Po­li­tič­ki ra­sko­li od Tuđ­ma­na do da­nas

‘U tim su­ko­bi­ma emo­ci­je de­fi­ni­tiv­no igra­ju pre­ve­li­ku ulo­gu, a to zna za­sje­ni­ti či­tav pro­blem i ote­ža­ti iz­na­la­že­nje kom­pro­mis­nog rje­še­nja. Za­to se ne tre­ba žu­ri­ti. Ni­ka­da ni­je kas­no do­ni­je­ti od­lu­ku, po­seb­no kad su u pi­ta­nju ta­ko krup­ne stra­nač­ke stva­ri’

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pi­še Iva Bo­ban Va­le­čić iva.bo­ban-va­le­cic@ve­cer­nji.net

Po­s­ljed­nji po­tre­si u HNS-u i pri­jet­nje ne­kih od vi­đe­ni­jih čla­no­va i čla­ni­ca da će na­pus­ti­ti stran­ku u ko­joj su od sa­mog po­čet­ka ni­su ni­šta no­vo na hr­vat­skoj po­li­tič­koj sce­ni. Sam HNS tak­vu je epi­zo­du imao pri­je sve­ga tri go­di­ne, ka­da su iz stran­ke is­klju­či­li biv­šeg pred­sjed­ni­ka Ra­di­mi­ra Ča­či­ća. Ča­čić je ta­da os­no­vao novu Na­rod­nu stran­ku – re­for­mis­ti i za so­bom po­vu­kao dvo­je HNS-ovih zas­tup­ni­ka, Na­ta­li­ju Mar­tin­če­vić i Pe­tra Ba­ra­no­vi­ća. Ra­sko­li su pra­ti­li go­to­vo sve po­li­tič­ke stran­ke od sa­mih po­vo­ja vi­šes­tra­na­čja u Hr­vat­skoj, a je­dan od naj­dra­ma­tič­ni­jih bio je iz­la­zak Sti­pe Me­si­ća, Josipa Ma­no­li­ća i Josipa Bolj­kov­ca iz HDZ-a na­kon ne­us­pje­log po­ku­ša­ja ru­še­nja Fra­nje Tuđ­ma­na i pre­uzi­ma­nja stran­ke.

Bor­ba sa Šu­škom

Iako je Ma­no­lić go­di­na­ma po­nav­ljao ka­ko se ra­skol do­go­dio zbog nes­la­ga­nja s Tuđ­ma­no­vom po­li­ti­kom pre­ma BiH, trans­kript ko­ji je ne­dav­no obja­vio Ve­čer­nji list po­ka­zao je ka­ko se do 1993. ni­je ni­ma­lo pro­ti­vio ide­ja­ma o po­dje­li BiH pa je vje­ro­jat­ni­ji raz­log tog raz­la­za bio go­la bor­ba za prev­last u stran­ci sa stru­jom koju je pre­dvo­dio mi­nis­tar obra­ne Goj­ko Šu­šak. Na­kon ne­us­pješ­nog po­ku­ša­ja pu­ča, Me­sić i Ma­no­lić os­no­va­li su vlas­ti­tu stran­ku – Hr­vat­ske ne­za­vis­ne de­mo­kra­te, no ona se na po­li­tič­koj po­zor­ni­ci za­dr­ža­la sve­ga ne­ko­li­ko go­di­na. Ma­no­lić se na­kon to­ga po­li­tič­ki umi­ro­vio, a Me­sić kre­nuo u po­hod na Pan­tov­čak ko­ji mu je do­nio dva uzas­top­na man­da­ta pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve. HDZ je pak na­kon tog do­ga­đa­ja ušao u mir­no raz­dob­lje, a od­no­si u stran­ci bi­li su go­to­vo idi­lič­ni sve do Tuđ­ma­no­ve smr­ti. Na­kon gu­bit­ka par­la­men­tar­nih, a po­tom i pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra 2000., stran­ku su po­nov­no po­tres­le unu­tar­nje bor­be, iz ko­jih su se iz­ro­di­le čak tri nove stran­ke – Hrvatski blok Ivi­ća Pa­ša­li­ća, De­mo­krat­ski cen­tar Ves­ne Ška­re Ož­bolt i Ma­te Gra­ni­ća te HIP Mi­ros­la­va Tuđ­ma­na. Ni­jed­na od tih stra­na­ka ni­je ima­la ve­li­kih re­zul­ta­ta. Ži­vo­ta­ri­le su na ru­bu po­li­tič­ke sce­ne, da bi se člans­tvo na kra­ju uglav­nom vra­ti­lo u HDZ. Ra­skol 2005. bio je ne­što dru­ga­či­ji. Vo­đa sla­von­skog HDZ-a Bra­ni­mir Gla­vaš na­šao se pod uda­rom pra­vo­su­đa zbog rat­nih zlo­či­na u Osi­je­ku, zbog če­ga se su­ko­bio s ta­daš­njim pred­sjed­ni­kom stran­ke i pre­mi­je­rom Ivom Sa­na­de­rom. Izi­šao je iz HDZ-a i os­no­vao HDSSB, ko­ji da­nas u Sa­bo­ru ima sa­mo jed­nog zas­tup­ni­ka – Gla­va­ša. Unu­tar­stra­nač­kih bor­bi i ra­sko­la ni­je ostao po­šte­đen ni SDP. Sla­baš­ni po­ku­ša­ji uda­ra na Ivi­cu Ra­ča­na 90-ih uglav­nom su pro­la­zi­li bez ve­li­kih po­s­lje­di­ca, a do znat­ni­jih po­re­me­ća­ja doš­lo je tek ja­ča­njem Mi­la­na Ban­di­ća, od­nos­no nje­go­vim do­la­skom na po­zi­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka Za­gre­ba. Iako je Ra­čan po­ku­ša­vao do­nek­le kon­tro­li­ra­ti Ban­di­ćev utje­caj, ni­kad ga do­is­ta ni­je po­ku­šao smi­je­ni­ti pa su su­ko­bi eska­li­ra­li tek na­kon Ra­ča­no­ve smr­ti. Ban­dić se na unu­tar­stra­nač­kim iz­bo­ri­ma 2007. kan­di­di­rao za pred­sjed­ni­ka stran­ke, ali bez us­pje­ha. Po­ra­zio ga je Zo­ran Mi­la­no­vić, a Ban­dić se na­kon to­ga po­čeo uda­lja­va­ti od stran­ke, da bi je de­fi­ni­tiv­no na­pus­tio 2009. Sam je kas­ni­je go­vo­rio ka­ko je raz­log nje­go­va od­la­ska iz SDP-a to što ni­su že­lje­li po­dr­ža­ti, čak ni ras­pra­vi­ti nje­go­vu kan­di­da­tu­ru za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve.

Os­lo­ba­đa­nje li­be­ra­la

Za raz­li­ku od HDZ-ovih di­si­de­na­ta, Ban­dić je sa­mos­tal­no os­tva­rio im­pre­siv­nu po­li­tič­ku ka­ri­je­ru, što su do­ka­za­li i ne­dav­ni lo­kal­ni iz­bo­ri na ko­ji­ma je osvo­jio šes­ti man­dat gra­do­na­čel­ni­ka. Mi­la­no­vi­ćev SDP i kas­ni­je su po­tre­sa­li unu­tar­nji su­ko­bi, no od­las­ci iz stran­ke bi­li su spo­ra­dič­ni i ni­su pri­je­ti­li ra­sko­lom, a naj­i­za­zov­ni­ji tre­nu­tak za še­fa stran­ke bio je su­kob sa Slav­kom Li­ni­ćem. Raz­ri­je­še­ni mi­nis­tar fi­nan­ci­ja iz stran­ke je is­klju­čen taj­nim gla­so­va­njem

Mi­la­no­vi­ćev SDP po­tre­sa­li su su­ko­bi, no od­las­ci su bi­li spo­ra­dič­ni. Naj­i­za­zov­ni­ji tre­nu­tak bi­lo je is­klju­či­va­nje Slav­ka Li­ni­ća o če­mu je pre­su­dio je­dan glas HSLS, pr­va stran­ka os­no­va­na u Hr­vat­skoj, do­ži­vio je tek­ton­ska pu­ca­nja, a pr­vo se do­go­di­lo 1997. kad je Bu­di­ša pre­uzeo stran­ku od Vla­de Go­tov­ca

sjed­ni­ci na ko­joj se Glav­ni od­bor SDP-a dos­lov­no po­di­je­lio na po­la. O Li­ni­će­voj sud­bi­ni pre­su­dio je je­dan glas raz­li­ke. Po­tre­si u HDZ-u i SDP-u bla­gi su po­vje­ta­rac u od­no­su na ono kroz što je pro­la­zio HSLS. Po­dje­le i ra­sko­li u pr­voj stran­ci os­no­va­noj na­kon pa­da ko­mu­niz­ma tra­ja­li su go­to­vo bez pre­ki­da do tre­nut­ka ka­da je u Sa­bo­ru spa­la na sve­ga jed­nog zas­tup­ni­ka. Iako su su­ko­bi ti­nja­li od sa­mog os­nut­ka, prvi pra­vi ra­skol ta je stran­ka do­ži­vje­la 1997., ka­da je kon­tro­lu nad HSLS-om pre­uze­la stru­ja Dra­že­na Bu­di­še. Iz HSLS-a su ta­da is­tu­pi­li ne­za­do­volj­ni­ci pre­dvo­đe­ni Vla­dom Go­tov­cem i Zlat­kom Kra­ma­ri­ćem. Po­ra­že­na stru­ja os­no­va­la je novu Li­be­ral­nu stran­ku ko­ja je dvi­je go­di­ne kas­ni­je za­jed­no s HSLS-om uš­la u ko­ali­ci­ju sa SDPom. Na iz­bo­ri­ma 2000. ko­ali­ci­ja je pre­uze­la vlast u dr­ža­vi, no sam Bu­di­ša ta­da ni­je ušao u Vla­du ni­ti je že­lio pre­uze­ti mjes­to pred­sjed­ni­ka Sa­bo­ra jer se na­dao us­pje­hu na sko­raš­njim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Iz­bo­re je, me­đu­tim, do­bio Sti­pe Me­sić, a Bu­di­ša je ostao bez jas­ne ulo­ge u Vla­di i ko­ali­ci­ji šest stra­na­ka. To je bio i glav­ni uz­rok ne­pres­ta­nih su­ko­ba ko­ji su eska­li­ra­li Bu­di­ši­nim pro­tiv­lje­njem iz­ru­če­nju hr­vat­skih ge­ne­ra­la Ha­agu. Bu­di­ša je za­tim ušao u Vla­du kao za­mje­nik pred­sjed­ni­ka, no pri­mi­rje ni­je du­go tra­ja­lo. Već 2002. HSLS iz­la­zi iz Vla­de zbog pro­tiv­lje­nja ugo­vo­ru sa Slo­ve­ni­jom o nuk­le­ar­noj elek­tra­ni Kr­ško. Bu­di­šu, me­đu­tim, ni­je sli­je­di­la ve­ći­na HSLS-ovih mi­nis­ta­ra. Pre­dvo­đe­ni Go­ra­nom Gra­ni­ćem i Jo­zom Ra­do­šem i uz pot­po­ru di­je­la sa­bor­skih zas­tup­ni­ka i ne­za­do­volj­nog člans­tva, mi­nis­tri su os­no­va­li novu stran­ku – Li­bru, ko­ja je os­ta­la dio ko­ali­cij­ske Vla­de. Li­bra se ne­ko­li­ko go­di­na kas­ni­je sto­pi­la s HNS-om. Na pre­vi­ra­nja i ra­sko­le ni­je os­ta­la imu­na ni naj­sta­ri­ja hr­vat­ska stran­ka HSS. Prvi ra­skol u toj stran­ci do­go­dio se već 1989., od­mah na­kon ob­no­ve dje­lo­va­nja. Dio stran­ke ta­da je pri­šao Ko­ali­ci­ji na­rod­nog spo­ra­zu­ma, ko­joj su na če­lu bi­li ne­ka­daš­nji vo­đe Hr­vat­skog pro­lje­ća Sav­ka Dab­če­vić Ku­čar i Mi­ko Tri­pa­lo. Dru­ga stru- ja, pre­dvo­đe­na Iva­nom Zvo­ni­mi­rom Čič­kom, ko­ali­ra­la je, pak, s HDZ-om. Tre­ba li stran­ka ko­ali­ra­ti s HDZ-om, ko­ji ga je odu­vi­jek nas­to­jao pri­do­bi­ti na svoju stra­nu, pi­ta­nje je ko­je HSS pra­ti sve do da­naš­njih da­na i uz­rok je svih kas­ni­jih po­dje­la u stran­ci.

Iz­da­ja ‘su­urot­ni­ka’

Od HSS-a se ta­ko 1994. odvo­ji­la “pro­ha­de­ze­ov­ska” Ka­šin­ska sku­pi­na, ko­ja je ne­us­pješ­no po­ku­ša­la sru­ši­ti ta­daš­njeg pred­sjed­ni­ka Zlat­ka Tom­či­ća. Sku­pi­na je os­no­va­la novu Hr­vat­sku de­mo­krat­sku se­ljač­ku stran­ku, a po­vi­jest se po­no­vi­la 2000., ka­da su po­no­vo HSS-ov­ci sklo­ni HDZ-u na­pus­ti­li stran­ku i os­no­va­li Hr­vat­sku se­ljač­ku na­rod­nu stran­ku. HSS pod vod­stvom Josipa Friš­či­ća 2005. ko­nač­no se okre­će HDZ-u, a is­tu po­li­ti­ku nas­tav­lja i idu­ći pred­sjed­nik Bran­ko Hrg. Ne­koć utje­caj­na stran­ka za­vr­ša­va na jed­nom sa­bor­skom man­da­tu pa je no­vi pred­sjed­nik Kre­šo Be­ljak po­no­vo po­ku­ša­va od­mak­nu­ti od HDZ-a. Na iz­bo­ri­ma 2015. ula­zi u ko­ali­ci­ju sa SDPom ko­ja je nje­go­voj stran­ci do­ni­je­la pet man­da­ta u Sa­na bo­ru, no ni ta od­lu­ka ni­je proš­la bez po­tre­sa. Da­pa­če, na­kon što je ko­ali­ci­ja sa SDP-om do­ži­vje­la iz­bor­ni ne­us­pjeh, iz­a­zva­la je pra­vu po­bu­nu u di­je­lu stran­ke, po­seb­no nje­zi­nu kon­zer­va­tiv­ni­jem di­je­lu ko­ji per­so­ni­fi­ci­ra Ma­ri­ja­na Pe­tir. S ne­za­do­volj­ni­ci­ma u stran­ci Be­ljak se obra­ču­nao sus­pen­zi­jom uoči iz­bor­ne skup­šti­ne, či­me im je one­mo­gu­ćio da su­dje­lu­ju na unu­tar­stra­nač­kim iz­bo­ri­ma. Tak­vim prav­no sum­nji­vim ma­ne­vrom Be­ljak je se­bi osi­gu­rao još je­dan man­dat na če­lu stran­ke, no HSS je na­pus­tio dio is­tak­nu­tih čla­no­va, me­đu ko­ji­ma i biv­ši zas­tup­nik Bran­ko Hrg i ko­priv­nič­ko-kri­že­vač­ki žu­pan Dar­ko Ko­ren. Oni su os­no­va­li novu stran­ku – Mre­žu ne­za­vis­nih lis­ta, dok je Pe­tir još ne­ko­li­ko mje­se­ci os­ta­la u HSS-u, da bi proš­log tjed­na bi­la is­klju­če­na iz stran­ke. Iako bi se ne­upu­će­nom pro­ma­tra­ču mo­glo uči­ni­ti da je IDS odu­vi­jek di­sao uni­so­no, bez ra­sko­la ni­je

Je­dan od naj­dra­ma­tič­ni­jih bio je iz­la­zak Sti­pe Me­si­ća, Josipa Ma­no­li­ća i Josipa Bolj­kov­ca iz HDZ-a na­kon ne­us­pje­log po­ku­ša­ja ru­še­nja Tuđ­ma­na i pre­uzi­ma­nja stran­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.