INICIJATIVA ‘TRI MO­RA’ PRI­LI­KA ZA ODVAJANJE OD ZA­PAD­NOG BAL­KA­NA

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Ka­da je pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić već na po­čet­ku man­da­ta po­kre­nu­la Ini­ci­ja­ti­vu Ja­dran-Bal­tik nas­to­je­ći pro­mi­je­ni­ti gos­po­dar­sku, ali i po­li­tič­ku pa­ra­dig­mu po ko­joj je Hr­vat­skoj mjes­to i pri­li­ka je­di­no Za­pad­ni Bal­kan i ma­ne­vri­ra­nje unu­tar gra­ni­ca biv­še Ju­gos­la­vi­je, mno­gi su po­dig­nu­li obr­vu. Do­ma­ća eko­nom­ska i po­li­tič­ka jav­nost re­agi­ra­la je s pri­lič­nom skep­som na po­ku­šaj da se Hr­vat­ska ukr­ca na vlak ja­če su­rad­nje sa zem­lja­ma no­vim čla­ni­ca­ma Eu­rop­ske uni­je, s ko­ji­ma di­je­li­mo i pu­no za­jed­nič­kih druš­tve­nih is­kus­ta­va iz do­ba so­ci­ja­liz­ma te s ko­ji­ma na­po­s­ljet­ku ima­mo za­jed­nič­ko tr­ži­šte. Od po­gle­da u bu­duć­nost i in­s­pi­ra­ci­je bi­la je ja­ča dog­ma po ko­joj se Hr­vat­ska mo­ra ogra­ni­či­ti na uzak krug ze­ma­lja biv­še Ju­gos­la­vi­je s ko­ji­ma je stvo­ri­la tr­go­vin­ske ve­ze i u ko­je iz­vo­zi po iner­ci­ji i bez pre­vi­še tru­da. Dvi­je go­di­ne kas­ni­je, ka­da je ini­ci­ja­ti­vu pri­hva­ti­la i Europ­ska uni­ja, ka­da su se u nju ukr­ca­le i cr­no­mor­ske zem­lje pa se na­zi­va “Tri mo­ra”, a pred­sjed­nik SAD-a Do­nald Trump po­t­vr­dio do­la­zak na fo­rum u Polj­skoj, kri­ti­ke na ra­čun pred­sjed­ni­ce Gra­bar-Ki­ta­ro­vić znat­no su se uti­ša­le. Sred­nja Eu­ro­pa, ka­ko je Trump na­zi­va, a ko­ju či­ni dva­na­est ze­ma­lja me­đu ko­ji­ma je i Aus­tri­ja pred­stav­lja 28 pos­to te­ri­to­ri­ja Uni­je i 22 pos­to nje­zi­na sta­nov­niš­tva, ali i sa­mo oko 10 pos­to BDP-a Eu­rop­ske uni­je. U broj­ka­ma to je čak 1650 mi­li­jar­di eura, od­nos­no eko­nom­ska ak­tiv­nost ko­ju Hr­vat­ska pro­izve­de za 33 go­di­ne ra­da i pos­lo­va­nja. Ma­li po­mak u tom kru­gu Hr­vat­skoj mo­že zna­či­ti ve­li­ki is­ko­rak, od­nos­no ve­li­ku pri­li­ku za zem­lju ko­joj pod hit­no tre­ba ubr­za­nje eko­no­mi­je. Gos­po­dar­stva ko­ja smo ne­kad gle­da­li kao za­os­ta­la ko­ris­te­ći pred­nos­ti europ­skih fon­do­va ga­lo­pi­ra­ju­ćim su ko­ra­kom pres­ti­gla Hr­vat­sku. La­ni nas je Ru­munj­ska pre­tek­la po BDP-u per ca­pi­ta, a sa­da smo po ku­pov­noj mo­ći bo­lji sa­mo od Bu­gar­ske ko­ja s Hr­vat­skom di­je­li pro­ble­me od spo­rog pra­vo­su­đa, ne­efi­kas­ne jav­ne ad­mi­nis­tra­ci­je i ri­gid­nog rad­nog za­ko­no­dav­s­tva. Oni su atrak­tiv­ni­ji za ula­ga­nja u pro­izvod­nju zbog osjet­no ni­žih po­re­za na rad i ka­pi­tal od Hr­vat­ske. Polj­ska i Če­ška tre­ba­ju nam bi­ti vri­je­dan iz­vor know howa jer su proš­le kroz slič­ne po­te­ško­će s tran­sfor­ma­ci­jom eko­no­mi­je iz plan­ske u tr­žiš­nu, ali i u pri­la­go­đa­va­nju oče­ki­va­nja gra­đa­na od so­ci­jal­nih tran­sfe­ra u kon­tek­s­tu svi­ma dos­tup­nog i jav­nim nov­cem fi­nan­ci­ra­nog škol­s­tva, zdrav­s­tve­nog te mi­ro­vin­skog osi­gu­ra­nja. Po­ve­za­ni smo i ge­ograf­ski, od­nos­no na is­tim smo tran­s­port­nim i ener­get­skim ru­ta­ma ko­je mo­že­mo is­ko­ris­ti­ti za ja­ča­nje stan­dar­da gra­đa­na. Pred­sjed­ni­ca Gra­bar-Ki­ta­ro­vić oda­bra­la je pra­vu agen­du i za­hva­lju­ju­ći nje­zi­noj upor­nos­ti Hr­vat­sku se per­ci­pi­ra kao jed­nog od po­kre­ta­ča ide­je. Ini­ci­ja­ti­vu tre­ba gu­ra­ti, čak i ka­da to do­ma­ći me­di­ji na­zi­va­ju “lak­ta­re­njem do Trum­pa” jer je Hr­vat­ska per­cep­ci­jom se­be kao li­de­ra in­s­pi­ri­ra­nog is­klju­či­vo kom­plek­som ve­će vri­jed­nos­ti i sta­tis­tič­ki i u oči­ma tak­ma­ca do­gu­ra­la do po­zi­ci­je si­gur­nog lu­ze­ra.

Špa­njol­ski par­la­ment od­ba­cio je pri­jed­log Po­de­mo­sa za gla­so­va­nje o po­vje­re­nju pre­mi­je­ru Ra­joyu. On je bio za­do­vo­ljan jer je osi­gu­rao po­dr­šku pro­ra­ču­nu i osi­gu­rao sta­bil­nost Vla­de.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.