Iz­gub­lje­ni u 23. po­glav­lju

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - To­mis­lav Kras­nec

Jed­na pri­je­lom­na vi­jest ko­ju svi kao da pre­vi­đa­ju: Sr­bi­ja je otvo­ri­la no­va po­glav­lja u pre­go­vo­ri­ma s Eu­rop­skom uni­jom, a Hr­vat­ska je pri­tom ni­je ni po­ku­ša­la blo­ki­ra­ti. Jest da su dva no­vo­otvo­re­na po­glav­lja vr­lo teh­nič­ka i za­sad bez po­li­tič­ki spor­nih pi­ta­nja – po­glav­lje o ca­rin­skoj uni­ji i po­glav­lje o pra­vu in­te­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva – no hr­vat­ske vla­de, po­seb­no one ko­je je pre­dvo­dio HDZ, pro­tek­lih su mje­se­ci i na teh­nič­kim pi­ta­nji­ma iz pre­go­vo­ra zna­le bi­ti br­ze na oki­da­ču u po­ku­ša­ji­ma blo­ki­ra­nja Sr­bi­je. Za­pra­vo do­bro je da Hr­vat­ska, na­kon što joj je po­ku­ša­va­nje blo­ki­ra­nja Sr­bi­je na sva­kom ko­ra­ku sko­ro pa već preš­lo u na­vi­ku, uz­me ma­li pre­dah. Da ne sr­lja baš u još je­dan po­ku­šaj blo­ka­de. Jer, pret­hod­ni po­ku­ša­ji blo­ki­ra­nja Sr­bi­je do is­pu­nje­nja po­seb­nih hr­vat­skih uvje­ta ni­su se baš po­ka­za­li us­pješ­ni­ma. Pri­je go­di­nu da­na Hr­vat­ska je u Vi­je­ću EU blo­ki­ra­la otva­ra­nje 23. po­glav­lja o pra­vo­su­đu i te­melj­nim pra­vi­ma tra­že­ći da se Sr­bi­ji na­met­ne, kao jed­no od pri­je­laz­nih mje­ri­la, pro­mje­na za­ko­na o ju­ri­sdik­ci­ji nad rat­nim zlo­či­ni­ma. Po­ku­šaj blo­ka­de ta­da ni­je us­pio, Hr­vat­ska je pod di­plo­mat­skim pri­ti­skom os­tat­ka EU pris­ta­la na otva­ra­nje po­glav­lja i za­do­vo­lji­la se ne­jas­nim kom­pro­mi­som ko­ji ne go­vo­ri o obve­zi Sr­bi­je da mi­je­nja za­kon, ne­go o “iz­bje­ga­va­nju su­ko­ba pra­vo­sud­nih nad­lež­nos­ti”. Što se do­go­di­lo u me­đu­vre­me­nu? Je li u tih go­di­nu da­na Hr­vat­ska osje­ti­la ka­kav po­zi­ti­van uči­nak tog svog po­ku­ša­ja blo­ka­de Sr­bi­je pri otva­ra­nju 23. po­glav­lja? Ni­je. Ta­daš­nji šef di­plo­ma­ci­je Mi­ro Ko­vač, ko­ji je odveo Hr­vat­sku u tu di­plo­mat­sku ofen­zi­vu pot­pu­no ne­pri­prem­lje­no, pa svoj po­raz nas­to­jao pri­ka­za­ti za­pra­vo kao po­bje­du, po­tak­nuo je os­ni­va­nje ne­kak­vog Vla­di­na po­vje­rens­tva ko­je bi nad­zi­ra­lo is­pu­nja­va li Sr­bi­ja u 23. po­glav­lju ono što Hr­vat­ska že­li. Ali to se po­vje­rens­tvo u man­da­tu Vla­de pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća ni­je sas­ta­ja­lo. Nje­gov za­da­tak od po­čet­ka je bio ne­ja­san jer ka­ko nad­zi­ra­ti is­pu­nja­va li Sr­bi­ja ne­što što nit­ko dru­gi u EU (pa on­da ni Sr­bi­ja) ne shva­ća kao uvjet ko­ji Sr­bi­ja tre­ba is­pu­ni­ti? Eu­rop­ska ko­mi­si­ja, ko­ja vo­di pre­go­vo­re uime 28 dr­ža­va čla­ni­ca Uni­je, go­vo­ri Sr­bi­ji da pro­mje­na za­ko­na o re­gi­onal­noj ju­ri­sdik­ci­ji nad rat­nim zlo­či­ni­ma ni­je uvjet. Ta­kav stav, su­pro­tan od usam­lje­nog

Vla­di­no po­vje­rens­tvo, ko­je je iz­mis­lio Mi­ro Ko­vač da bi sa­krio svoj po­raz, ni­je se sas­ta­ja­lo u man­da­tu Plen­ko­vi­će­ve Vla­de

hr­vat­skog tu­ma­če­nja, ja­san je i iz ne­dav­nog od­go­vo­ra Eu­rop­ske ko­mi­si­je na pi­sa­ni upit Ma­ri­ja­ne Pe­tir, zas­tup­ni­ce u Eu­rop­skom par­la­men­tu. Ho­će li EU u ok­vi­ru pre­go­vo­ra sa Sr­bi­jom zah­ti­je­va­ti stav­lja­nje spor­nih čla­na­ka za­ko­na iz­van sna­ge i po­ni­šta­va­nje svih op­tuž­ni­ca iz­da­nih na te­me­lju tog za­ko­na, pi­ta­la je Pe­tir. Eu­rop­ska ko­mi­si­ja joj, me­đu­tim, ni­je od­go­vo­ri­la da ho­će. Umjes­to to­ga, Ko­mi­si­ja joj je od­go­vo­ri­la da se iz­bje­ga­va­nje su­ko­ba nad­lež­nos­ti mo­že pos­ti­ći “kon­kret­nom re­gi­onal­nom su­rad­njom i do­bro­su­sjed­skim od­no­si­ma pri rje­ša­va­nju pred­me­ta ko­ji se od­no­se na rat­ne zlo­či­ne”. Za EK, a kroz nju i za os­ta­lih 27 dr­ža­va čla­ni­ca EU, rje­še­nje pro­ble­ma ko­ji mu­či hr­vat­ske bra­ni­te­lje ni­je u pro­mje­ni sr­p­skog za­ko­na, ne­go u re­gi­onal­noj su­rad­nji u pro­ce­su­ira­nju rat­nih zlo­či­na­ca. Ta re­gi­onal­na su­rad­nja u Hr­vat­skoj je prak­tič­ki one­mo­gu­će­na ot­ka­ko je do­ne­sen Za­kon o ni­štet­nos­ti. Put na­pri­jed u rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma je, za­pra­vo, put una­trag. Na­trag na ono što je svo­je­dob­no pred­la­gao biv­ši pred­sjed­nik Ivo Jo­si­po­vić: us­pos­ta­va re­gi­onal­ne pra­vo­sud­ne su­rad­nje u ko­joj bi pra­vo­su­đe sva­ke zem­lje vo­di­lo pos­tup­ke za rat­ne zlo­či­ne pro­tiv dr­žav­lja­na te zem­lje, a pre­pu­šta­lo dru­goj pos­tup­ke pro­tiv dru­gih. To ne­dvo­smis­le­no po­nav­lja i Eu­rop­ska ko­mi­si­ja u od­go­vo­ru na pi­ta­nje Ma­ri­ja­ne Pe­tir. Ali i ta iz­ba­če­na HSS-ov­ka, kao i mno­gi dru­gi HDZ-ov­ci, to­li­ko su ener­gi­je i po­li­tič­kog ka­pi­ta­la ulo­ži­li u uvje­ra­va­nje jav­nos­ti da je mo­gu­će s po­zi­ci­je člans­tva u EU na­tje­ra­ti Sr­bi­ju da mi­je­nja spor­ni za­kon da im je te­ško sa­da priz­na­ti da je to ne­mo­gu­će i da tre­ba tra­ži­ti druk­či­je rje­še­nje. A ne­kak­vo rje­še­nje je nuž­no. Sa­daš­nji “sta­tus quo” stva­ra prav­nu ne­si­gur­nost za hr­vat­ske bra­ni­te­lje. I nit­ko is­tin­ski ne ra­di na uk­la­nja­nju tog pro­ble­ma. Hr­vat­ska po­li­ti­ka pra­vi se kao da EU di­je­li na­še tu­ma­če­nje da Sr­bi­ja ima obve­zu pro­mi­je­ni­ti za­kon, eu­rop­ska po­li­ti­ka jas­no su­ge­ri­ra da ne di­je­li to na­še tu­ma­če­nje, već pred­la­že rje­še­nje u du­hu re­gi­onal­ne su­rad­nje, a Sr­bi­ja slu­ša što joj sig­na­li­zi­ra­ju iz Bruxel­le­sa, ne iz Za­gre­ba. I ta­kav za­ča­ra­ni krug, u ko­jem svat­ko po­ri­če onaj dio stvar­nos­ti ko­ji mu ne od­go­va­ra, mo­že po­tra­ja­ti une­do­gled. Za to vri­je­me pro­blem ni­je ri­je­šen, već je gur­nut pod te­pih i če­ka da se net­ko o nje­ga po­no­vo spo­tak­ne.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.