Su­pru­ga je za, a ja pro­tiv neo­vis­nos­ti Ka­ta­lo­ni­je! Ali ne ra­tu­je­mo zbog to­ga

Hr­vat­ski va­ter­pol­ski re­pre­zen­ta­ti­vac ro­dom iz Bar­ce­lo­ne Ja­vi­er Gar­cia Ga­dea ot­kri­va da su on i nje­go­va obi­te­lji za­ljub­lje­ne­ni u Du­brov­nik i Ri­je­ku

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - An­ton Fi­lić an­ton.fi­lic@ve­cer­nji.net

Ro­di­te­lji su bi­li pro­tiv to­ga da igram za Hr­vat­sku. No u Špa­njol­skoj ni­sam imao že­lje­ni tret­man, bio je ovo pun po­go­dak, ka­že Gar­cia Uz ma­lo pro­ble­ma na pu­tu (pok­va­rio se auto­bus ko­ji nas je vo­zio iz Mo­sk­ve u Ru­zu), hr­vat­ska va­ter­pol­ska re­pre­zen­ta­ci­ja sti­gla je na po­pri­šte za­vr­š­nog tur­ni­ra Svjet­ske li­ge. Ju­čer je po­če­la i s na­tje­ca­njem, a je­dan od naj­in­tri­gant­ni­jih igra­ča u na­šim re­do­vi­ma je lje­vo­ru­ki Špa­njo­lac Ja­vi­er Gar­cia Ga­dea (ro­đen 5. si­ječ­nja 1984. u Bar­ce­lo­ni). Pri­je se­dam go­di­na do­šao je u Hr­vat­sku (u ri­ječ­ko Pri­mo­rje) i, ka­že, za­lju­bio se u na­šu zem­lju, na­še lju­de i naš va­ter­po­lo. No, nas je za­ni­ma­lo ka­ko je nje­go­va oko­li­ca re­agi­ra­la kad je 2015. od­lu­čio nas­tu­pa­ti za Hr­vat­sku.

U igri ne­ma sen­ti­men­ta

- Pri­je sve­ga po­dr­ža­la me su­pru­ga Ai­da jer mi smo već du­go ži­vje­li u Hr­vat­skoj - pet go­di­na u Ri­je­ci, dvi­je u Du­brov­ni­ku - i na­ša dje­ca osje­ća­ju se bo­lje ov­dje ne­go u Špa­njol­skoj. Ro­di­te­lji su bi­li za to da os­ta­nem u špa­njol­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji, ali ra­zu­mje­li su mo­ju si­tu­aci­ju. Na kra­ju su bi­li pre­sret­ni, kad smo na OI u Ri­ju igra­li pro­tiv Špa­njol­ske oni su zbog me­ne na­vi­ja­li za Hr­vat­sku - ka­že Gar­cia. A ka­ko je bi­lo va­ma? - Ta utak­mi­ca ni­je bi­la po­put dru­gih, nor­mal­no, bi­lo je pu­no emo­ci­ja. Slič­no mi je bi­lo kad sam pr­vi put igrao pro­tiv Bar­ce­lo­ne­te u ko­joj sam po­ni­kao. No, kad poč­ne utak­mi­ca to su su­par­ni­ci kao i svi dru­gi. Biv­ši vam su­igra­či ni­su za­mje­ri­li? - Ra­zu­mje­li su mo­ju od­lu­ku jer me 2013. iz­bor­nik ni­je po­zvao u špa­njol­sku re­pre­zen­ta­ci­ju. Ima­te tro­je dje­ce, kao i mno­gi dru­gi va­ter­po­lis­ti, re­dom cu­re? - Da, Aman­da ima 11, El­sa 6, Da­ra tri go­di­ne. Naj­sta­ri­ja ide u ško­lu, u Ri­je­ci je če­ti­ri go­di­ne, za­jed­no s pred­ško­lom, bi­la u ta­li­jan­skoj ško­li, sa­da je u Du­brov­ni­ku dvi­je go­di­ne u hr­vat­skoj ško­li, ali ne­ma ni­kak­vih pro­ble­ma. Od­lič­na je uče­ni­ca, go­vo­ri bo­lje hr­vat­ski i ta­li­jan­ski ne­go špa­njol­ski i ka­ta­lon­ski. Zbog če­ga je ta­ko? - Kad smo se mo­ja že­na i ja upoz­na­li, go­vo­ri­li smo špa­njol­ski i sad ne mo­že­mo to pro­mi­je­ni­ti. No, ka­ko ži­vi­mo u Bar­ce­lo­ni, u ko­joj se go­vo­ri i špa­njol­ski i ka­ta­lon­ski, že­lje­li smo da dje­ca na­uče ka­ta­lon­ski. I za­to s nji­ma raz­go­va­ra­mo na ka­ta­lon­skom. Je li ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu ka­ta­lon­skog i špa­njol­skog? - To su raz­li­či­ti je­zi­ci, kao ta­li­jan­ski i fran­cu­ski, pri­mje­ri­ce. Na­še obi­te­lji go­vo­re špa­njol­ski, ali mi že­li­mo da na­ša dje­ca zna­ju ka­ta­lon­ski. No, one sad bo­lje go­vo­re hr­vat­ski ne­go špa­njol­ski i ka­ta­lon­ski. Kad smo već kod to­ga, što mis­li­te o naj­av­lje­nom re­fe­ren­du­mu o sa­mos­tal­nos­ti Ka­ta­lo­ni­je? - Vi­djet će­mo što će bi­ti, to je za­sad sa­mo naj­a­va. Si­tu­aci­ja je pri­lič­no kom­pli­ci­ra­na. Špa­njol­ska je u kri­zi, pu­no je ne­za­pos­le­nih, pa sad mno­gi u Ka­ta­lo­ni­ji mis­le da će im bi­ti bo­lje ako se osa­mos­ta­le. Ali ni­je to ta­ko jed­nos­tav­no... Ka­kav je vaš osob­ni stav. - Ja sam pro­tiv, ali mo­ja že­na je za. Ali ne ra­tu­je­mo zbog to­ga. Pa, iona­ko će­te svi os­ta­ti u EU? - E, to je sad pi­ta­nje. Ka­ta­lo­ni­ja bi mo­ra­la po­nov­no pro­ći pro­ce­du­ru za učla­nje­nje. A dok se to do­go­di, pu­no bi tv­tr­ki mo­glo oti­ći iz Ka­ta­lo­ni­je. Ja sam pro­tiv, ali ako ve­ći­na bu­de za, bit ću sre­tan, po­što­vat ću to.

Mi smo tak­sis­ti

Va­ma u hr­vat­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji te­če za­pra­vo jed­na no­va ka­ri­je­ra. Sa Špa­njol­skom ima­te dvi­je svjet­ske me­da­lje (bron­cu iz Mel­bo­ur­nea 2007. i sre­bro iz Ri­ma 2009.), a s Hr­vat­skom za­sad olim­pij­sko sre­bro u Ri­ju. - Ni­je mi bi­lo te­ško pri­la­go­di­ti se u hr­vat­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji jer sam s 90 pos­to tih igra­ča igrao ili u Pri­mor­ju ili u Ju­gu. Ka­ko bis­te us­po­re­di­li Ri­je­ku i Du­brov­nik? - Raz­li­či­ti su. U Ri­je­ci smo ži­vje­li pet go­di­na, on­dje je ro­đe­na na­ša Da­ra. Ima­li smo sve što smo tre­ba­li, sve je bi­lo za 10. A on­da smo pro­mi­je­ni­li grad i kre­nu­li is­po­čet­ka: no­va ško­la, no­vi vr­tić, no­vi stan. No, u Du­brov­ni­ku nam je ta­ko­đer od­lič­no, i opet je sve za 10. Mo­ja že­na ra­di za jed­nu hr­vat­sku tvr­ku ko­ja se ba­vi pro­da­jom ne­kret­ni­na Ima­te li ka­kav ho­bi? Bi­jač i Per­ro­ne lo­ve ri­bu... - Kad ima­te tri ma­le­ne dje­voj­či­ce, što će vam ho­bi­ji, ha-ha... One tre­ni­ra­ju i ru­ko­met i bad­min­ton, ples, pli­va­nje. Mi ih ra­zvo­zi­mo kao tak­sis­ti.

Gar­cia uži­va u na­šoj zem­lji i ona je nje­gov iz­bor

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.