Ga­mer Girl” ko­ji go­vo­ri o po­lo­ža­ju že­ne u Hr­vat­skoj

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Mi­le­na.za­jo­vic@ve­cer­nji.net

Cr­tić “Ga­mer Girl” ne­dav­no je pred­stav­ljen na film­skom mar­ke­tu u Can­ne­su, na­kon če­ga je do­dat­no po­ras­tao in­te­res stra­nih fes­ti­va­la Mi­le­na Za­jo­vić Strip-auto­ri­ca, ani­ma­to­ri­ca, sve­uči­liš­na pro­fe­so­ri­ca, škol­ska uči­te­lji­ca, maj­ka i su­pru­ga sa­mo su ne­ke od ulo­ga me­đu ko­ji­ma sva­kod­nev­no žon­gli­ra na­ša vr­s­na auto­ri­ca Ire­na Ju­kić Pra­njić. Na­kon pred­stav­lja­nja u Can­ne­su i ve­li­kog in­te­re­sa stra­nih fes­ti­va­la, na Ani­ma­fes­tu ovih da­na pred­stav­lja ani­mi­ra­ni film “Ga­mer Girl” u ko­jem se na du­ho­vit na­čin po­za­ba­vi­la oče­ki­va­nji­ma ko­je druš­tvo stav­lja pred da­naš­nje že­ne.

Ima­te je­dan od naj­za­nim­lji­vi­jih do­ma­ćih fil­mo­va na Ani­ma­fes­tu. Što ga je in­s­pi­ri­ra­lo?

Pri­je ne­go što sam pos­ta­la ma­ma, ima­la sam is­kus­tvo s op­se­siv­nim igra­njem kom­pju­tor­ske igre Car­ma­ged­don 2, ko­je je, na sre­ću, tra­ja­lo sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci. Ta­da sam do­bro upoz­na­la lo­gi­ku po ko­joj funk­ci­oni­ra­ju igri­ce pa mi se moj kas­ni­ji ži­vot u ko­jem sam ima­la za­da­tak bri­nu­ti se o svo­joj dje­ci čes­to či­nio po­put ne­kog zah­tjev­nog le­ve­la ko­ji je ne­mo­gu­će sav­la­da­ti. U jed­nom od da­na pre­tr­pa­nog oba­ve­za­ma pa­lo mi je na pa­met da bih od tih aso­ci­ja­ci­ja mo­gla na­pra­vi­ti ani­mi­ra­ni film, u ko­jem su ste­re­oti­pi o žen­skim pos­lo­vi­ma si­zi­fov­skog ti­pa po­ve­za­ni s me­ha­ni­zi­ra­nim kret­nja­ma ti­pič­ni­ma za igri­ce, i u ži­vot­ne pri­zo­re uba­ci­ti „You’re out of ti­me“, „Are you su­re you want to qu­it?“ili pi­ta­nja o to­me što su „Li­fe go­als“.

Pri­pre­ma­ju­ći sce­na­rij, pu­no ste pro­uča­va­li i svi­jet iga­ra na­mi­je­nje­nih dje­voj­či­ca­ma?

Ka­da sam ra­ni­je igra­la igri­ce, ni­sam raz­miš­lja­la o to­me kak­vim su ti­po­vi­ma pu­bli­ke oni na­mi­je­nje­ni, no ci­lja­nim is­tra­ži­va­njem tr­ži­šta vi­de­oiga­ra za dje­voj­či­ce ot­kri­la sam da ih se za­bri­nja­va­ju­će ve­lik broj sas­to­ji od iga­ra čiš­će­nja. Naj­bi­zar­ni­ja je bi­la jed­na u ko­joj trud­na prin­ce­za ima za­da­tak ori­ba­ti WC u ku­pa­oni­ci i pri­tom bi­ti pod pu­nom šmin­kom i fri­zu­rom te s de­kol­ti­ra­nom odje­ćom. Oči­to je da su ste­re­oti­pi pre­ži­vje­li kom­pju­tor­sku re­vo­lu­ci­ju, s tim da sad pa­tri­jar­hal­ne vri­jed­nos­ti u no­vom ru­hu dje­lu­ju još gro­te­sk­ni­je.

“Ga­mer Girl” za­miš­ljen je kao tran­sme­dij­ski pro­jekt, go­vo­ri­lo se i o pro­gra­mi­ra­nju vlas­ti­te igri­ce. Ka­ko to na­pre­du­je?

Za pro­gra­mi­ra­nje igri­ce po­treb­no je na­ba­vi­ti no­vac, a ja sam po­ma­lo iz­gu­bi­la vo­lju ra­di­ti na to­me jer mi je u me­đu­vre­me­nu ule­tje­lo pu­no dru­gih pro­je­ka­ta. No for­ma iga­ra i da­lje me za­ni­ma kao po­li­gon autor­skog iz­ra­ža­va­nja jer ima ve­lik umjet­nič­ki po­ten­ci­jal, a uz to mi se svi­đa što pu­bli­ka u nje­mu mo­že pu­no ak­tiv­ni­je su­dje­lo­va­ti ne­go, na pri­mjer, u či­ta­nju stri­pa ili gle­da­nju fil­ma.

U fil­mu se po­igra­va­te s po­lo­ža­jem že­ne u druš­tvu, u ko­jem go­to­vo da ne­ma ulo­ge ko­ju se ne oče­ku­je da is­pu­ni. Što je u tom pro­ce­su bi­lo naj­zah­tjev­ni­je?

Neg­dje je moj film bio us­po­re­đen s kul­t­nim do­ku­men­tar­cem Kre­še Go­li­ka „Od 3 do 22“i svi­dje­la mi se ta us­po­red­ba iako ni­sam o to­me raz­miš­lja­la dok sam ra­di­la na cr­ti­ću. Raz­li­ka je u to­me što je glav­na pro­ta­go­nis­ti­ca ovaj put smje­šte­na u mo­der­ni­je do­ba pa zbog di­zaj­na i kon­tek­s­ta dje­lu­je po­put ro­bo­ti­zi­ra­nog ro­ba. Osim ulo­ga ko­je glav­ni lik obav­lja, naj­vi­še me za­ni­ma­la nje­na emo­tiv­na pri­ča u ok­vi­ri­ma ko­ji, ka­ko to već bu­de u igri­ca­ma, ima­ju jas­na ogra­ni­če­nja. Dok sam po­ku­ša­va­la pri­ka­za­ti bli­je­đe­nje od­no­sa iz­me­đu glav­ne ju­na­ki­nje Lily i nje­nog su­pru­ga, fas­ci­ni­ra­lo me ka­ko se kroz odre­đen broj ka­dro­va mo­že kris­tal­no jas­no pri­ka­za­ti sva­ka ni­jan­sa tog pro­ce­sa. U fil­mu svi ka­dro­vi tra­ju iz­u­zet­no krat­ko, oko tri se­kun­de, što kret­nja­ma da­je spe­ci­fi­čan cha­pli­nov­ski ri­tam. Bi­lo je za­nim­lji­vo eks­pe­ri­men­ti­ra­ti s kom­bi­na­ci­jom je­zi­ka igri­ca te je­zi­ka cr­te­ža i fil­ma, vi­dje­ti što sve smo već usvo­ji­li kao niz zna­ko­va s po­mo­ću ko­jih mo­že­mo jas­no ko­mu­ni­ci­ra­ti. A tre­ba­lo je i uči­ni­ti da po­nav­lja­nje “ne­pre­mos­ti­vih” le­ve­la ne bu­de do­sad­no, to je bio ve­li­ki re­da­telj­ski iz­a­zov. Re­zul­tat je ani­mi­ra­na tra­gi­ko­me­di­ja ko­ja se mjes­ti­mič­no re­fe­ri­ra i na poz­na­te ka­dro­ve prin­ce­za ko­je ri­ba­ju po­do­ve u Dis­neye­vim cr­ti­ći­ma i Bam­bi im po­ma­ze pra­ti su­đe.

Ne­dav­no ste za­vr­ši­li i dru­gu se­zo­nu se­ri­ja­la “Strip u Hr­vat­skoj” ra­đe­nu za HTV. Jes­te li za­do­volj­ni na­prav­lje­nim?

To je bio je­dan od naj­ljep­ših, naj­od­go­vor­ni­jih i naj­bit­ni­jih pos­lo­va ko­je sam ika­da ra­di­la jer se­ri­jal kroz niz od 50 epi­zo­da ima ulo­gu po­pu­la­ri­zi­ra­ti ogrom­nu stri­pov­sku ba­šti­nu ko­je ve­ći­na sta­nov­ni­ka Hr­vat­ske ni­je ni svjes­na. Pri­je ne­go što sam po­če­la ra­di­ti na se­ri­ja­lu, mis­li­la sam da znam pu­no o stri­pu, ali sam na­uči­la i ot­kri­la mno­go vi­še ne­go što sam mo­gla i slu­ti­ti. Čes­to sam bi­la is­kre­no dir­nu­ta lje­po­tom strip-os­tva­re­nja ili okol­nos­ti pod ko­ji­ma su ne­ki stri­po­vi nas­ta­ja­li. Na po­pu­la­ri­zi­ra­nju i oču­va­nju stri­pov­ske ba­šti­ne ima još pu­no pos­la – tre­ba­lo bi na­pi­sa­ti lek­si­kon hr­vat­skog stri­pa, vri­je­me je i za os­ni­va­nje Mu­ze­ja hr­vat­skog stri­pa.

Ire­na Ju­kić Pra­njić Stvar­ne si­tu­aci­je iz svo­jeg ži­vo­ta po­mi­je­ša­la je s pri­ča­ma Dis­neye­vih prin­ce­za i pre­li­la u di­gi­tal­ni svi­jet

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.