Savjet Ja­ni­ci – uk­lo­ni se iz bli­zi­ne to­ga lo­pov­skog i na­sil­nog druš­tva

Za­gre­bač­ki se gra­do­na­čel­nik Ban­dić raz­ma­hao do­mo­ljub­ljem i ka­to­li­ciz­mom, a šti­tio je zlo­čin­ca Ti­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Mi­lan Iv­ko­šić

Su­bo­ta 10. lip­nja Ne­pre­suš­ni osmi­jeh kao ma­skir­na uni­for­ma

Ko­ji do­bi­tak za ge­je­ve! S obi­te­lji ove im je go­di­ne na hod­nju, gro­mo­glas­no se naj­a­viv­ši u me­di­ji­ma, do­šao Bru­no Ši­mle­ša, le­žer­ni li­be­ral­ni pi­sac vje­šta pe­ra, autor ne­ko­li­ko knji­ga, te­le­vi­zij­ski vo­di­telj i vje­ro­jat­no naj­na­s­mje­še­ni­ji čo­vjek u jav­nos­ti od os­nut­ka hr­vat­ske dr­ža­ve. Svo­je­dob­no je priz­nao da se baš ni­je dr­žao Bož­je za­po­vi­je­di “Ne ubij!”, da se sa svo­jom neg­daš­njom dje­voj­kom ko­ja je bi­la za­trud­nje­la do­go­vo­rio da po­ba­ci, a tom gri­je­hu da­je te­ži­nu kao da je krao su­sje­do­ve treš­nje. Di­či se svo­jim zlom, raz­gla­šu­je ga u no­vi­na­ma, na­rav­no, ne­ma­ju­ći na pa­me­ti da od stvo­re­nja ko­je je ubio ni­je imao ni­ma­lo vi­še pra­va na ži­vot. I da ima mnoš­tvo lju­di za či­ji su svje­to­na­zor po­ba­ča­ji jed­na­ko okrut­ni kao uboj­stva u Ja­se­nov­cu ili na Ble­ibur­gu. Umjes­to da ga vo­di svi­jest o to­me, na­vu­kao je na li­ce ne­pre­suš­ni osmi­jeh kao ma­skir­nu uni­for­mu po ko­joj ga se pre­poz­na­je. Za sva­kog mo­ral­nog čo­vje­ka ne­pod­noš­lji­va je la­ko­ća ure­še­na tim osmi­je­hom s ko­jom ne­po­dop­šti­ne ko­je oprav­da­va le­te la­ga­no kao u pro­lje­će la­ti­ce s vo­ća­ka. Je li ga u gej po­vor­ci kćer­ki­ca pi­ta­la za­što i se­ka (ili bra­co) ni­je s nji­ma?

Ne­dje­lja 11. lip­nja Ni­je li SDP ci­je­lo vri­je­me bio ne­po­treb­na stran­ka?

Jad­ni Da­vor Ber­nar­dić! Tek je po­la go­di­ne proš­lo ot­kad je iz­a­bran za pred­sjed­ni­ka SDP-a, a već ga ne sa­mo smje­nju­ju ne­go se ta­ko re­ći da­no­mi­ce pred­la­žu ili sa­mi jav­lja­ju kan­di­da­ti za nje­go­vo mjes­to. Pri­je ko­ji mje­sec kao naj­s­po­sob­ni­ji za vo­đe­nje stran­ke spo­mi­njao se Zvo­ni­mir Mr­šić, ne­dav­no se sam esde­pe­ov­ci­ma po­nu­dio Mi­ran­do Mr­sić, a ma­lo pos­li­je (na­vod­no iro­ni­zi­ra­ju­ći Mr­si­ća) i Mar­ko Kuz­ma­nić. Či­ni se da je u SDP-u auto­ri­tet mo­gao bi­ti sa­mo net­ko tko je iz ko­mu­niz­ma nas­li­je­dio ti­tov­sku ne­upit­nost ili ju je znao us­pos­ta­vi­ti, kao Račan i Mi­la­no­vić. Tak­va auto­ri­ta­tiv­nost u SDP-u je po­tro­še­na, a bit će naj­go­re ako se to do­go­di­lo za­to što SDP kao na­s­ljed­nik Sa­ve­za ko­mu­nis­ta od Par­ti­je ni­je imao nas­li­je­di­ti baš ni­šta (jer su pro­pa­li i dr­ža­va i sus­tav) osim mi­to­va o an­ti­fa­šiz­mu, Titu i slič­nih, ko­ji u mo­der­noj de­mo­kra­ci­ji ni u če­mu ni­su plo­do­nos­ni. Ni­je li SDP ci­je­lo vri­je­me bio su­viš­na, ne­po­treb­na stran­ka i za­pra­vo naj­ve­ći ne­pri­ja­telj mo­guć­nos­ti da se u no­voj dr­ža­vi stvo­ri so­ci­jal­de­mo­kra­ci­ja pot­pu­no neo­vis­na o ko­mu­nis­tič­kom nas­li­je­đu, da­pa­če, zlo­čin­cu i dik­ta­to­ru Titu su­prot­stav­lje­na!?

Po­ne­dje­ljak 12. lip­nja U Ča­či­ća je svje­ži­ne kao da je iz­vu­čen iz za­mr­zi­va­ča

Nit­ko u po­vi­jes­ti vr­hun­skog hr­vat­skog spor­ta ni­je bio i os­tao ta­ko čist, bez mr­lje u ka­ri­je­ri, ta­ko čes­tit, po­šten i skro­man, i, na­po­kon, ta­ko svjet­ski us­pje­šan kao Ja­ni­ca Kos­te­lić. Pa ipak su je, po­ve­zu­ju­ći je sa Zdrav­kom Ma­mi­ćem, na tra­jek­tu i u su­pe­tar­skoj lu­ci pri­mi­tiv­ci žes­to­ko iz­vri­je­đa­li. Ma­lo pri­je to­ga ne­ki je div­ljak uda­rio Zdrav­ka Ma­mi­ća i ba­cio ga u mo­re. Ma­lo pos­li­je na Is­lan­du – po­raz no­go­met­ne re­pre­zen­ta­ci­je zbog ko­jeg bi­smo mo­gli os­ta­ti bez Svjet­skog pr­vens­tva u Ru­si­ji, a za tu sra­mo­tu naj­ve­ći je kri­vac An­te Ča­čić. Iz­bor­nik u ko­jem ži­vot­nos­ti i svje­ži­ne ima kao da je upra­vo iz­vu­čen iz za­mr­zi­va­ča i ko­je­ga je na­met­nuo na­sil­nik Zdrav­ko Ma­mić. Jed­ne no­vi­ne is­tog su da­na po­sve­ti­le Ma­mi­ću tri stra­ni­ce na ko­ji­ma po­drob­no pi­še ka­ko je, pre­ma is­tra­zi USKOK-a, iz Di­na­ma po­krao de­set­ke mi­li­ju­na ku­na. Uz nas­lov o po­ra­zu na Is­lan­du jed­ne su no­vi­ne obja­vi­le sli­ku Da­vo­ra Šu­ke­ra na ko­joj se gro­ho­tom smi­je, što do­bro ilus­tri­ra od­nos pre­ma hr­vat­skom no­go­me­tu osu­đe­nog dže­pa­ra iz zra­ko­plo­va, pred­sjed­ni­ka HNS-a, a re­pre­zen­ta­tiv­ci­ma se iz­ru­gao iz­ja­vom da bi svjet­ski pr­va­ci mo­gli bi­ti sa­mo na PlaySta­ti­onu. Savjet Ja­ni­ci – uk­lo­ni se iz bli­zi­ne to­ga lo­pov­skog druš­tva, iz bli­zi­ne obos­tra­nog na­si­lja u ko­joj ni­si ni tre­ba­la bi­ti.

Uto­rak 13. lip­nja Sti­ero­va povijesna mi­si­ja obič­na oho­la umiš­lje­nost

I dok se i lje­vi­ča­ri i des­ni­ča­ri ve­se­le što je Sti­er pod­nio os­tav­ku – jed­ni jer je kon­zer­va­ti­van, dru­gi jer je os­tav­kom tom svje­to­na­zo­ru os­tao vje­ran – od tog svog pos­tup­ka do­ju­če­raš­nji mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va za jav­nost pra­vi bu­ket cvi­je­ća. Je­dan Sti­erov cvi­jet ka­že ka­ko je os­tav­ka pod­ne­se­na zbog “no­ve fa­ze” i “no­ve po­li­tič­ke kons­te­la­ci­je”, dru­gi ka­že ka­ko će se sada “po­sve­ti­ti stran­ci i ja­ča­nju de­mo­kr­š­ćan­ske op­ci­je u kon­tak­tu s gra­đa­ni­ma”, tre­ći ka­že ka­ko je “u ovom ključ­nom tre­nut­ku važ­ni­je bi­ti u do­mo­vi­ni... i vra­ti­ti po­vje­re­nje hr­vat­skih lju­di u ins­ti­tu­ci­je dr­ža­ve i de­mo­kra­ci­ju”, i ta­ko da­lje. Te fra­ze pre­šu­ću­ju no­vu iz­da­ju Tuđ­ma­no­va HDZ-a no­vim Plen­ko­vi­će­vim skre­ta­njem uli­je­vo, pre­ma stran­ci ko­ja je Tuđ­ma­na pro­gla­ša­va­la dik­ta­to­rom, lo­po­vom i rat­nim zlo­čin­cem, te su znak pre­zi­ra i pre­ma is­ti­ni o os­tav­ci, i pre­ma gra­đa­ni­ma, i pre­ma de­mo­kr­š­ćans­tvu ko­je bi se is­ti­nom tre­ba­lo vo­di­ti. Sti­ero­va no­va kr­š­ćan­ska i de­mo­krat­ska mi­si­ja ko­joj pri­da­je po­vi­jes­no zna­če­nje oho­la je umiš­lje­nost, kao i ope­to­va­no ve­li­ča­nje vlas­ti­te knji­ge “No­va hr­vat­ska pa­ra­dig­ma” o ko­joj sam svo­je­dob­no pi­sao kao o kar­de­ljev­skom par­tij­skom re­lik­tu. Ka­ra­mar­ko­va je naj­ve­ća gre­ška što i Sti­era i Plen­ko­vi­ća ni­je iz­ba­cio iz HDZ-a!

Sri­je­da 14. lip­nja Štro­mar bi s HOS-ovom plo­čom kao na Ble­ibur­gu

Da­mir Mar­kuš, vu­ko­var­ski bra­ni­telj, biv­ši pri­pad­nik HOS-a i HSPov do­gra­do­na­čel­nik Ku­ti­ne na Fa­ce­bo­oku je HNS-ovu pot­pred­sjed­ni­ku Vla­de Pre­dra­gu Štro­ma­ru, ko­ji je naj­a­vio sko­ro uk­la­nja­nje spo­men-plo­če po­gi­nu­lim voj­ni­ci­ma HOS-a u Ja­se­nov­cu, po­ru­čio: “Do­đi i ski­ni, sa­mo se naj­a­vi... je­dva če­ka­mo. Na ovom će se vi­dje­ti ko­li­ko smo za dom sprem­ni... Ako to do­pus­ti­mo, go­to­vo je. Ako do­zvo­li­mo da ovak­vi ju­gos­lo­ve­ni skr­na­ve spo­men plo­ču 11 ju­na­ka do­mo­vin­skog ra­ta, ko­ji su za Hr­vat­sku ži­vot da­li, on­da smo i mi ju­gos­lo­ve­ni. Dak­le, bu­di­mo sprem­ni”. Je li Mar­kuš znao da je Štro­mar naj­a­vio i uk­la­nja­nje Ti­to­va ime­na s Tr­ga mar­ša­la Ti­ta u Za­gre­bu i iz svih dru­gih na­zi­va tr­go­va, uli­ca, ško­la..., uk­la­nja­nje Ti­to­va spo­me­ni­ka u Ku­mrov­cu. I to za­to što je mno­go nje­go­ve rod­bi­ne s de­se­ci­ma ti­su­ća dru­gih Hr­va­ta pod Ti­to­vim za­po­vjed­niš­tvom i po nje­go­vim na­red­ba­ma ubi­je­no u ma­sov­nim po­ko­lji­ma pos­li­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, što su mu dva ro­đa­ka proš­la pa­kao Go­log oto­ka i Sta­re Gra­di­ške, a je­dan mu je kao po­li­tič­ki emi­grant smak­nut u Fran­k­fur­tu. Na­rav­no, Mar­kuš za to ni­je znao, jer sam sve iz­mis­lio, ali se mo­glo do­go­di­ti kao i mno­gi­ma dru­gi­ma. I sla­žem se sa sva­kom ri­je­či iz nje­go­ve po­ru­ke Štro­ma­ru ko­ji bi plo­ču u Ja­se­nov­cu uk­lo­nio kao blaj­bur­ški eg­ze­ku­tor.

Če­t­vr­tak 15. lip­nja Pro­vo­ka­to­ri­cu Ter­še­lič fi­nan­ci­ra­ju sve vla­de

“Be­dem lju­ba­vi”, udru­ga maj­ki ko­je su 1991. go­di­ne nas­to­ja­le spa­si­ti svo­je si­no­ve iz JNA, jed­nim je po­vo­dom vo­di­te­lji­ci Do­cu­men­te Ves­ni Ter­še­lič pos­la­la pi­smo s pot­pi­som Ljer­ke Pa­vić u ko­jem me­đu os­ta­lim pi­še – dok smo mi “po­du­zi­ma­le sve mo­gu­će da nam se si­no­vi vra­te iz JNA”, vi ste “bez­duš­no za­go­va­ra­li Ju­gos­la­vi­ju i ti­me da­va­li le­gi­ti­mi­tet JNA da na­še si­no­ve ša­lje na svo­je obi­te­lji!” U pi­smu je i op­tuž­ba: “Sva­ki od va­ših ta­daš­njih is­tu­pa bio je hu­škač­ki”. Je li hu­ška­nje na agre­si­ju rat­ni zlo­čin? Ter­še­lič­ka će se tih go­di­na is­tak­nu­ti i ulo­gom u An­ti­rat­noj kam­pa­nji, u ko­joj je hr­vat­sku mla­dež od­vra­ća­la od obra­ne zem­lje, što ta­ko­đer ni­je da­le­ko od rat­nog zlo­či­na. Ro­nit će su­ze pos­li­je Olu­je, u po­vo­du pros­la­va rat­nih po­bje­da, u po­vo­du os­lo­ba­đa­ju­će pre­su­de Go­to­vi­ni i Mar­ka­ču, na tri­bi­na­ma u Be­ogra­du Do­mo­vin­ski rat će pro­gla­ša­va­ti gra­đan­skim ra­tom, itd. Sada se po tko zna ko­ji put ža­li na “spo­ro pro­ce­su­ira­nje rat­nih zlo­či­na”, a ja se po ne znam ko­ji put u to­me s njom sla­žem te se pi­tam ni­je li Ter­še­lič­ki­nu “mi­rov­nu dje­lat­nost” iz de­ve­de­se­tih go­di­na odav­no tre­ba­lo pro­gla­si­ti rat­nim zlo­či­nom, su­di­ti joj i pre­su­di­ti!? Umjes­to to­ga, tu pro­vo­ka­to­ri­cu ko­ju ni­sam sa­mo ja osum­nji­čio za rat­ni zlo­čin, Jo­si­po­vić od­li­ku­je, a dr­žav­ni je pro­ra­ču­ni svih vla­da od Ra­ča­na do Plen­ko­vi­ća obil­no fi­nan­ci­ra­ju.

Pe­tak 16. lip­nja Li­ce­mjer­ni re­fe­ren­dum Ti­to­va pi­oni­ra Ban­di­ća

Opet sva­đe o na­zi­vu Tr­ga mar­ša­la Ti­ta u Za­gre­bu. Ban­dić se de­fi­ni­tiv­no od­lu­čio za re­fe­ren­dum. Jed­ni tvr­de da se ta­ko že­li do­dvo­ri­ti lje­vi­ci, lje­vi­ca od­bi­ja i re­fe­ren­dum jer je pro­tiv pro­mje­ne na­zi­va, a ne­dav­no je sam Ban­dić objas­nio da ho­će re­fe­ren­dum, jer ako na­ziv pro­mi­je­ni jed­na po­li­tič­ka op­ci­ja dru­ga ga, kad do­đe na vlast, mo­že vra­ti­ti. No svi za­bo­rav­lja­ju glav­no – Ban­dić je bio Ti­tov pi­onir, Ti­tov omla­di­nac, ko­mu­nist, duž­nos­nik dik­ta­to­ro­ve Par­ti­je, pa pre­ma to­me di­onik i ba­šti­nik Ti­to­vih zlo­či­na te je de­se­tak go­di­na u ko­mu­niz­mu cvao dok su za­tvo­ri još bi­li pu­ni po­li­tič­kih osu­đe­ni­ka. Kao i mno­gi ko­mu­nis­ti, bio je pro­tiv­nik hr­vat­ske dr­ža­ve ko­ju je na kra­ju pri­hva­tio kao nuž­no zlo i u njoj se raz­ma­hao do­mo­ljub­ljem i ka­to­li­ciz­mom. Ali se toj dr­ža­vi osve­tio ta­ko što je, dok se us­traj­no pro­ti­vio pro­mje­ni na­zi­va Tr­ga mar­ša­la Ti­ta, na ve­se­lje svo­ga pri­ja­te­lja Ra­de Šer­be­dži­je Tuđ­ma­no­vim tr­gom pro­gla­sio le­di­nu bez ijed­nog kuć­nog bro­ja na ko­joj psi za­pi­ša­va­ju dr­ve­će. Pa kad već ho­će re­fe­ren­dum, ne­ka ga pro­ši­ri i na Her­ce­go­vi­nu gdje je ubo­ji­ca Ti­to go­to­vo sva­ku obi­telj za­vio u cr­no.

Mi­lan Ban­dić na Tr­gu mar­ša­la Ti­ta: što će o ime­nu tr­ga re­ći Za­grep­ča­ni?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.