Rad sta­ri­jih od 55 di­že BDP do 16%

Mo­tiv je – ras­te­re­će­nje mi­ro­vin­skog sus­ta­va i rast po­rez­nih pri­ho­da

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - ZAGREB Va­len­ti­na Wi­es­ner Mi­jić

“Obr­nu­ti” pro­gra­mi men­tor­stva za svla­da­va­nje di­gi­tal­nih vje­šti­na do­pri­ni­je­li bi na­pre­do­va­nju na pos­lu i u sta­ri­joj do­bi va­len­ti­na.wi­es­ner–mi­jic@ve­cer­nji.net Iako ih vo­de prag­ma­tič­ni mo­ti­vi ko­ji se svo­de na ras­te­re­će­nje mi­ro­vin­skog sus­ta­va i rast po­rez­nih pri­ho­da, po­ti­ca­njem du­lje za­pos­le­nos­ti sta­ri­jih od 55 go­di­na kre­ato­ri eko­nom­skih po­li­ti­ka ra­zvi­je­nih ze­ma­lja po­ka­zu­ju da te­ško za­poš­lji­ve oso­be ko­je “za­gla­ve” bez pos­la u do­bi ko­ja još ni­je za umi­rov­lje­nje, ali vi­še ni­su ni po­želj­na rad­na sna­ga, mo­gu i te ka­ko do­pri­ni­je­ti druš­tvu. U broj­ka­ma to iz­gle­da ova­ko: dr­ža­ve OECD-a mo­gle bi du­go­roč­no po­ve­ća­ti BDP za oko dvi­je ti­su­će mi­li­jar­di do­la­ra ako bi sto­pu za­pos­le­nos­ti sta­ri­jih po­di­gli na ra­zi­nu jed­ne Šved­ske. Iz­ra­ču­na­li su to eko­no­mis­ti PwC-a mje­re­ći in­deks zlat­ne do­bi – us­pješ­nost dr­ža­va u is­ko­ri­šta­va­nju eko­nom­ske mo­ći sta­ri­jih rad­ni­ka.

Hr­vat­ska ni­je u OECD-u

BDP se nji­ho­vim ra­dom mo­že po­ve­ća­ti od 1% u Ko­re­ji, 2% u Ja­pa­nu, 3% u SAD-u, 12% u Slo­ve­ni­ji, 13% u Bel­gi­ji do 16% u Grč­koj. Tre­nu­tač­no naj­ve­ću za­pos­le­nost oso­ba ko­je ima­ju iz­me­đu 55 i 64 go­di­ne bi­lje­ži Is­land – čak 85%. Na dru­gom je mjes­tu No­vi Ze­land sa 84,2%, sli­je­de Iz­ra­el s 80,1% i Šved­ska sa 79,6%. U is­tra­ži­va­nju ne­ma Hr­vat­ske ko­ja ni­je čla­ni­ca OECD-a, or­ga­ni­za­ci­je u ko­joj su 34 gos­po­dar­ski naj­ra­zvi­je­ni­je dr­ža­ve svi­je­ta, me­đu ko­ji­ma je i Slo­ve­ni­ja. Prem­da su ovak­va is­tra­ži­va­nja čes­to ar­gu­men­ta­ci­ja pri­ti­ska na pro­du­lje­nje rad­nog vi­je­ka ko­je mno­gi za­pos­le­ni­ci sma­tra­ju ne­prav­dom, od­nos­no pre­pre­kom iz­me­đu njih i zas­lu­že­nog od­mo­ra, tre­ba uze­ti u ob­zir da se ovo od­no­si na dob od 55 do 64 go­di­ne. A to je još uvi­jek is­pod hr­vat­ske gra­ni­ce sta­ros­nog umi­rov­lje­nja od 65 go­di­na. Upra­vo je tih po­s­ljed­njih 10-ak go­di­na sta­ža kod nas kri­tič­na dob u ko­joj se ma­sov­no os­ta­je i bez pla­će te se stan­dard ru­ši na ra­zi­nu ban­kro­ta ko­ja bi se tre­ba­la “po­pra­vi­ti” mi­ro­vi­nom – kad se do­če­ka. Za vla­de dr­ža­va OECD-a ko­je po­ti- ču za­pos­le­nost sta­ri­jih pri­ori­tet su re­for­me mi­ro­vin­skih sus­ta­va i stva­ra­nje fi­nan­cij­skih po­ti­ca­ja ko­ji bi po­tak­nu­li rad­ni­ke na kas­ni­je umi­rov­lje­nje.

Pred­nost is­kus­tvo i vje­šti­ne

To ide u pa­ke­tu s os­po­sob­lja­va­njem ili prek­va­li­fi­ka­ci­jom kao od­go­vo­rom na auto­ma­ti­za­ci­ju ra­da te suz­bi­ja­njem dis­kri­mi­na­ci­je sta­ri­jih u svim as­pek­ti­ma za­poš­lja­va­nja, po­naj­pri­je že­na s ob­zi­rom na to da se rod­ni jaz u pla­ća­ma s go­di­na­ma po­ve­ća­va. U PwC-u kao kom­pa­ra­tiv­nu pred­nost is­ti­ču ži­vot­no is­kus­tvo i vje­šti­ne sta­ri­jih rad­ni­ka za či­je bi mak­si­mal­no is­ko­ri­šta­va­nje ne­ke pre­du­vje­te tre­ba­li is­pu­ni­ti i pos­lo­dav­ci. To uklju­ču­je pri­la­god­bu rad­nog okru­že­nja sta­ri­ji­ma i obr­nu­te pro­gra­me men­tor­stva za svla­da­va­nje di­gi­tal­nih vje­šti­na.

Is­tra­ži­va­nje obu­hva­ća dob od 55. do 64. go­di­ne, a u sta­ros­nu mi­ro­vi­nu u Hr­vat­skoj se ide u 65.

THINKSTOCK

Pri­la­god­ba pos­lo­da­va­ca Rad­no okru­že­nje tre­ba pri­la­go­di­ti sta­ri­ji­ma i sma­nji­ti raz­li­ke u pla­ća­ma mu­ška­ra­ca i že­na ko­je s go­di­na­ma ras­tu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.