Laž­ni po­da­ci i na dek­la­ra­ci­ja­ma zdra­ve hra­ne

Slu­čaj sa sal­mo­ne­lom u polj­skoj pi­le­ti­ni po­ka­zao je ve­li­ki „bug“u sus­ta­vu

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Jo­lan­da Rak Šajn ZA­GREB

– Zdrav­s­tve­na is­prav­nost hra­ne obve­za je pro­izvo­đa­ča i tr­gov­ca ko­ji hra­nu stav­lja­ju na tr­ži­šte. No, ne sa­mo da sva­kih 10-ak da­na pov­la­či­mo ne­ki ne­is­prav­ni pro­izvod s tr­ži­šta, ne­go in­dus­tri­ja, ko­joj je sta­lo sa­mo do eko­no­mi­je obuj­ma i za­ra­de ne bri­ne ni o že­lja­ma po­tro­ša­ča ko­ji vi­še ni­su jed­na ve­li­ka go­mi­la, ne­go do­volj­no edu­ci­ra­ni i ras­lo­je­ni na po­je­di­ne gru­pa­ci­je ko­je že­le kon­zu­mi­ra­ti odre­đe­nu vr­stu hra­ne ko­ju bi in­dus­tri­ja tre­ba­la pro­izvo­di­ti. A ako je i pro­izvo­di – ni­je is­kre­na i opet se vra­ća na mar­ke­tin­ške tri­ko­ve da je pro­da – tvr­di Ka­ta­le­nić te po­ru­ču­je da gu­bi­tak po­vje­re­nja u hra­nu pre­vi­še ko­šta i za­to bi pro­izvo­đa­či, ne že­le li iz­gu­bi­ti kup­ce, mo­ra­li na­pra­vi­ti za­okret i stvar­no pro­mi­je­ni­ti sas­ta­ve hra­ne Pro­izvod­nja i pro­da­ja hra­ne da­le­ko su od pos­ti­za­nja ci­lja zdrav­s­tve­ne is­prav­nos­ti i toč­nog pri­ka­zi­va­nja sas­ta­va ko­ji od­go­va­ra sa­dr­ža­ju Go­vo­ri se o sal­mo­ne­li, o pro­da­ji sum­nji­ve hra­ne i me­sa sta­rog 40 go­di­na, a in­dus­tri­ja hra­ne šu­ti i sto­ji po stra­ni. To si­gur­no ni­je do­bra po­ru­ka po­tro­ša­či­ma, po­ru­čio je ovih da­na s kon­fe­ren­ci­je HGK na te­mu si­gur­nos­ti i is­prav­nos­ti hra­ne u Opa­ti­ji naš naj­ve­ći struč­njak za to po­dru­čje mr. sc. Ma­ri­jan Ka­ta­le­nić.

Am­ba­la­ža ve­ća od sa­dr­ža­ja

Bri­tan­ci su iz­ra­ču­na­li da im loš pu­bli­ci­tet po ku­ćans­tvu sma­nji po­troš­nju za 3769 kn Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je 37 pos­to po­tro­ša­ča zbu­nje­no po­da­ci­ma na pa­ki­ra­nji­ma hra­ne “Pri­rod­ni“sas­toj­ci pro­la­ze te­ški teh­no­lo­ški pos­tu­pak da se do­bi­je ko­nač­ni pro­izvod

Is­ti­če ka­ko po­tro­šač da­nas pre­poz­na­je tren­do­ve i tra­ži si­gur­nost i kva­li­te­tu ono­ga što ku­pu­je. No ne­dos­ta­je nam do­bar sus­tav slje­di­vos­ti ko­ji bi za­us­ta­vio pro­izvod­nju i dis­tri­bu­ci­ju zdrav­s­tve­no ne­is­prav­nih pro­izvo­da i pro­izvo­da lo­še kva­li­te­te. I slu­čaj sa sal­mo­ne­loz­nom polj­skom pi­le­ti­nom do­ka­zao je ve­li­ki „bug“u sus­ta­vu sa­mo­kon­tro­le i pro­cje­ne ri­zi­ka za pro­izvo­de ko­ji se stav­lja­ju na tr­ži­šte. A što je još go­re, loš pu­bli­ci­tet ne­kih pro­izvo­da i iz­ne­vje­re­na oče­ki­va­nja po­tro­ša­ča ko­ji ih na kra­ju ne­će ni­kad vi­še ku­pi­ti sva­ko ku­ćans­tvo, pre­ma pro­cje­na­ma ko­je su ra­di­li Bri­tan­ci, go­diš­nje ko­šta oko 3769,36 ku­na, dok je ukup­ni gu­bi­tak sa­mo ta­moš­nje in­dus­tri­je hra­ne, kao po­s­lje­di­ca gu­bit­ka po­vje­re­nja i pri­je­va­ra u 2015. iz­no­sio 11,2 mi­li­jar­de ku­na. U Hr­vat­skoj tak­vih eg­zak­t­nih broj­ki ne­ma, no ni hr­vat­ski po­tro­šač ne do­bi­va ono što je na­pi­sa­no na dek­la­ra­ci­ji. Sas­toj­ci u pro­izvo­du ni­su onak­vi kak­vi bi tre­ba­li bi­ti, am­ba­la­ža je pu­no ve­ća od sa­dr­ža­ja unu­tar am­ba­la­že, dok in­dus­tri­ja s po­mo­ću pre­hram­be­nih i dru­gih neo­bvez­nih tvrd­nji ko­je se na­la­ze na pro­izvo­du po­tro­ša­ča po­ku­ša­va uvje­ri­ti ka­ko že­li upra­vo ono što im ona nu­di. – Či­nje­ni­ca je da sa­daš­nji sus­tav oz­na­ča­va­nja hra­ne uop­će ne mo­že ga­ran­ti­ra­ti da je hra­na kva­li­tet­na i si­gur­na, iz­vor­na i nu­tri­tiv­no vri­jed­na – tvr­di Ka­ta­le­nić, o če­mu svje­do­či i po­rast bo­les­ti, upra­vo u di­je­lo­vi­ma svi­je­ta ko­ji su eko­nom­ski bo­ga­ti i mo­gu ku­pi­ti pu­no hra­ne. Zbog pre­ma­lo hra­ne u si­ro­maš­nim zem­lja­ma go­diš­nje umre 10 mi­li­ju­na lju­di i 10 je mi­li­ju­na no­vo­obo­lje­lih, a zbog deb­lji­ne i bo­les­ti po­ve­za­nih s pre­vi­še hra­ne, di­ja­be­te­sa, po­vi­še­nog ko­les­te­ro­la, vi­so­kog krv­nog tla­ka i slič­no, u ra­zvi­je­nim zem­lja­ma ima­mo 15 mi­li­ju­na smr­ti i 25 mi­li­ju­na no­vo­obo­lje­lih. U svi­je­tu je da­nas poz­nat po­kret pod na­zi­vom „cle­an la­bel“, tzv. čis­ta eti­ke­ta, ko­ja po­tro­ša­ča uvje­ra­va da je pro­izvod „čist“od umjet­nih aro­ma, po­ja­či­va­ča oku­sa, kon­zer­van­sa, bo­ji­la, an­ti­ok­si­dan­sa… te da je oda­bir os­ta­lih sas­to­ja­ka pri­ro­dan, sa što ma­nje teh­no­lo­ške obra­de.

U me­su ko­la­gen iz svi­nja

Čis­ta eti­ke­ta po­dra­zu­mi­je­va, dak­le, že­lju po­tro­ša­ča za is­kre­nim oz­na­či­va­njem hra­ne, pre­ciz­nom evi­den­ci­jom ko­jih sas­to­ja­ka u ne­kom pro­izvo­du ima, ko­jih ne­ma, re­for­mu­la­ci­ju ta­ko su iz­ba­če­ni svi sas­toj­ci ko­ji su sus­pek­t­ni i ne zvu­če pri­rod­no, što je za­pra­vo u skla­du s is­tra­ži­va­nji­ma da je 37% po­tro­ša­ča zbu­nje­no na­vo­di­ma na pa­ki­ra­nji­ma hra­ne ko­ju ku­pu­ju. No, is­pa­da ka­ko pro­izvo­di s pri­rod­nim aro­ma­ma, bo­ji­li­ma, en­zi­mi­ma… ni­su ni­ma­lo kva­li­tet­ni­ji ili zdra­vi­ji od onih na ko­ji­ma je do­ne­dav­no sta­ja­la eti­ke­ta s ni­zom omra­že­nih E bro­je­va. Za pri­rod­na bo­ji­la rek­li bi­smo ka­ko sa­dr­že pri­rod­ni pig­ment ka­kav se na­la­zi u pri­ro­di u bilj­ka­ma. No sva­ki od tih „pri­rod­nih“sas­to­ja­ka pro­la­zi te­ški teh­no­lo­ški pos­tu­pak da bi se do­bio ko­nač­ni, in­dus­trij­ski stan­dar­di­zi­ra­ni pro­izvod, objaš­nja­va Ka­ta­le­nić. Mo­no­so­di­um glu­ta­mat, poz­nat kao MSG ili E621, ko­ji se po­ve­zu­je s ci­je­lim ni­zom bo­les­ti, a slu­ži ka­ko po­bolj­ši­vač oku­sa i ru­tin­ski se do­da­je u fast fo­od pro­izvo­de, go­to­ve ju­he i uma­ke, do­dat­ke je­li­ma, go­to­ve smrz­nu­te pro­izvo­de te pro­izvo­de za mr­šav­lje­nje, na „cle­an la­be­lu“na­ći će se kao ek­s­trakt kvas­ca. No i on sa­dr­ži glu­ta­min­sku ki­se­li­nu ko­ja ula­zi u pro­ces hra­nje­nja. Ek­s­trakt ru­žma­ri­na ko­ris­ti se umjes­to an­ti­ok­si­da­na­sa BHA i BHT, no i on je pro­šao teh­no­lo­ški pro­ces ek­s­trak­ci­je i de­odo­ri­za­ci­je. To­pi­va vlak­na ni­su ni­šta dru­go ne­go bo­lji iz­raz za škro­bo­ve, po­li­dek­s­tro­zu i slič­no ko­ji slu­že za vo­lu­mi­noz­nost i bo­lju kon­zis­ten­ci­ju pro­izvo­da i u ko­nač­ni­ci sma­nju­ju nu­tri­tiv­no vri­jed­ne sas­toj­ke i ci­je­nu pro­izvo­da. Bje­lan­če­vi­ne su obič­no ek­s­tra­hi­ra­ni ko­la­gen iz svi­nja ili go­ve­da ko­ji se de­hi­dri­ra i usit­ni i do­da­je me­su lo­ši­jeg sas­ta­va, dok rus­ti­kal­nom hr­ska­vom kru­hu iz­gled ne da­je to­plin­ska obra­da, već kon­cen­trat bje­lan­če­vi­na mli­je­ka (MPC) ili bje­lan­če­vi­ne mli­ječ­nog iz­o­la­ta (MPI).

ČE­MU VJEROVATI Iz­gle­da da pro­izvo­di s pri­rod­nim aro­ma­ma, bo­ji­li­ma, en­zi­mi­ma… ni­su ni­ma­lo zdra­vi­ji od onih na ko­ji­ma je sta­ja­la eti­ke­ta s omra­že­nim E bro­je­vi­ma Pro­izvo­đa­či bi tre­ba­li stvar­no pro­mi­je­ni­ti sas­tav hra­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.