Nije do­bro kad se po­li­ti­čar na­vik­ne da mu na­rod ma­še

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Mi­ros­la­va Ca­vor či­ta­te­lji­ca iz Za­gre­ba

Na­kon ovih, za nas obič­ne smrt­ni­ke vr­lo zbu­nju­ju­ćih do­ga­đa­nja ve­za­nih uz do­go­vor HDZ-a i HNS-a o za­jed­nič­kom vla­da­nju Hr­vat­skom te raz­nih, uglav­nom ne­ga­tiv­nih re­ak­ci­ja do­bro, i ma­nje do­bro upu­će­nih zna­la­ca po­li­tič­kih kre­ta­nja i skre­ta­nja, pri­sje­ti­la sam se Jo­si­pa Pan­kre­ti­ća, po­koj­nog HSS-ova zas­tup­ni­ka u Sa­bo­ru, i nje­go­vih zna­me­ni­tih go­vo­ra u ko­ji­ma je, čes­to na vr­lo sli­ko­vit na­čin, upo­zo­ra­vao na to što nam se do­ga­đa i mo­že do­go­di­ti ako se po­li­ti­ča­ri i na­rod ne bu­du pri­dr­ža­va­li dav­no ut­vr­đe­nih kr­š­ćan­skih i mo­ral­nih pos­tu­la­ta ko­ji su i omo­gu­ći­li op­s­to­ja­nje hr­vat­sko­ga na­ro­da na nje­go­voj rod­noj gru­di. Bio je vr­lo po­pu­la­ran u na­ro­du, ali bilo je i mno­go onih ko­ji su mu se ru­ga­li. Sa­mo bih na­ve­la dva pri­mje­ra ko­ji po­ka­zu­ju vi­zi­onar­stvo Jo­si­pa Pan­kre­ti­ća. Bio je po­ljo­pri­vred­nik ko­ji je ži­vio i ra­dio na svo­joj zem­lji i znao je što ona zna­či ne sa­mo nje­mu, ne­go svi­ma na­ma. Za­pam­ti­la sam nje­go­vu iz­re­ku da že­ni i zem­lji treba uvi­jek pri­la­zi­ti čist. Fi­zič­ku čis­to­ću pri obra­di zem­lje nije mo­gu­će pos­ti­ći, po­ru­ka je da je po­treb­na mo­ral­na čis­to­ća, čis­ta du­ša i po­šti­va­nje zem­lje ko­ja ži­vot zna­či. A poz­na­to je što se upra­vo sa zem­ljom do­ga­đa­lo i, na­ža­lost, do­ga­đa i da­nas. To da Hr­vat­ska, bo­ga­ta po­ljo­pri­vred­nim po­vr­ši­na­ma, uvo­zi ve­li­ke ko­li­či­ne hra­ne, čes­to vr­lo sum­nji­ve kva­li­te­te, a na­ša se­la pro­pa­da­ju i mla­di lju­di bje­že iz Hr­vat­ske u “gas­tar­baj­te­re”. Dru­gi se pri­mjer od­no­si na na­še po­li­ti­ča­re, ko­ji uglav­nom gle­da­ju svo­je vlas­ti­te in­te­re­se, po­se­bi­ce nas­to­je­ći da bu­du do­bro me­dij­ski po­pra­će­ni svi nji­ho­vi nas­tu­pi po­no­se­ći se svo­jim pos­tig­nu­ći­ma. Jed­nom je pri­go­dom Jo­sip Pan­kre­tić i vr­lo du­ho­vi­to, ali upo­zo­ra­va­ju­će, is­pri­čao što mu se do­go­di­lo. Ka­ko je bio po­pu­la­ran sa­bor­ski zas­tup­nik, na­vik­nuo se da ga mnogi pre­poz­na­ju i že­le s njim raz­go­va­ra­ti. No, bio je kod ku­će i odvo­zio trak­to­rom na pri­ko­li­ci staj­ski gnoj na ora­ni­cu. Uz ces­tu mu ma­šu su­se­lja­ni, on im ve­se­lo od­ma­hu­je i nas­tav­lja da­lje po­no­se­ći se ka­ko ga svi poz­drav­lja­ju, no pos­ta­ne mu to sum­nji­vo pa se okre­ne. A ono! Stra­ni­ca na pri­ko­li­ci po­pus­ti­la i gnoj po­is­pa­dao po ces­ti, a lju­di su ga sa­mo upo­zo­ra­va­li da sta­ne i po­gle­da iza se­be i oko se­be.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.