Dje­ci pri­je­te psi­hi­ja­trij­ske bo­les­ti zbog vir­tu­al­nog ži­vo­ta

Dje­ca treba di­gi­tal­na hi­gi­je­na – sa­mo 2,5 sa­ti dnev­no pred ekra­nom uz pri­mjer ro­di­te­lja

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama -

pro­vo­de pred ekra­ni­ma vi­še od dva sa­ta. – Dje­voj­či­ce zna­ju gle­da­ti u mo­bi­tel i dok ho­da­ju ces­tom. Sred­njo­škol­ci, oso­bi­to cu­re, naj­vi­še su na druš­tve­nim mre­ža­ma na ko­ji­ma ima dos­ta bul­lyin­ga i pod­me­ta­nja. A deč­ki su pak vi­še na igra­ma, da­nas su to umre­že­ne igre u ko­ji­ma se slo­že eki­pe jed­na pro­tiv dru­ge i on­da mo­ra­ju bi­ti na mre­ži dok igra ne za­vr­ši jer eki­pa vr­ši pritisak da ne iz­a­đu pri­je iz igre. Ka­ko su to agre­siv­ne igre, kod dje­ce stva­ra­ju vi­šak adre­na­li­na i kor­ti­kos­te­ro­ida jer su stal­no pod stre­som i ne tro­še ener­gi­ju ko­ja os­ta­ne u ti­je­lu i na­rav­no da su ner­voz­ni i raz­dra­ž­lji­vi. Sred­njo­škol­ci zna­ju na druš­tve­nim mre­ža­ma i igra­ma os­ta­ti do 1-2 sa­ta u no­ći pa su su­tra­dan ne­is­pa­va­ni i ne mo­gu se kon­cen­tri­ra­ti u ško­li. I kad uče da­nas mnogi uče­ni­ci dr­že mo­bi­te­le po­kraj knji­ge pa Ne­dav­na nje­mač­ka stu­di­ja po­ka­za­la je da je po­lo­vi­ca ta­moš­njih uče­ni­ka – krat­ko­vid­na pre­ki­da­ju uče­nje i gle­da­ju mo­bi­tel i ta­ko stal­no – go­vo­ri Ja­ku­šić. Na ne­dav­nom okru­glom sto­lu “Di­gi­tal­na de­men­ci­ja i kog­ni­tiv­ne spo­sob­nos­ti uče­ni­ka” vo­di­telj La­bo­ra­to­ri­ja za ra­zvoj­nu ne­uro­pa­to­lo­gi­ju pri Hr­vat­skom ins­ti­tu­tu za is­tra­ži­va­nje moz­ga i član Znans­tve­nog vi­je­ća za obra­zo­va­nje i škol­s­tvo HAZU prof. dr. Go­ran Ši­mić uka­zao je na po­jam di­gi­tal­ne de­men­ci­je i uru­ša­va­nja kog­ni­tiv­nih spo­sob­nos­ti zbog pre­ko­mjer­nog ko­ri­šte­nja di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja.

Di­gi­tal­na de­men­ci­ja

Po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko godina u teh­no­lo­ški vi­so­ko ra­zvi­je­nim zem­lja­ma po­put Juž­ne Ko­re­je pri­mi­je­će­no je da kod mla­dih ko­je se pre­tje­ra­no os­la­nja­ju na di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je do­la­zi do pre­ura­nje­nog kog­ni­tiv­nog uru­ša­va­nja, ka­rak­te­ri­zi­ra­nog dra­ma­tič­nim sma­nje­njem stup­nja po­zor­nos­ti i krat­ko­roč­nog pam­će­nja, zbog čega do­la­zi i do sla­bi­jeg du­go­roč­nog pam­će­nja. Ši­mić je is­tak­nuo da je za na­ve­de­ne je pro­mje­ne nje­mač­ki ne­uroz­nans­tve­nik Man­fred Spit­zer 2012. sko­vao ter­min di­gi­tal­na de­men­ci­ja. Ne­dav­na nje­mač­ka stu­di­ja po­ka­za­la je da je po­lo­vi­ni uče­ni­ka os­nov­nih i sred­njih ško­la di­jag­nos­ti­ci­ra­na krat­ko­vid­nost, a je­dan od vo­de­ćih nje­mač­kih of­tal­mo­lo­ga upo­zo­rio je da će zbog ra­ču­na­la i pa­met­nih te­le­fo­na krat­ko­vid­nost kod dje­ce i mla­dih bi­ti sve češ­ća. Ran­ko Ra­jo­vić, in­ter­nist i je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih struč­nja­ka za ra­ni ra­zvoj in­te­li­gen­ci­je kod dje­ce, ko­ji je bio i pred­sjed­nik Men­si­na svjet­skog od­bo­ra za da­ro­vi­tu dje­cu, također u pre­da­va­nji­ma upo­zo­ra­va da je da­nas ne­kre­ta­nje je­dan od raz­lo­ga što su po­je­di­ne struk­tu­re u moz­gu kod dje­ce sma­nje­ne, što do­vo­di do slab­lje­nja kog­ni­tiv­nih spo­sob­nos­ti. Dje­ca ma­lo vre­me­na pro­vo­de u par­ko­vi­ma, u pri­ro­di, pa ne­ma pri­rod­nih obli­ka kre­ta­nja ko­ji po­zi­tiv­no utje­ču na ra­zvoj moz­ga. – Ško­la­ma se na­me­će iz­van usvo­je­nih pro­gra­ma pre­tje­ra­no ko­ri­šte­nje mi­ni ra­ču­na­la i slič­nih na­pra­va. Po­s­lje­di­ca pre­ra­ne i pre­tje­ra­ne upo­ra­be ra­ču­na­la ima za po­s­lje­di­cu pre­ti­lu dje­cu ko­joj pri­je­te npr. di­ja­be­tes, pos­ta­ju krat­ko­vid­na, agre­siv­na, druš­tve­no iz­o­li­ra­na... Za­go­vor­ni­ci in­for­ma­ti­za­ci­je za­la­žu se da se u sklo­pu re­for­me obra­zo­va­nja (a gdje je od­goj) in­for­ma­ti­ka uve­de kao pred­met već od pr­vih raz­re­da os­nov­nih ško­la i nas­ta­va na ta­ble­ti­ma. Do­ka­za­no je da uče­ni­ci naj­bo­lje uče ako nas­tav­nik pi­še po plo­či, a oni po­zor­no pra­te i za­pi­su­ju. Za­što on­da for­si­ra­nje ta­ble­ta ko­ji su za­pra­vo stvar proš­los­ti i za­mi­je­nit će ih pa­met­ni te­le­fo­ni s ve­li­kim ekra­ni­ma. Bri­tan­ski Te­le­graph pi­še da je ovo je već tre­ća godina zaredom da u svi­je­tu opa­da pro­da­ja ta­ble­ta jer su se kup­ci po­če­li pre­ba­ci­va­ti na pa­met­ne te­le­fo­ne ve­ćih zas­lo­na, či­me ta­ble­ti pos­ta­ju su­viš­ni. U svje­tlu ovih in­for­ma­ci­ja, na­me­će se pi­ta­nje zbog čega se u Hr­vat­skoj pla­ni­ra na­ba­va ta­ble­ta za upo­ra­bu u ško­la­ma!? Ako će obra­zo­va­nje pre­ma pred­lo­že­noj ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi tra­ja­ti 13 godina, a za­po­če­ti 2019., pr­vi ma­tu­ran­ti će za­vr­ši­ti ško­lo­va­nje 2032., a stu­dij oko 2037. Bit će to već zre­lo di­gi­tal­no-ro­bot­sko do­ba. U ko­jem će pred­nja­či­ti psi­hi­ja­trij­ske bo­les­ti, iz­a­zva­ne pre­tež­nim ži­vo­tom u pri­vid­nos­ti. Sto­ga će nam tre­ba­ti sve vi­še psi­ho­lo­ga i psi­hi­ja­ta­ra... – ka­že pro­fe­sor eme­ri­tus Igor Ča­tić, vo­di­telj Znans­tve­no-is­tra­ži­vač­kog od­bo­ra za bi­oeti­ku, teh­ni­ku i tran­shu­ma­ni­zam. Ne­uroz­nans­tve­nik dr. Do­ma­goj Dža­ja is­ti­če, kad je ri­ječ o ko­ri­šte­nju smar­tp­ho­nea za raz­go­vor, da je 2011. Me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje ra­ka za­klju­či­la je da elek­tro­mag­net­sko zra­če­nje u frek­ven­cij­skom ras­po­nu od 30kHz – 300GHz pred­stav­lja po­ten­ci­jal­ni

Dje­ca da­nas pre­ma­lo vre­me­na pro­vo­de u par­ko­vi­ma i pri­ro­di, pre­ma­lo se kre­ću...

hu­ma­ni kan­ce­ro­gen. Ia­ko je, ka­že, ov­dje ka­uzal­nost u nas­tan­ku tu­mo­ra još pret­pos­tav­lje­na, to je do­volj­no za pre­po­ru­ku da se po­zi­vi mo­bi­te­lom obav­lja­ju s po­mo­ću slu­ša­li­ca. Ka­nad­ska stu­di­ja po­ka­za­la je da 40% ado­les­ce­na­ta s 11-12 godina ko­ris­ti druš­tve­ne mre­že, Facebook, Twit­ter, ma­nje od jed­nom dnev­no ili ni­kad. No u do­bi od 17 godina tak­vih je ti­nej­dže­ra sa­mo 5%, što zna­či da su sa 17 godina sko­ro svi ado­les­cen­ti uklju­če­ni na druš­tve­ne mre­že, a zna­čaj­no ras­te i vri­je­me ko­je na nji­ma pro­vo­de. Ado­les­cen­ti ko­ji su pro­vo­di­li vi­še od dva sa­ta dnev­no na druš­tve­nim mre­ža­ma vr­lo su čes­to bi­li i psi­hič­ki uz­ne­mi­re­ni, pro­cje­nji­va­li su svo­je men­tal­no sta­nje kao lo­še te je dio njih imao i su­ici­dal­ne ide­je. – Ugru­bo je pre­po­ru­ka da škol­ska dje­ca ko­ris­te smar­tp­ho­ne i ta­ble­te do 2,5 sa­ta na dan – ka­že Dža­ja, na­po­mi­nju­ći da je uvjet da dje­ca pri­hva­te tu “di­gi­tal­nu hi­gi­je­nu” i da im ro­di­te­lji to po­ka­žu vlas­ti­tim pri­mje­rom. Ako dje­ca pro­vo­de pre­vi­še vre­me­na u vir­tu­al­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, ima­ju pro­ble­ma u stvar­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, do­da­je i dr. Ja­ku­šić, a ta­ble­ti u ško­li, dr­ži, ni­su pro­blem ako su edu­ka­cij­ski pro­gra­mi na nji­ma do­bro kon­ci­pi­ra­ni.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.