Plen­ko­vi­ćev i Vu­či­ćev tran­sfer po­li­tič­ke shi­zo­fre­ni­je

Jas­no je za­što Vu­čić ra­di to što ra­di, ali te­že je objas­ni­ti za­što nas Plen­ko­vić, kao pu­no­prav­nu čla­ni­cu, vra­ća u pred­sob­lje EU

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Bo­ris­lav Ris­tić

Mo­gu­će je da je bi­lo vi­še od lap­su­sa ka­da je Plen­ko­vi­ćev po­li­tič­ki sa­vjet­nik Vladimir Šeks, oprav­da­va­ju­ći okre­ta­nje HDZ-a snaž­no uli­je­vo, ovo­ga na­zvao “Alek­san­drom”. I pre­mi­jer Plen­ko­vić i do­ju­če­raš­nji sr­bi­jan­ski pre­mi­jer, a no­vi pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić do­la­ze iz des­nog po­li­tič­kog spek­tra, ali pro­vo­de li­je­ve po­li­ti­ke skro­je­ne po mje­ri Bruxel­le­sa. Do­du­še, Plen­ko­vić ni­je mo­gao za­mi­je­ni­ti sa­mo­ga se­be gay pre­mi­jer­kom, ali je za­to pos­lao svog no­vog pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de na gay pa­ra­du. Obo­ji­ca su za svo­je po­li­ti­ke osi­gu­ra­li po­dr­šku ma­nji­na, kao i po­dr­šku svih in­te­res­nih sku­pi­na u druš­tvu, od fi­nan­cij­skih do onih čis­to uh­ljeb­ni­čar­skih. Stra­te­gi­je su im is­te: na­pa­da­ju sta­ru opor­bu nji­ho­vim oruž­jem, zbog če­ga je ova u ra­su­lu, jer ne zna ka­ko opo­ni­ra­ti po­li­ti­ka­ma ko­je im se svi­đa­ju, a pro­vo­de ih nji­ho­vi po­li­tič­ki pro­tiv­ni­ci. Je­di­no što zbu­nju­je i po­ma­lo bo­li jest da je te po­li­ti­ke naš “Alek­san­dar” do­nio iz Eu­ro­pe, dok ih Vu­čić pro­vo­di iz europ­sko­ga pred­sob­lja. Vu­čić je od An­ge­le Mer­kel do­bio za­da­tak oku­pi­ti u to­me pred­sob­lju sve re­gi­onal­ne kan­di­da­te za ula­zak u EU, dok je Plen­ko­vi­ćev za­da­tak tu oči­to dr­ža­ti vra­ta od­škri­nu­ti­ma svom euro­pu­čan­skom su­dru­gu. Jas­no je za­što Vu­čić ra­di to što ra­di, ali je ma­lo te­že objas­ni­ti za­što nas Plen­ko­vić sada, ka­da smo već pu­no­prav­na čla­ni­ca EU, vra­ća na­zad u to is­to pred­sob­lje. Ka­da smo mi ula­zi­li u EU, pro­vo­di­li smo bez­re­zerv­no sve na­lo­ge ko­ji su nam sti­za­li odan­de, jed­na­ko kao što to ra­di Vu­čić u Sr­bi­ji da­nas, jer je ta­da pos­to­jao druš­tve­ni kon­sen­zus da je ula­zak u EU u na­šem na­ci­onal­nom in­te­re­su. Ali da­nas se u to pred­sob­lje vra­ća­mo oči­to sa­mo da bi se pre­mi­jer Plen­ko­vić svi­dio svo­jim ko­le­ga­ma iz EPP-a, od­no­se­ći se pre­ma hr­vat­skom druš­tvu s is­tim onim men­tor­skim pri­je­zi­rom kao još ne­do­volj­no europ­skom i lo­še struk­tu­ri­ra­nom. Ta­ko pre­mi­jer iz se­bič­nih raz­lo­ga ša­lje u svi­jet ne­ga­tiv­nu sli­ku o nez­re­los­ti hr­vat­skog druš­tva ka­ko bi on sam is­pao što bo­lji. To je po­li­ti­ka iz ko­je je is­hla­pio i po­s­ljed­nji trag po­li­ti­ke, ide­olo­gi­ja ko­joj je je­di­no obi­ljež­je da ne­ma ni­kak­ve ide­olo­gi­je. Za­to se go­vo­ri o vri­jed­nos­ti­ma ko­je su na­vod­no ne­upit­ne, a ne o le­gi­tim­nim ide­olo­škim i po­li­tič­kim raz­li­ka­ma. Za­to se po­ti­ru svje­to­na­zor­ski spo­ro­vi ka­ko bi se fin­gi­ra­lo za­jed­niš­tvo ci­lje­va. Za­to u pr­vom pla­nu ima­mo po­li­tič­ki mar­ke­ting bez su­šti­ne, a ne bit­ke oko su­štin­skih po­li­tič­kih al­ter­na­ti­va. Ri­ječ je o svo­je­vr­s­nom tran­sfe­ru po­li­tič­ke shi­zo­fre­ni­je ko­ja pod egi­dom us­pos­tav­lja­nja po­li­tič­ke sta­bil­nos­ti pri­je­ti stvo­ri­ti uvje­te za još ve­ću po­li­tič­ku nes­ta­bil­nost. Za­go­vor­ni­ci tak­vih po­li­ti­ka, u na­mje­ri da se svi­de sva­ko­me, bri­šu sve iden­ti­te­te i pre­tva­ra­ju po­li­tič­ki ži­vot u ne­pre­poz­nat­lji­vu smje­su ni­če­ga. Ta­ko se stva­ra plod­no tlo za po­kre­ta­nje la­vi­ne ko­ju nit­ko ne­će mo­ći za­us­ta­vi­ti, jer na kra­ju ne­će bi­ti ni­kak­vih iz­vjes­nos­ti na ko­je bi­smo se mo­gli os­lo­ni­ti. Po­li­ti­ka upor­nog iz­o­kre­ta­nja sli­ke druš­tva o sa­mo­me se­bi na kra­ju uni­šta­va sa­mo­po­uz­da­nje i po­vje­re­nje kao te­melj druš­tve­ne ko­he­zi­je. Ova tran­sfor­ma­ci­ja An­dre­ja Plen­ko­vi­ća u hr­vat­skog Vu­či­ća, ta­ko, u pot­pu­nos­ti od­go­va­ra po­li­ti­ci ko­ju sam pre­mi­jer čes­to na­zi­va po­li­ti­kom “tran­sfor­ma­ci­je hr­vat­skog druš­tva”. Dvoj­be­ne po­ru­ke ko­je je po­čeo sla­ti me­di­ji­ma u ci­lju nji­ho­va dis­ci­pli­ni­ra­nja sa­mo su si­tan de­talj na ve­li­kom plat­nu na ko­jem se pri­ka­zu­je hr­vat­ska ver­zi­ja “Tran­sfor­me­ra 2”. Ako jed­no druš­tvo s vi­si­ne ocje­nju­je­te kao nez­re­lo i ne­do­volj­no de­mo­krat­sko i že­li­te ga tran­sfor­mi­ra­ti na nje­mu su­pro­tan vri­jed­nos­ni pol, auto­ri­ta­ri­zam je je­di­ni na­čin za tak­vu nje­go­vu tran­sfor­ma­ci­ju. To što Plen­ko­vi­ćev za­okret uli­je­vo ne na­ila­zi na odo­bra­va­nje sa­me ba­ze HDZ-a sa­mo je je­dan as­pekt u toj go­le­moj sli­ci tran­sfor­ma­ci­je hr­vat­skog par­la­men­ta­riz­ma i de­mo­kra­ci­je u otu­đe­ne auto­ri­tar­ne po­li­ti­ke ko­je su nam na­mi­je­ni­le europ­ske eli­te i nji­ho­vi iz­as­la­ni­ci u hr­vat­skom po­li­tič­kom ži­vo­tu. Pre­mi­je­ru Plen­ko­vi­ću, da bi pos­tao Alek­san­drom, iz­gle­da još sa­mo fa­li konj ko­jeg bi mo­gao za­ja­ha­ti, a ulo­ga ko­nja u toj pred­sta­vi oči­to je na­mi­je­nje­na hr­vat­skom na­ro­du. Ko­li­ko je taj konj pi­tom i do­bro iz­dre­si­ran ti­je­kom odvi­ja­nja pr­vog di­je­la hr­vat­skih Tran­sfor­me­ra za Sa­na­de­ro­ve ere, ili će se on pak u ne­kom tre­nut­ku ipak rit­nu­ti, os­ta­je za vi­dje­ti. Sva­ka­ko ova za­kaš­nje­la re­pri­za u Hr­vat­skoj već igra­ne pred­sta­ve bu­di žan­rov­ske dvoj­be o to­me pri­sus­tvu­je­mo li, u stva­ri, tra­ge­di­ji ili nje­zi­noj far­si.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.