Ja­dran u vr­hu po plas­tič­nom ot­pa­du na dnu mo­ra

Mor­ski ot­pad iz­mi­če kon­tro­li, a po­seb­no je alar­mant­na tok­sič­na mi­kro­plas­ti­ka ko­ju ri­be je­du kao plan­k­ton i za­vr­ša­va i u na­šoj pre­hra­ni

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

ni naj­ve­li­čans­tve­ni­ja mor­ska bi­ća na pla­ne­tu ni­su po­šte­đe­na pro­ble­ma s plas­ti­kom. Ana­li­zom bi­op­si­ja go­to­vo 100 mor­skih si­sa­va­ca, ulje­šu­ra, ve­li­kih ki­to­va i bje­lo­gr­lih du­pi­na – ko­ji ži­ve u uto­či­štu za mor­ske si­sav­ce Pe­la­gos – naj­ve­ćem za­šti­će­nom po­dru­čju na Me­di­te­ra­nu, iz­me­đu Ita­li­je, Fran­cu­ske i Sar­di­ni­je, os­no­va­nom 2002. – ut­vr­đe­na je vi­so­ka kon­ta­mi­na­ci­ja ki­to­va fta­la­ti­ma.

Ki­to­vi naj­u­gro­že­ni­ji

– Kao jed­na od kom­po­nen­ti plas­ti­ke, fta­la­ti se obič­no na­la­ze u am­ba­la­ži, za­vje­sa­ma za tu­ši­ra­nje, ka­be­li­ma, li­je­ko­vi­ma, pas­ta­ma za zu­be, bo­ja­ma..., čak i u koz­me­ti­ci, u la­ku za nok­te ili ko­su, ge­lo­vi­ma za tu­ši­ra­nje te u par­fe­mi­ma. Pro­sječ­na kon­cen­tra­ci­ja DEHP-a (naj­tok­sič­ni­jeg fta­la­ta) pro­na­đe­nog u su­hom tki­vu tih ki­to­va je 1060 μg/kg, a vi­so­kom se sma­tra već i kon­cen­tra­ci­ja iz­nad 300 μg/kg) – objaš­nja­va Pr­van, is­ti­ču­ći ka­ko se fta­la­ti sma­tra­ju tok­sič­ni­ma i za lju­de i ži­vo­ti­nje, s mo­gu­ćim štet­nim učin­ci­ma na plod­nost i ra­zvoj fe­tu­sa. Ia­ko se vje­ru­je da uz­ro­ku­ju i en­do­kri­ne po­re­me­ća­je, a ne­ki od njih su kla­si­fi­ci­ra­ni kao kan­ce­ro­ge­ni, glo­bal­na pro­izvod­nja fta­la­ta da­nas iz­no­si tri mi­li­ju­na to­na go­diš­nje. – Kon­ta­mi­na­ci­ja ki­to­va plas­ti­kom iz­a­zi­va du­bo­ku za­bri­nu­tost za sta­nje oce­ana i tre­ba­la bi bi­ti upo­ne­ke zo­re­nje za na­še vlas­ti­to zdrav­lje – is­ti­če Pr­van. Do­da­je ka­ko bo­ja, koz­me­tič­ki pro­izvo­di i plas­tič­ne vre­će ima­ju ne­po­vrat­no dje­lo­va­nje na na­ša mo­ra, no ko­li­či­na ot­pa­da sa­mo ras­te. I pri­je ne­go rub­lje sta­vi­te na su­še­nje u su­ši­li­cu, pro­mis­li­te. Ogrom­ne ko­li­či­ne vla­ka­na iz odje­će pra­njem i su­še­njem za­vr­ša­va­ju kao mi­kro­plas­ti­ka i ka­na­li­za­ci­jom dos­pi­je­va­ju u ri­je­ke i mo­ra, upo­zo­ra­va on. Ni­co­la Hod­gins, vo­di­te­lji­ca znans­tve­nog i is­tra­ži­vač­kog ure­da za oču­va­nje ki­to­va i du­pi­na (WDC), za Da­ily Ma­il iz­ja­vi­la je ka­ko su tom vr­stom za­ga­đe­nja po­go­đe­ne 663 mor­ske vr­ste. Re­pro­duk­tiv­ne ma­ne zbog tok­sič­ne mi­kro­plas­ti­ke, vje­ru­je se, raz­log su dras­tič­nom sma­nje­nju ki­to­va pe­ra­ja­ra u Sre­do­zem­lju zad­njih 20-ak go­di­na. – Ovis­no o se­zo­ni, go­le­me se ko­li­či­ne sme­ća na­đu i u na­šem di­je­lu Ja­dra­na, oko Pe­lješ­ca, Mlje­ta, Vi­sa..., kad u pro­lje­će stru­ja­ma kre­ne sme­će iz Al­ba­ni­je – is­ti­če Dra­ško Hol­cer, os­ni­vač Ins­ti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje i za­šti­tu mo­ra Pla­vi svi­jet iz Ve­log Lo­ši­nja. Plas­ti­ka ko­ja plu­ta sa­ma po se­bi ni­je pro­blem. No plu­ta je sa­mo 5-20%, dok os­ta­la to­ne na dno i aku­mu­li­ra se u jar­ci­ma i udub­lje­nji­ma u du­bo­kim vo­da­ma. Una­toč tak­vim pro­cje­na­ma, sla­žu se na­ši struč­nja­ci, sta­nje u Ja­dra­nu za­sad ni­je alar­mant­no. No nas­ta­ve li se sa­daš­nji tren­do­vi, s ko­ji­ma se za­sad uko­štac hva­ta­ju sa­mo eko­lo­ške udru­ge i osvi­je­šte­ni gra­đa­ni, prog­no­ze ni­su op­ti­mis­tič­ne. Sva­ko ma­lo zgra­nu­ti smo za­pet­lja­va­njem du­pi­na ili mor­skih kor­nja­ča u os­tat­ke ri­bar­skih mre­ža, gu­ta­njem plas­tič­nog ot­pa­da po­put plas­tič­nih vre­ći­ca ko­je ne­ki si­sav­ci i ri­be za­mi­je­ne za me­du­ze... – No Ja­dran­sko je mo­re za­sad čis­to i ri­ba ulov­lje­na u Ja­dra­nu još je si­gur­na – ka­že dr. Pe­ro Tut­man, pred­stav­nik Ins­ti­tu­ta za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo iz Spli­ta. Pro­tek­le tri go­di­ne split­ski je ins­ti­tut su­dje­lo­vao u 5,3 mi­li­ju­na eura vri­jed­nom EU pro­jek­tu DeFi­shGe­ar na te­mu mor­skog ot­pa­da pod vod­stvom Na­ci­onal­nog ins­ti­tu­ta za ke­mi­ju iz Ljub­lja­ne. U nje­mu su su­dje­lo­va­li struč­nja­ci iz Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, BiH, Ita­li­je, Cr­ne Go­re, Al­ba­ni­je i Grč­ke, a pi­lot-pro­jekt pro­ve­den je na če­ti­ri oda­bra­ne lo­ka­ci­je – u Sa­plu­na­ri na Mlje­tu, uš­ću Ne­re­tve, Pun­ti u Omi­šu i Za­gla­vu na Vi­su – s ci­ljem pro­cje­na one­čiš­će­nja ja­dran­sko-jon­ske re­gi­je mor­skim ot­pa­dom, mi­kro­plas­ti­kom i nje­zi­nim učin­ci­ma na mor­ske or­ga­niz­me te osi­gu­ra­nja odr­ži­va gos­po­da­re­nja mor­skim i obal­nim po­dru­čjem. Ko­li­či­na ot­pa­da si­gur­no je pu­no ve­ća, ali se u is­tra­ži­va­nju ni­je ra­di­la pro­cje­na ko­li­ko ga ima. Pra­će­njem plu­ta­ju­ćeg ot­pa­da u Brač­kom ka­na­lu i u vo­da­ma sje­ver­no od Hva­ra vi­še od 90% pro­na­đe­nih pred­me­ta bi­lo je Umjes­to 5%, mo­glo bi se re­cik­li­ra­ti naj­ma­nje 20% plas­tič­nog ot­pa­da. No­vi i kre­ativ­ni mo­de­li te­me­lje­ni na vi­še­krat­noj upo­ra­bi plas­tič­ne am­ba­la­že u svi­je­tu bi mo­gli do­ni­je­ti no­ve eko­nom­ske pri­li­ke u vri­jed­nos­ti od 9 mi­li­jar­di do­la­ra go­diš­nje, dio je iz­vješ­ća The New Plas­tics Eco­nomy, pred­stav­lje­nog la­ni u Da­vo­su. Da bi i zem­lje tzv. ja­dran­sko-jon­ske re­gi­je tre­ba­le pro­ak­tiv­ni­je dje­lo­va­ti go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su Fran­cu­zi 2000. Ja­dran svr­sta­li u vrh europ­ske lis­te po ko­li­či­ni i zas­tup­lje­nos­ti plas­tič­nog ot­pa­da na dnu mo­ra, na­kon sje­ve­ro­is­toč­nog di­je­la Sre­do­zem­lja i Kel­t­skog mo­ra. plas­tič­no, a u ak­va­to­ri­ju za­pad­no od Du­brov­ni­ka oko 85%, po­tom gu­me i tka­ni­ne. Ni­su za­ne­ma­ri­vi ni na­la­zi opu­ša­ka, me­tal­nih če­po­va te šta­pi­ća za uši ko­ji su ka­na­li­za­ci­jom dos­pje­li do mo­ra. U su­rad­nji s ri­bar­skim za­dru­ga­ma Hvar iz Hva­ra i Adria iz Tri­bu­nja, iz ko­ćar­skih je pak lo­vi­na sa dna pri­kup­lje­no go­to­vo 30 to­na mor­skog ot­pa­da, oko 2 to­ne iz­gub­lje­nih ri­bo­lov­nih ala­ta, mre­ža... Ko­ća­re­nje je prak­tič­no je­di­ni efi­kas­ni na­čin za ak­tiv­no skup­lja­nje ot­pa­da s mor­skog dna. No ne sa­mo da ni­su na­đe­ne tvrt­ke za re­cik­la­žu to­ga ne­se­lek­ci­oni­ra­nog ot­pa­da i on je tek po­hra­njen na de­po­ni­je, ni­je bi­lo nov­ca ni za do­vr­še­tak is­tra­ži­va­nja, ka­že Tut­man. Jed­no od po­dru­čja is­tra­ži­va­nja bi­la je, na­ime, i pri­sut­nost mi­kro­plas­ti­ke u pro­bav­nom trak­tu gos­po­dar­skih vr­sta ri­ba – tr­lje (Mul­lus sur­mu­le­tus), ar­bu­na (Pa­gel­lus eryt­hri­nus) i sr­de­le (Sar­di­nia pil­c­har­dus). Kod svih vr­sta u odre­đe­nom su pos­tot­ku pro­na­đe­ne čes­ti­ce ko­je bi po­ten­ci­jal­no mo­gle bi­ti mi­kro­plas­ti­ka, ali je ri­ječ o pre­ma­lom uzor­ku, sa­mo 90 je­din­ki. Kod 30 tr­lja ko­je su uze­te za uzo­rak u 21 že­lu­cu pro­na­đe­ne su čes­ti­ce ko­je sli­če na mi­kro­plas­ti­ku. Kod 30 ar­bu­na iz uzor­ka u njih 15 pro­na­đe­ne su slič­ne čes­ti­ce te kod 11 od 30 sr­de­la, ka­že Tut­man. Je li u pi­ta­nju mi­kro­plas­ti­ka ili ne, tre­ba­lo se ut­vr­di­ti ke­mij­skom ana­li­zom u la­bo­ra­to­ri­ju part­ne­ra u Ljub­lja­ni, s ob­zi­rom na to da u Spli­tu ne­ma­ju la­bo­ra­to­ri­ja ni ure­đa­ja za ana­li­zu plas­ti­ke. No bu­du­ći da je za­prim­lje­no ja­ko pu­no uzo­ra­ka, a po za­vr­šet­ku pro­jek­ta u Ljub­lja­ni su os­ta­li i bez ne­ko­li­ko lju­di an­ga­ži­ra­nih sa­mo zbog pro­jek­ta, ti re­zul­ta­ti ni­su go­to­vi ni­ti se zna ho­će li ikad bi­ti. – Či­nje­ni­ca je da je ne­što na­đe­no, a u ko­joj ko­li­či­ni je to mi­kro­plas­ti­ka ili ne­što dru­go, ni­je još do­ka­za­no – ka­že Tut­man, is­ti­ču­ći ka­ko su s is­tim i slič­nim part­ne­ri­ma u DeFi­shGe­aru ne­dav­no pri­ja­vi­li ne­ko­li­ko slič­nih pro­je­ka­ta za fon­do­ve EU, ka­ko bi se nas­ta­vi­lo is­tra­ži­va­nje, no ni­su proš­li. Sve je sta­lo na ve­li­kom do­ku­men­tu vla­da­ma i mi­nis­tar­stvi­ma se­dam uklju­če­nih ze­ma­lja u pro­jekt i pre­po­ru­ka­ma o da­ljem gos­po­da­re­nju mor­skim ot­pa­dom, ko­ji se u nas sus­tav­no ne pri­kup­lja ni evi­den­ti­ra, a me­đu­na­rod­na i na­ci­onal­na le­gis­la­ti­va u prak­si se ne pri­mje­nju­je za­do­vo­lja­va­ju­će. Ia­ko je to sa­mo kap u mo­ru, Fran­cu­ska je la­ni prva u svi­je­tu za­bra­ni­la plas­tič­ne ša­li­ce, ta­nju­re i os­ta­li jed­no­krat­ni pri­bor za je­lo, ko­ji do 2020. mo­ra­ju za­mi­je­ni­ti bi­oraz­gra­di­vi ma­te­ri­ja­li.

pro­izve­de­no je u svi­je­tu 2016. za vi­še od 7 mi­li­jar­di sta­nov­ni­ka, a 1950., ka­da je u svi­je­tu bi­lo 2,5 mi­li­jar­di lju­di, sa­mo 1,5 mi­li­ju­na to­na plu­ta svjet­skim oce­ani­ma i mo­ri­ma, ko­ji se sas­to­ji od 5000 mi­li­jar­di sit­nih čes­ti­ca, a čak 90 pos­to do­la­zi ga s kop­na, tvr­de u WWF-u Adria Ot­pad je jed­na od glav­nih eko­lo­ških, eko­nom­skih, si­gur­nos­nih i zdrav­s­tve­nih pri­jet­nji mor­skim eko­sus­ta­vi­ma u Sre­do­zem­lju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.