Ivan Ser­dar po­s­ljed­nji je sla­von­ski lon­čar

U pos­lu je već 30 go­di­na, a na­s­ljed­ni­ka na­ža­lost ne­ma

Vecernji list - Hrvatska - - 0-24 - ve­dran.ba­len@ve­cer­nji.net Ve­dran Ba­len

Na­da se da će on i dru­gi sta­ri za­na­tli­je, s ko­ji­ma se uje­di­nio u ču­va­nju tra­di­ci­je, do­bi­ti pros­tor u ko­je­mu će mo­ći obu­ča­va­ti mla­de Ivan Ser­dar iz Kuj­ni­ka kod Sla­von­skog Bro­da je­di­ni je pre­os­ta­li tra­di­cij­ski lon­čar u Sla­vo­ni­ji i je­dan od po­s­ljed­njih u Hr­vat­skoj. Ne­ka­da je za ži­vot za­ra­đi­vao kao har­mo­ni­kaš, a on­da se po­sve­tio lon­čar­skom za­na­tu. Na­go­vo­rio ga je pri­ja­telj ko­ji se ti­me ba­vio pri­je nje­ga i ko­ji je u nje­mu pre­poz­nao ta­lent. Obu­čio ga je i uči­nio od nje­ga pra­vog “ma­he­ra”.

Kao i pri­je 10.000 go­di­na

Uz ma­lu stan­ku za vri­je­me ra­ta u tom je pos­lu os­tao vi­še od 30 go­di­na. Sve ra­di na pras­ta­ri na­čin, ona­ko ka­ko se to ra­di­lo pri­je de­se­tak ti­su­ća go­di­na. Sam­lje­ve­nu gli­nu stav­lja na ko­lo ko­je se vr­ti i vlas­ti­tim ru­ka­ma obli­ku­je raz­li­či­te po­su­de ko­je za­tim pe­če u pe­ći na dr­va. Po ci­je­ni od 20, 30 ili 50 ku­na kod nje­ga se mo­gu pro­na­ći kva­li­tet­ne zdje­le, ću­po­vi, te­gle, va­ze, ša­li­ce, pe­pe­lja­re... Po­sao je zah­tje­van, ali on u nje­mu uži­va. – Naj­važ­ni­je je pro­na­ći od­go­va­ra­ju­ću i kva­li­tet­nu gli­nu jer ni­je sva­ka po­god­na za sve vr­ste po­su­da. Na­kon du­ljeg sta­ja­nja u spre­mi­štu i po­tom na zra­ku gli­nu pri­pre­mam za “me­lja­vu”, me­ljem u mli­nu i stav­ljam u naj­lon u ko­jem mo­ra od­le­ža­ti 24 sa­ta ka­ko bih je mo­gao sta­vi­ti na ko­lo – po­jaš­nja­va Ser­dar. Umi­je­će pro­izvod­nje ke­ra­mič­kih po­su­da od gli­ne je­dan je od pr­vih za­na­ta ko­ji su se po­ja­vi­li s nas­tan­kom ljud­ske kul­tu­re. Ser­dar se na­da da će on i dru­gi sta­ri za­na­tli­je, s ko­ji­ma se uje­di­nio u nje­go­va­nju i ču­va­nju tra­di­ci­je, do­bi­ti pros­tor u ko­je­mu će mo­ći obu­ča­va­ti mla­de. Nje­go­vih če­tve­ro dje­ce ni­je po­ka­za­lo za­ni­ma­nje da ga nas­li­je­de i otiš­li su svo­jim pu­tem, ali uvje­ren je da in­te­res me­đu mla­di­ma ipak pos­to­ji, sa­mo što se nji­ma ne da pu­to­va­ti u Kuj­nik. – Sr­ce me bo­li ka­da vi­dim da ne­mam na­s­ljed­ni­ka. Me­đu­tim, sva­ki put ka­da de­mons­tri­ra­mo sta­re za­na­te pred ne­kom ško­lom, dje­ca se oku­pe u ve­li­kom bro­ju i pa­ž­lji­vo pra­te što ra­di­mo. Ka­da bi se u gra­du or­ga­ni­zi­rao ne­ka­kav oblik slo­bod­nih ak­tiv­nos­ti, uvje­ren sam da bi bi­lo za­in­te­re­si­ra­nih – nas­tav­lja.

Ne že­li oti­ći iz Sla­vo­ni­je

Pri­ja­te­lji su ga vi­še pu­ta po­zi­va­li da sve os­ta­vi i ode za nji­ma u Nje­mač­ku ili Švi­car­sku, ali on se ne že­li odvo­ji­ti od svog za­na­ta i svo­je Sla­vo­ni­je. Ne ide po saj­mo­vi­ma, pro­izvo­de nu­di s kuć­nog pra­ga ili na škol­skim iz­lož­ba­ma sta­rih za­na­ta. Ne­što pro­da, ne­što i pok­lo­ni. – Na­ža­lost, da­nas se te­ško mo­že ži­vje­ti sa­mo od lon­čar­stva, ali nuž­no ga je odr­ža­ti kao dio iden­ti­te­ta i proš­lost. Lju­di se di­ve, svi bi ne­što na­ru­či­li, ali ne­ma­ju nov­ca. Ma­lo se ba­vim po­ljo­pri­vre­dom, ma­lo dr­vi­ma i ne­ka­ko kr­pam kraj s kra­jem. Na­dam se da lon­čar­stvo ne­će iz­u­mri­je­ti – za­klju­čio je.

Mla­de ge­ne­ra­ci­je Ra­do de­mons­tri­ra svoj za­nat pred ško­lom i uvi­jek se, ka­že, oku­pi ve­lik broj dje­ce

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.