HNS klju­čan za sta­bil­nost Vla­de, ali ucje­nji­vač­ki po­ten­ci­jal mu je si­ću­šan

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin - Iva Bo­ban Va­le­čić

Ko­ali­cij­ska vlast HDZ-a i HNS-a bit će sta­bil­na. Ključ­ni je cilj uklju­či­vo i to­le­rant­no druš­tvo, okre­nu­to rje­ša­va­nju pro­ble­ma uz res­pek­ti­ra­nje dru­gih. Tim je ri­je­či­ma pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić na­ci­ji obraz­lo­žio do­sad ne­za­mis­li­vu kom­bi­na­ci­ju – HDZ i HNS iz­iš­li su iz ide­olo­ških ro­vo­va i u za­jed­nič­koj po­li­tič­koj plat­for­mi po­ru­či­li ka­ko su “svjes­ni či­nje­ni­ce da je ra­zvoj hr­vat­skog druš­tva ogra­ni­čen uvri­je­že­nim na­či­nom funk­ci­oni­ra­nja, te­me­lje­nim na po­ti­ca­nju po­dje­la, uglav­nom uko­ri­je­nje­nih u proš­los­ti”. Una­toč prok­la­mi­ra­nim ci­lje­vi­ma, no­va će se ko­ali­ci­ja ipak mo­ra­ti su­oči­ti s ne­kim pi­ta­nji­ma svje­to­na­zor­ske na­ra­vi, na ko­je je jav­nost po­seb­no osjet­lji­va, do­brim di­je­lom upra­vo zbog ide­olo­ških pre­pu­ca­va­nja do­ne­dav­nih “smrt­nih ne­pri­ja­te­lja”. Ključ­na toč­ka je obra­zo­va­nje, a po­seb­no ku­ri­ku­lar­na re­for­ma. Ka­da su jav­nos­ti po­ku­ša­va­li objas­ni­ti za­što ula­ze u part­ner­stvo s HDZ-om čak i pod ci­je­nu ra­sko­la u stran­ci, iz vr­ha HNS-a pu­šta­li su in­for­ma­ci­ju da će Bu­ljan-Cu­lej i Vi­can bi­ti mak­nu­te s če­la ti­je­la za pro­ved­bu ku­ri­ku­lar­ne re­for­me i Stra­te­gi­je obra­zo­va­nja, a da će ci­je­li po­sao po­no­vo pre­uze­ti Bo­ris Jo­kić. U me­đu­vre­me­nu su ipak di­je­lom re­te­ri­ra­li i jav­no po­ru­či­li ka­ko će se o no­vom na­tje­ča­ju za vo­de­će mjes­to u eks­pert­noj sku­pi­ni od­lu­či­ti na­kon što se “ana­li­zi­ra­ju pro­ce­si”, no nes­luž­be­no se u stran­ci i da­lje mo­že ču­ti da ne na­mje­ra­va­ju odus­ta­ti od ide­je da se re­for­ma nas­ta­vi ta­mo gdje je sta­la u vri­je­me Jo­ki­ća. Čak spo­mi­nju sre­di­nu sr­p­nja kao kraj­nji rok do ka­da bi se s če­la Po­vje­rens­tva za pro­ved­bu stra­te­gi­je tre­ba­la mak­nu­ti Di­ja­na Vi­can, na če­mu, na­vod­no, in­zis­ti­ra no­va mi­nis­tri­ca obra­zo­va­nja Bla­žen­ka Div­jak. Ne pris­ta­ne li HDZ na tak­ve pro­mje­ne, po­ru­ču­ju ka­ko to oz­bilj­no mo­že ugro­zi­ti sta­bil­nost Vla­de.

Mir pod sva­ku ci­je­nu

Da je HDZ spre­man na odre­đe­ne us­tup­ke no­vom ko­ali­cij­skom part­ne­ru ka­da je ri­ječ o obra­zo­va­nju po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da je HNS, uz re­sor obra­zo­va­nja, na uprav­lja­nje do­bio i Vla­di­nu ko­or­di­na­ci­ju za sek­tor­ske po­li­ti­ke, u či­ji dje­lo­krug, me­đu os­ta­lim, spa­da­ju i obra­zo­va­nje i kul­tu­ra. HNS-ov pot­pred­sjed­nik Pre­drag Štro­mar na če­lu je te ko­or­di­na­ci­je, što mu da­je vri­jed­ne pro­ce­du­ral­ne ala­te ko­ji­ma mo­že utje­ca­ti na di­na­mi­ku do­no­še­nja po­je­di­nih pro­pi­sa iz po­dru­čja obra­zo­va­nja i osi­gu­ra­ti da stva­ri u tom re­so­ru ne pro­la­ze is­pod HNS-ova ra­da­ra. Pi­ta­nje je, me­đu­tim, mo­že li si HNS pri­ušti­ti da in­zis­ti­ra na pro­vo­đe­nju ku­ri­ku­lar­ne re­for­me baš na na­čin na ko­ji je to za­mis­lio Jo­kić. HDZ je ipak sta­ri­ji part­ner, s vi­še ne­go de­se­te­ros­tru­ko broj­ni­jim klu­bom zas­tup­ni­ka, ko­ji­ma bi pris­ta­ja­nje na Jo­ki­ćev mo­del zna­či­lo odus­ta­ja­nje od ne­kih te­melj­nih svje­to­na­zor­skih prin­ci­pa. Va­lja se pri­sje­ti­ti da je i sa­ma Stra­te­gi­ja obra­zo­va­nja u vri­je­me Vla­de Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća do­ne­se­na bez ru­ku HDZ-a. Nji­ho­vi su zas­tup­ni­ci os­ta­li suz­dr­ža­ni, na­vo­de­ći, do­du­še, raz­lo­ge čis­to teh­nič­ke pri­ro­de, po­put ne­dos­tat­ka nov­ca ko­jim će se po­kri­ti pro­ved­ba Stra­te­gi­je. Či­nje­ni­ca je, me­đu­tim, da Stra­te­gi­ja ni­je do­ne­se­na kon­sen­zu­som ka­kav je nu­žan za ta­ko ši­ro­ke za­hva­te u sus­tav obra­zo­va­nja. Cje­lo­vi­ta ku­ri­ku­lar­na re­for­ma ko­ju je iz­ra­di­la Jo­ki­će­va sku­pi­na na­iš­la je na po­pri­li­čan ot­por u do­brom di­je­lu znans­tve­ne za­jed­ni­ce, pri­je sve­ga u Hr­vat­skoj aka­de­mi­ji zna­nos­ti i umjet­nos­ti, a uz pri­go­vo­re teh­nič­ke pri­ro­de, po­put ono­ga o ma­nje stu­de­na­ta na pri­ro­dos­lov­nim i teh­nič­kim stu­di­ji­ma, re­ce­zen­ti HAZU-a ža­li­li su se da ku­ri­kul hr­vat­skog je­zi­ka ni­je na­ci­onal­no ori­jen­ti­ran, da ku­ri­ku­lu po­vi­jes­ti ne­dos­ta­ju od­goj­ne i etič­ke di­men­zi­je te da se op­će­ni­to uče­ni­ci­ma na­me­će ma­te­ri­ja­lis­tič­ki svje­to­na­zor iz do­ba so­ci­ja­liz­ma, a is­to­dob­no pot­pu­no za­ne­ma­ru­je onaj re­li­gij­ski, od­nos­no me­ta­fi­zič­ki. Tak­ve ras­pra­ve i uvo­đe­nje no­vih čla­no­va u Jo­ki­će­vu eks­pert­nu sku­pi­nu la­ni su re­zul­ti­ra­le ma­sov­nim pro­s­vje­di­ma u ne­ko­li­ko hr­vat­skih gra­do­va. Slič­ni pro­s­vje­di po­no­vi­li su se i ove go­di­ne, a po­li­tič­ki ih je is­ko­ris­tio do­ne­dav­ni pred­sjed­nik HNS-a Ivan Vr­do­ljak, po­ru­čiv­ši u noć­nom “tvi­tu” ka­ko će na­pra­vi­ti sve da se re­for­ma obra­zo­va­nja pro­ve­de “pa ma­kar mu to bi­lo zad­nje što će uči­ni­ti u po­li­ti­ci”. Svi ti do­ga­đa­ji po­ka­zu­ju ko­li­ko je pi­ta­nje obra­zo­va­nja osjet­lji­vo pa je za­to, bez ob­zi­ra na uvje­ra­va­nja iz HNS-a, te­ško oče­ki­va­ti da će HDZ ci­je­lu pri­ču pre­pus­ti­ti stran­ci ko­ja u Sa­bo­ru ima sa­mo pet zas­tup­ni­ka jer bi tak­vim po­te­zom ri­ski­rao po­bu­nu u vlas­ti­tim re­do­vi­ma. HNS-ove ru­ke ključ­ne su, do­du­še, za sta­bil­nost Vla­de, no ucje­nji­vač­ki po­ten­ci­jal im je, naj­bla­že re­če­no, si­ću­šan. Ula­skom u HDZ-ovu Vla­du HNS je, na­ime, iz­i­ri­ti­rao ve­lik dio svo­jih bi­ra­ča i čla­no­va, a stran­ku su na­pus­ti­li ne­ki od naj­is­tak­nu­ti­jih HNS-ova­ca. U tak­voj si­tu­aci­ji, HNS će si­gur­no nas­to­ja­ti pod sva­ku ci­je­nu odr­ža­ti mir s HDZom, što mu, objek­tiv­no, ne da­je pros­tor za in­zis­ti­ra­nje na pro­ved­bi cje­lo­vi­te ku­ri­ku­lar­ne re­for­me ka­ko ju je za­mis­lio Jo­kić. Vla­di HDZ-a i HNS-a ta­ko pre­os­ta­je mo­guć­nost da kon­kret­ne po­ma­ke u obra­zo­va­nju osi­gu­ra u di­je­lo­vi­ma ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa svje­to­na­zo­rom, po­put onih u stru­kov­nom obra­zo­va­nju, na ko­je go­di­na­ma po­zi­va­ju Hr­vat­ska udru­ga pos­lo­da­va­ca te obrt­nič­ka i gos­po­dar­ska ko­mo­ra. Svjes­na či­nje­ni­ce da će HDZ i HNS te­ško prev­la­da­ti ide­olo­ške raz­li­ke, i mi­nis­tri­ca Div­jak na­jav­lju­je da će se fo­ku­si­ra­ti na teh­no­lo­gi­ju i obra­zo­va­nje, a ne na ide­olo­ške po­dje­le, ali i tu za­dr­ža­va oprez i is­ti­če da pro­mje­ne iz­i­sku­ju vri­je­me. Vru­ća fo­te­lja pri­pa­la je i no­vom mi­nis­tru upra­ve, HDZ-ov­cu Lo­vri Kuš­če­vi­ću, ko­ji je on­dje do­šao s po­zi­ci­je mi­nis­tra gra­di­telj­stva, a na no­voj funk­ci­ji če­ka­ju ga broj­ne ide­olo­ške zam­ke. Na Mi­nis­tar­stvu upra­ve je, me­đu os­ta­lim, za­da­tak da od­go­vo­ri na SDP-ovu in­ter­pe­la­ci­ju o plo­či po­gi­nu­lim bra­ni­te­lji­ma HOS-a pos­tav­lje­noj u Ja­se­nov­cu.

‘Bruxel­le­ski štih’

Vla­da s tim od­go­vo­rom već kas­ni, rok je is­te­kao uoči pr­vog kru­ga lo­kal­nih iz­bo­ra. Kuš­če­vić je zas­tup­ni­ci­ma na sa­bor­skom Od­bo­ru za Us­tav obe­ćao da će ta te­ma bi­ti obra­đe­na u idu­ćih de­se­tak da­na, no iz iz­ja­va Pre­dra­ga Štro­ma­ra i An­dre­ja Plen­ko­vi­ća mo­že se iš­či­ta­ti da part­ne­ri još ni­su na­če­li taj vru­ći krum­pir. Štro­mar je, na­ime, naj­a­vio da će Vla­da ovaj tje­dan raz­go­va­ra­ti o plo­či u Ja­se­nov­cu. – Ri­je­šit će­mo taj pro­blem, to vam ga­ran­ti­ram – po­ru­čio je Štro­mar uoči po­t­vr­đi­va­nja no­vih mi­nis­ta­ra u Sa­bo­ru, da bi Plen­ko­vić sa­mo par da­na kas­ni­je po­ru­čio ka­ko se o to­me ovaj tje­dan si­gur­no ne­će raz­go­va­ra­ti. Sta­ja­li­šta HNS-a o spor­noj plo­či do­bro su poz­na­ta, ot­po­čet­ka je in­zis­ti­rao na nje­zi­nu žur­nom uk­la­nja­nju, dok je HDZ os­tao bez jas­nog od­go­vo­ra na to pi­ta­nje. Plen­ko­vi­će­va Vla­da u ko­joj je bio Most os­no­va­la je po­vje­rens­tvo ko­je bi do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo raz­ri­je­ši­ti dvoj­be ve­za­ne uz kaž­nja­va­nje jav­nog is­ti­ca­nja sim­bo­la to­ta­li­tar­nih re­ži­ma, ka­ko fa­šis­tič­kih ta­ko i onih ko­mu­nis­tič­kih i sva je pri­li­ka da će se Plen­ko­vić na to­me i za­dr­ža­ti, jer bi u pro­tiv­nom na se­be mo­gao na­vu­ći bi­jes des­ni­ce iz­van stran­ke, ali i u sa­mom HDZ-u. Još jed­na svje­to­na­zor­ska te­ma ko­ja je do­če­ka­la Kuš­če­vi­ća je pi­ta­nje ći­ri­lič­nih plo­ča u Vu­ko­va­ru ko­je je na dr­žav­ne ins­ti­tu-

Ku­ri­ku­lar­na re­for­ma, plo­ča u Ja­se­nov­cu, ći­ri­li­ca u Vu­ko­va­ru, ljud­ska pra­va i pra­va LGBT oso­ba, sta­tu­si pri­pad­ni­ka HV-a i HVO-a, Agro­kor, mi­ro­vi­ne, du­go­vi u zdrav­s­tvu, gos­po­dar­stvo toč­ke su ko­je će tes­ti­ra­ti čvr­sti­nu ove ko­ali­ci­je

ci­je u tom gra­du pri­je tri go­di­ne pos­ta­vi­la Mi­la­no­vi­će­va Vla­da, što je iz­a­zva­lo na­sil­ne pro­s­vje­de i raz­bi­ja­nje plo­ča. Ci­je­li pro­blem za­vr­šio je na Us­tav­nom su­du, ko­ji je za­bra­nio da se pi­ta­nje dvo­je­zič­nos­ti ri­je­ši na re­fe­ren­du­mu, a Sa­bo­ru na­lo­žio da iz­mi­je­ni Za­kon o služ­be­noj upo­ra­bi je­zi­ka i pi­sma na­ci­onal­nih ma­nji­na, što se do da­nas ni­je do­go­di­lo. Ho­će li se tog za­dat­ka uhva­ti­ti no­vo­for­mi­ra­na vla­da­ju­ća ko­ali­ci­ja, os­ta­je za vi­dje­ti. U Kuš­če­vi­će­vu su re­so­ru i pi­ta­nja ži­vot­nog part­ner­stva i pra­va LGBT oso­ba, no u tim pi­ta­nji­ma ne tre­ba oče­ki­va­ti raz­mi­ri­ce, s ob­zi­rom na to da je Za­kon o ži­vot­nom part­ner­stvu do­ne­sen još u vri­je­me mi­nis­tro­va­nja Ar­se­na Ba­uka, a HDZ ni­ka­da ni­je po­ka­zao na­mje­ru da ga mi­je­nja. Ljud­ska pra­va svr­sta­na su u Vla­di­nu ko­or­di­na­ci­ju ko­jom će rav­na­ti bu­du­ća mi­nis­tri­ca vanj­skih i europ­skih pos­lo­va Ma­ri­ja Pej­či­no­vić Bu­rić, umjes­to svog pret­hod­ni­ka Da­vo­ra Ive Sti­era, ko­ji je pod­nio os­tav­ku na mi­nis­tar­sku duž­nost uz obraz­lo­že­nje da je “u no­voj po­li­tič­koj kons­te­la­ci­ji po­treb­no ja­ča­ti de­mo­kr­š­ćan­sku op­ci­ju u ne­po­sred­nom kon­tak­tu s gra­đa­ni­ma”. Od­la­zak Sti­era i do­la­zak Pej­či­no­vić Bu­rić u HDZ-u su do­živ­lje­ni kao naj­a­va no­vog, “bruxel­le­skog šti­ha” u vanj­skoj po­li­ti­ci Hr­vat­ske. To bi po­dra­zu­mi­je­va­lo i od­mak od po­li­ti­ke ve­za­ne uz ljud­ska pra­va ko­ju je pro­pa­gi­rao Sti­er, pod či­jom je pa­li­com Hr­vat­ska i služ­be­no za­uze­la kon­zer­va­ti­van stav sli­čan onom ka­kav zas­tu­pa­ju Ma­đar­ska i Polj­ska. Upu­će­ni, me­đu­tim, tvr­de da je Sti­er u tom pos­lu so­li­rao i da se ni­je kon­zul­ti­rao ni sa stran­kom ni s pre­mi­je­rom. Ako je to toč­no, pi­ta­nja ljud­skih pra­va i re­pro­duk­tiv­nog zdrav­lja ne bi smje­la bi­ti ka­men spo­ti­ca­nja za no­vu ko­ali­ci­ju. Pro­ble­mom iz­me­đu ko­ali­cij­skih part­ne­ra mo­gao bi se po­ka­za­ti po­lo­žaj hr­vat­skih bra­ni­te­lja, po­seb­no u di­je­lu ko­ji se ti­če pra­va pri­pad­ni­ka HVO-a. Mi­nis­tar bra­ni­te­lja To­mo Me­dved već du­lje vri­je­me na­jav­lju­je do­no­še­nje no­vog za­ko­na ko­ji će iz­jed­na­či­ti pra­va pri­pad­ni­ka HV-a i HVO-a. Taj za­kon na­vod­no je go­tov i nje­go­vim pu­šta­njem u jav­nu ras­pra­vu če­ka­lo se sve do pos­li­je lo­kal­nih iz­bo­ra, no pi­ta­nje je ka­ko će na ta­kav do­ku­ment re­agi­ra­ti HDZ-ov ko­ali­cij­ski part­ner. HNS je, na­ime, bio i os­tao naj­žeš­ći kri­ti­čar Tuđ­ma­no­ve po­li­ti­ke pre­ma BiH, a ne­ka­daš­nja pred­sjed­ni­ca te stran­ke Ves­na Pu­sić bi­jes do­brog di­je­la jav­nos­ti iz­a­zva­la je iz­ja­vom da je Hr­vat­ska po­či­ni­la agre­si­ju na su­sjed­nu dr­ža­vu. Ia­ko je Pu­sić zbog ko­ali­ci­je s HDZ-om na­pus­ti­la HNS, pi­ta­nje je ko­li­ko bi toj stran­ci bi­lo pri­hvat­lji­vo da se bra­ni­telj­ska pra­va da­ju i pri­pad­ni­ci­ma bor­be­nog sek­to­ra HVO-a. U svim tim pi­ta­nji­ma, te­ško je za­mis­li­ti ka­ko bi mo­gao iz­gle­da­ti kom­pro­mis­ni stav no­vih ko­ali­cij­skih part­ne­ra pa im je, os­ta­nu li pri sta­vu da je naj­važ­ni­ja sta­bil­nost Vla­de, a ti­me i po­li­tič­ka sta­bil­nost Hr­vat­ske, uput­no u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj mje­ri iz­bje­ći svje­to­na­zor­ska pi­ta­nja i po­sve­ti­ti se rje­ša­va­nju go­ru­ćih pro­ble­ma u gos­po­dar­stvu.

Važ­ne sa­mo fo­te­lje ili...

A klju­čan je pro­blem Agro­ko­ra, za rje­ša­va­nje ko­je­ga su po­treb­ne go­di­ne i ko­ji, ako kre­ne u ne­že­lje­nom smje­ru, mo­že po­tak­nu­ti so­ci­jal­ne ne­mi­re i po­lju­lja­ti te­me­lje Plen­ko­vi­će­ve Vla­de. Ko­ali­ci­ja će se mo­ra­ti su­oči­ti i s pi­ta­njem mi­ro­vin­skog sus­ta­va i du­go­va u zdrav­s­tvu te dru­gim pro­ble­mi­ma či­je se rje­ša­va­nje od­ga­đa go­di­na­ma. Upra­vo o to­me ko­li­ko će bi­ti us­pješ­ni u rje­ša­va­nju gos­po­dar­skih i fi­nan­cij­skih pro­ble­ma ovi­sit će bu­du­ći po­lo­žaj HDZ-a, ali još vi­še HNS-a, ko­je­mu ne­za­do­volj­stvo člans­tva i bi­ra­ča ko­ali­ci­jom s HDZ-om pri­je­ti nes­ta­ja­njem. Po­ka­že li no­va ko­ali­ci­ja po­zi­ti­van re­zul­tat, i bi­ra­či će im opros­ti­ti žr­tvo­va­nje ide­olo­ških sta­vo­va ra­di “vi­šeg ci­lja”. Izos­ta­nu li po­zi­tiv­ni učin­ci, po­t­vr­dit će se do­jam da je su­rad­nja ide­olo­ški su­prot­stav­lje­nih ta­bo­ra HDZ-u pos­lu­ži­la sa­mo za odr­ža­va­nje na vlas­ti, a HNS-ovim čel­ni­ci­ma da se do­ko­pa­ju fo­te­lja, što bi i jed­noj i dru­goj stran­ci na iz­bo­ri­ma te­ško bi­lo opro­šte­no.

Pre­drag Štro­mar i Bla­žen­ka Div­jak vr­lo će br­zo mo­ra­ti po­ka­za­ti stvar­ne mo­ti­ve ula­ska u Vla­du

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.