Tre­ći­na jav­nog du­ga u kre­di­ti­ma

Hr­vat­ska se fi­nan­ci­ra uz po­moć mi­ro­vin­skih fon­do­va i ba­na­ka

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Ma­ri­na Šu­njer­ga ma­ri­na.su­njer­ga@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Pro­sjek EU je 15 pos­to udje­la kre­di­ta u jav­nom du­gu, me­đu­tim, Es­to­ni­ja i Grč­ka s vi­še od 80 pos­to fi­nan­ci­ra­ju se ban­kov­nim kre­di­ti­ma Iz struk­tu­re jav­nog du­ga čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je ko­ju je obja­vio Eu­ros­tat vid­lji­va je ve­li­ka raz­li­ka u po­li­ti­ci za­du­ži­va­nja me­đu mi­nis­tri­ma fi­nan­ci­ja. Hr­vat­ska ima vr­lo kon­zer­va­ti­van pris­tup, pri če­mu se os­la­nja na ko­nven­ci­onal­nu fi­nan­cij­sku in­dus­tri­ju te ra­di­je bi­ra do­ma­će za­du­že­nje od ono­ga na stra­nim tr­ži­šti­ma.

Pro­jek­t­ne na­rod­ne obvez­ni­ce

U od­no­su na dru­ge zem­lje čla­ni­ce EU Hr­vat­ska je me­đu zem­lja­ma s naj­ve­ćim udje­lom do­ma­ćeg ka­pi­ta­la u ukup­nom jav­nom du­gu, či­nje­ni­ci da se os­la­nja is­klju­či­vo na fi­nan­cij­ski sek­tor te vi­so­kom udje­lu ban­kar­skih kre­di­ta. Dok Nje­mač­ka ima jed­nak omjer do­ma­ćih i stra­nih ula­ga­ča, a 8 pos­to nje­zi­na du­ga dr­že ne­fi­nan­cij­ske ins­ti­tu­ci­je i gra­đa­ni, Hr­vat­ska je duž­na čak 62,4 pos­to ukup­nog jav­nog du­ga do­ma­ćim ban­ka­ma i obvez­nim mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma. Po­put nas, Šved­ska i Luk­sem­burg ta­ko­đer se češ­će obra­ća­ju do­ma­ćim inves­ti­to­ri­ma ne­go stran­ci­ma, dok je Ci­par zem­lja s naj­ve­ćom iz­lo­že­noš­ću pre­ma stra­nom ka­pi­ta­lu u ci­je­loj Eu­rop­skoj uni­ji. Tek je 17 pos­to nji­ho­va du­ga u ru­ka­ma do­ma­ćeg ka­pi­ta­la. Hr­vat­ska je je­di­na zem­lja Eu­rop­ske uni­je u ko­joj ne­fi­nan­cij­ski sek­tor ni­je ulo­žio ni ku­ne u jav­ni dug. Naj­ve­ći ko­rak u tom smje­ru na­pra­vi­la je Mal­ta, či­ji gra­đa­ni i tvrt­ke dr­že čak 27 pos­to ukup­nog jav­nog du­ga. Gra­đa­ni­ma su se obra­ti­li i Por­tu­gal, Ir­ska i Ma­đar­ska ka­ko bi di­ver­zi­fi­ci­ra­li ri­zik. Ri­ječ je uglav­nom o ta­ko­zva­nim na­rod­nim obvez­ni­ca­ma ko­je se nu­de gra­đa­ni­ma, udru­ga­ma i tvrt­ka­ma kao oblik ula­ga­nja. Ia­ko se u Hr­vat­skoj ras­prav­lja­lo o mo­guć­nost tak­vog iz­da­nja, ni­ka­da ni­je re­ali­zi­ra­na obvez­ni­ca ko­ja bi se po­nu­di­la na tr­ži­šte. U prak­si je uglav­nom ri­ječ o pro­jek­t­nim obvez­ni­ca­ma, od­nos­no pri­kup­lja­nju nov­ca za re­ali­za­ci­ju ve­ćih in­fras­truk­tur­nih obje­ka­ta.

Pa­da iz­nos jav­nog du­ga

U od­no­su na dru­ge zem­lje Uni­je, Hr­vat­ska ima i vi­sok udio kre­di­ta u jav­nom du­gu od čak 35 pos­to. Pro­sječ­no Eu­rop­ska uni­ja ima tek 15 pos­to kre­di­ta u ukup­nom jav­nom du­gu, me­đu­tim ima i ek­s­tre­ma po­put Es­to­ni­je i Grč­ke ko­je se s vi­še od 80 pos­to fi­nan­ci­ra­ju kre­di­ti­ma. S dru­ge stra­ne spek­tra je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, ko­ja ima tek 2 pos­to kre­dit­nih aran­žma­na. Hr­vat­ska je pre­poz­nat­lji­va i po či­nje­ni­ci da je me­đu ri­jet­kim zem­lja­ma ko­ji­ma je jav­ni dug na go­diš­njoj ra­zi­ni pao i u ap­so­lut­nom iz­no­su i mje­ren pre­ma udje­lu u BDP-u. Hr­vat­ska je tre­nu­tač­no duž­na oko 287 mi­li­jar­di ku­na, dok je re­kor­dan iz­nos ve­ći od 293 mi­li­jar­de du­ga za­bi­lje­žen u sr­p­nju 2015. go­di­ne.

Ci­par ovi­si o stra­nom ka­pi­ta­lu, a vi­sok udio do­ma­ćeg ka­pi­ta­la ko­ris­ti i Šved­ska

Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić mo­že bi­ti za­do­vo­ljan jer je Hr­vat­ska tre­nu­tač­no duž­na oko 287 mi­li­jar­di ku­na. Re­kor­dan je iz­nos du­ga bio u sr­p­nju 2015. – 293 mi­li­jar­de

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.