Ne­di­plo­mat­ski

Da okre­ne­mo le­đa Ukra­ji­ni, plju­nu­li bi­smo sa­mi na se­be

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Pri­je dva da­na umro je ve­li­ki nje­mač­ki kan­ce­lar i uje­di­ni­telj Nje­mač­ke Hel­mut Kohl, a Hr­va­ti su bi­li me­đu pr­vi­ma ko­ji su Ni­jem­ci­ma pos­la­li iz­ra­ze su­ću­ti. Ni­smo za­bo­ra­vi­li da je Kohl imao sre­diš­nje mjes­to me­đu oni­ma ko­ji su od­luč­no i od­lu­ču­ju­će pri­do­ni­je­li osa­mos­ta­lji­va­nju i me­đu­na­rod­nom priz­na­nju Hr­vat­ske. Kohl je, što se ti­če Nje­mač­ke, svoj naj­ve­ći po­sao odra­dio još 1989. ka­da je pao Ber­lin­ski zid, no na­kon što je uje­di­nio Nje­mač­ku, sve­jed­no je go­di­nu, dvi­je pos­li­je žes­to­ko po­dr­ža­vao ma­lu i za Nje­mač­ku pri­lič­no ne­važ­nu Hr­vat­sku. To se zo­vu prin­ci­pi, jer prem­da je mo­gao sleg­nu­ti ra­me­ni­ma i pre­pus­ti­ti nas sud­bi­ni, on je ipak dao sve od se­be da po­mog­ne da se i Hr­vat­ska uje­di­ni u svo­jim gra­ni­ca­ma. Hr­vat­ska je već 19 go­di­na “spo­je­na” i svoj te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet vra­ti­la je na­kon mir­ne re­in­te­gra­ci­je Po­du­nav­lja, je­di­ne UN-ove mi­rov­ne ope­ra­ci­je ko­ja je efi­kas­no ri­je­še­na. I to­li­ko go­di­na pos­li­je RH to ni­je za­bo­ra­vi­la, ne­go se prin­ci­pi­jel­no dr­ži i ka­da je u pi­ta­nju slič­na kri­za u Ukra­ji­ni. An­drej Plen­ko­vić, čim je pos­tao hr­vat­ski pre­mi­jer pri­je po­la go­di­ne, po­du­pro je Ukra­ji­nu u nje­zi­noj bor­bi za dr­žav­ni i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet te po­nu­dio hr­vat­ski mo­del mir­ne re­in­te­gra­ci­je kao onaj ko­ji bi po­mo­gao u rje­ša­va­nju su­ko­ba. Plen­ko­vić je tu pot­po­ru po­no­vio i ovih da­na pa je ru­ska di­plo­ma­ci­ja još jed­nom upu­ti­la pro­test RH. No, ovo­ga pu­ta taj je pro­test bio bla­ži od ono­ga pri­je po­la go­di­ne, ka­da je Ru­si­ja dos­ta ruž­no re­agi­ra­la pre­ma RH. Služ­be­ni Krem­lj ta­da je us­t­vr­dio da je ci­je­na hr­vat­ske re­in­te­gra­ci­je svog te­ri­to­ri­ja bio pro­gon 250 ti­su­ća Sr­ba u ope­ra­ci­ja­ma Blje­sak i Olu­ja. Ru­si­ja od RH tra­ži da ne nu­di vi­še svo­je us­lu­ge, ne­go da se vra­ti na odred­be do­go­vo­ra iz Min­ska. To je, na­rav­no, šup­lja di­plo­mat­ska fra­za jer upra­vo je ve­li­ka ko­re­la­ci­ja iz­me­đu do­go­vo­ra u Min­sku i mir­ne re­in­te­gra­ci­je Po­du­nav­lja. Plen­ko­vić ov­dje nu­di hr­vat­ski know-how kao alat ko­ji mo­že de­blo­ki­ra­ti blo­ki­ra­ni do­go­vor iz Min­ska. Hr­vat­sko upli­ta­nje i taj naš mo­del Ru­si­ji je pro­blem jer zna­ju da bi za­vr­šio he­pi­en­dom za Ukra­ji­nu, ko­ja bi vra­ti­la te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet i svo­je gra­ni­ce. Plen­ko­vić ov­dje, me­đu­tim, ne nu­di pre­pi­si­va­nje rje­še­nja iz Er­dut­skog spo­ra­zu­ma, ne pet­lja se u to ho­će li Ki­jev da­ti po­bu­nje­ni­ci­ma u Don­ba­su i Lu­gan­sku te­ri­to­ri­jal­nu auto­no­mi­ju ili ne. Ru­si­ji za­pra­vo naj­vi­še sme­ta što, kad Plen­ko­vić go­vo­ri o Kri­mu, dr­ži ga ile­gal­no anek­ti­ra­nim, dok Ru­si­ja in­zis­ti­ra da se ta­moš­nji na­rod re­fe­ren­du­mom opre­di­je­lio za ži­vot u Ru­si­ji te da je to go­to­va stvar. Ru­si­ji je po­zi­va­nje na mir­nu re­in­te­gra­ci­ju po hr­vat­skom mo­de­lu pro­ble­ma­tič­no, ali, re­al­no, ne bi tre­ba­lo bi­ti jer je upra­vo taj mo­del za­us­ta­vio eg­zo­dus Sr­ba. U Hr­vat­skoj je dos­ta onih ko­ji ne odo­bra­va­ju ova­kav Plen­ko­vi­ćev smjer, a kri­ti­ke se uglav­nom svo­de na tvrd­nju što nam to tre­ba, što se sad Plen­ko­vić pet­lja, što nas se to ti­če i stav da je za RH bo­lje da bu­de oprez­na s ru­skim med­vje­dom. To je­su po­li­tič­ki prag­ma­tič­ni sta­vo­vi, me­đu­tim što se Hr­va­ta ti­če, ne­prin­ci­pi­jel­ni su, ne­čas­ni i ku­ka­vič­ki. Ima u hr­vat­skoj jav­nos­ti mno­go onih ko­ji su upra­vo po­nos­ni što se po pi­ta­nju bor­be ukra­jin­skog na­ro­da za cje­lo­vi­tost svo­je dr­ža­ve RH naš­la na “pra­voj” stra­ni. Jav­nos­ti, a po­go­to­vo hr­vat­skim bra­ni­te­lji­ma i stra­dal­ni­ci­ma vje­ro­jat­no im­po­ni­ra i pre­mi­jer ko­ji ov­dje ima jas­ne, a ne ra­ču­no­vod­stve­ne prin­ci­pe, ko­ji ne mu­lja i ima ja­san stav. Ukra­ji­na je po­red to­ga bi­la jed­na od pr­vih ze­ma­lja ko­je su nas me­đu­na­rod­no priz­na­le, a nje­zin do­pri­nos da se u rat­nim uvje­ti­ma na­oru­ža­ju hr­vat­ski voj­ni­ci ta­ko­đer je ne­što što “kla­sič­ni” Hr­vat ne­će za­bo­ra­vi­ti. Če­mu on­da to­li­ko ču­đe­nje. Pa mi naj­bo­lje zna­mo ko­ja je to te­ška mu­ka bo­ri­ti se za svo­ju ne­za­vis­nost i ka­ko je te­ško pre­go­va­ra­ti s po­bu­nje­ni­ci­ma i ima­ti pos­la s ja­čim pro­tiv­ni­ci­ma. I ka­da bi­smo sa­da sleg­nu­li ra­me­ni­ma i Ukra­jin­ci­ma ka­za­li da nas se to ne ti­če, jer smo mi svoj pro­blem ri­je­ši­li, plju­nu­li bi­smo na se­be. I ka­kav bi­smo mi to na­rod on­da bi­li.

Ru­si­ji je po­zi­va­nje na mir­nu re­in­te­gra­ci­ju po hr­vat­skom mo­de­lu pro­ble­ma­tič­no, ali upra­vo je taj mo­del u Hr­vat­skoj za­us­ta­vio eg­zo­dus Sr­ba

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.