Pres­tao sam pso­va­ti u pje­sma­ma na­kon ro­đe­nja kćer­ki­ce Ya­smin

Na­kon pet go­di­na bo­rav­ka u Iz­ra­elu, hip-ho­per se vra­tio u Zagreb i gos­to­vao u Se­mi­oti­ci, vi­deo in­ter­v­juu Ve­čer­njeg lis­ta kod no­vi­na­ra Sa­mi­ra Mil­le

Vecernji list - Hrvatska - - Scena -

Sva­kog če­t­vrt­ka na www. ve­cer­nji.hr mo­že­te po­gle­da­te Se­mi­oti­ku, vi­deo in­ter­v­ju u ko­jem gos­tu­ju naj­poz­na­ti­ji do­ma­ći glum­ci, vo­di­te­lji i glaz­be­ni­ci... Pet go­di­na ste ži­vje­li u Iz­ra­elu. Što je pre­su­di­lo da se vra­ti­te u Zagreb? - Vra­ti­li bi­smo se i pri­je, ali če­ka­li smo da pok­ćer­ka na­pu­ni 18 go­di­na. Na kra­ju nam se sve pos­lo­ži­lo, sre­di­li smo da May ne mo­ra ići u voj­sku i doš­li smo u Zagreb pri­je šest mje­se­ci. Već si pri­onuo na po­sao. Do­sad si iz­dao tri sin­gla, odr­žao kon­cert u Tvor­ni­ci kul­tu­re, a ove je­se­ni iz­da­ješ i al­bum. Či­ni mi se da sad ima ma­nje psov­ki u tvo­jim pje­sma­ma? - Is­ti­na, mo­je di­je­te ima pet go­di­na i pso­va­nje mak­si­mal­no iz­bje­ga­vam. Čak i ka­da mi iz­le­ti psov­ka, ka­žem: to ne va­lja, ta­ta to ni­je tre­bao re­ći. I saz­rio sam pa druk­či­je obra­đu­jem te­me. Druk­či­ja je i glaz­ba, oku­pio sam bend i mis­lim da će al­bum bi­ti od­li­čan. Ko­li­ko te pro­mi­je­ni­lo očins­tvo? Re­kao si da Ya­smin već go­vo­ri tri je­zi­ka - he­brej­ski, en­gle­ski i hr­vat­ski. - Pu­no sam se pro­mi­je­nio. Ya­smin ni­je go­vo­ri­la do tre­će go­di- ne pa smo bi­li za­bri­nu­ti, ali sve je na kra­ju od­lič­no is­pa­lo. Ja­ko je pa­met­na, svi­đa joj Zagreb. Dra­go mi je što sam bio u pov­la­šte­noj si­tu­aci­ji i imam do­volj­no vre­me­na da se po­sve­tim kće­ri. Ni­šta ne for­si­ram, da mo­ra bi­ti glaz­be­ni­ca ili slič­no. Po­ne­kad joj pus­tim ne­ku glaz­bu da vi­dim što vo­li. Ne­vje­ro­jat­no sam je raz­ma­zio i ni­je mi žao zbog to­ga. Ipak sam dio ge­ne­ra­ci­je ko­ja je odras­ta­la u ra­tu, bez ro­di­te­lja. Mno­go to­ga mi je ne­dos­ta­ja­lo pa njoj pre­vi­še po­pu­štam oko ne­kih stva­ri. Či­ni mi se da ti ni­je ni­ma­lo la­ko jer te čes­to na­pa­da­ju u svim sre­di­na­ma. U Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni ti za­mje­ra­ju što si se ože­nio Ži­dov­kom, u Hr­vat­skoj te ne­ki ne vo­le za­to što si lje­vi­čar... - Ni­ko­mu ni­je la­ko, druš­tvo je ta­ko us­tro­je­no. Ako si svoj i ne pri­pa­daš u odre­đe­ni tor, od­mah si otvo­ren za “palj­bu”. Is­kre­no, dra­go mi je što se ne­kim lju­di­ma ne svi­đam i što ni­smo na is­toj val­noj du­ži­ni. Raz­bi­jač sam le­da i po­ku­ša­vam bi­ti svjes­tan to­ga. U na­šoj sre­di­ni sve što je druk­či­je i ne pri­pa­da ne­kak­vom ka­lu­pu po­ku­ša­va se vri­je­đa­ti. Po­go­to­vo ako otva­ra oči lju­di­ma u ne­kim dru­gim smje­ro­vi­ma i po­ku­ša­va ih odves­ti od ne­kih ma­ins­tre­am i na­ci­onal­nih smje­ro­va. Ta­kav sam od po­čet­ka ka­ri­je­re i ni­kad ni­sam po­di­la­zio oni­ma ko­ji su go­vo­ri­li: “Ne­će­mo te slu­ša­ti ako ne pje­vaš što se na­ma svi­đa”. Re­kao si da si pri­je od­la­ska u Iz­ra­el imao pre­dra­su­de o nji­ho­vu na­či­nu ži­vo­ta? - Je­sam, imao sam mno­go pre­dra­su­da. Na­učen sam da je to fa­šis­tič­ka zem­lja u ko­joj lju­di ne­ma­ju ni­kak­vih pra­va, što uop­će ni­je is­ti­na. Lju­di ko­ji ži­ve u Iz­ra­elu ima­ju ve­li­ka pra­va i oni dr­že do to­ga.. Ka­kav je nji­hov od­nos pre­ma Pa­les­tin­ci­ma? - U Iz­ra­elu ži­vi 20 pos­to Pa­les­ti­na­ca i ve­ći­na je tih lju­di uklju­če­na u druš­tve­ni i po­li­tič­ki ži­vot. Bi­lo je slu­ča­je­va ka­ko su Pa­les­tin­ci u Iz­ra­elu sla­vi­li uboj­stvo iz­ra­el­skog voj­ni­ka, a ču­va­la ih je iz­ra­el­ska po­li­ci­ja. U tom slu­ča­ju za­is­ta mo­že­mo vi­dje­ti ko­li­ko su za­šti­će­ni. Dru­ga je stvar nji­hov od­nos pre­ma Za­pad­noj oba­li i Po­ja­su Ga­ze.

Imao sam pu­no pre­dra­su­da pre­ma na­či­nu ži­vo­ta u Iz­ra­elu, no de­ma­ti­ra­li su me!

Ci­je­li raz­go­vor mo­že­te po­gle­da­ti na por­ta­lu www.ve­cer­nji.hr

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.