Vu­či­ćev pos­t­mo­der­ni der­nek

Sve­ča­nost je to sva­ka­ko dos­toj­na ru­ko­po­la­ga­nja kak­vog no­vog Ce­za­ra ili Ti­ta, a Vu­čić baš naj­av­lju­je da na­mje­ra­va pos­ta­ti li­de­rom “za­pad­no­bal­kan­ske šes­tor­ke”, ali i ga­ji­ti bli­ske od­no­se sa “zem­lja­ma Eu­rop­ske uni­je iz re­gi­je”, od­nos­no s Hr­vat­skom i Slo­ve­nij

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bo­ris­lav Ris­tić

Sve­ča­na ina­ugu­ra­ci­ja no­vog pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća, su­de­ći pre­ma me­dij­skim naj­a­va­ma, pred­stav­ljat će pra­vu Am­fi­tri­ono­vu ra­skoš­nu goz­bu na ko­joj će se slu­ži­ti obi­lje raz­li­či­tih đa­ko­ni­ja i sva­ko­ja­kih de­li­ci­ja. Li­be­ra­li­zam uku­sa, ka­ko se či­ni, je­di­no je što tre­ba po­ni­je­ti, a po­zva­ni su svi, od re­gi­onal­nih li­de­ra do europ­skih iz­as­la­ni­ka, arap­skih še­ika i ru­skih ge­ne­ra­la. Ra­ču­na se na pet ti­su­ća uzva­ni­ka, a audi­jen­ci­ja će bi­ti uve­li­ča­na i pri­sus­tvom sta­tua se­dam­na­est rim­skih im­pe­ra­to­ra. Uzva­ni­ci će bi­ti prim­lje­ni u “Ti­to­vu sa­lo­nu” u Pla­či (biv­še Fe­de­ra­ci­je) Sr­bi­ja, zgra­di iz ko­je se u vri­je­me ko­mu­niz­ma uprav­lja­lo biv­šom Ju­gos­la­vi­jom, a ko­ja sa­da po­nov­no pos­ta­je si­je­lom mo­ći u ko­me će sto­lo­va­ti Vu­čić. Pre­ma am­bi­ci­ja­ma i naj­a­va­ma, rek­li bi­smo da u tim sta­tu­ama i sa­lo­ni­ma ima i ne­čeg vi­šeg od pu­ke sim­bo­li­ke. Sve­ča­nost je to sva­ka­ko dos­toj­na ru­ko­po­la­ga­nja kak­vog no­vog Ce­za­ra ili Ti­ta, a Vu­čić baš naj­av­lju­je da na­mje­ra­va pos­ta­ti li­de­rom “za­pad­no­bal­kan­ske šes­tor­ke”, ali i ga­ji­ti bli­ske od­no­se sa “zem­lja­ma Eu­rop­ske uni­je iz re­gi­je”, od­nos­no s Hr­vat­skom i Slo­ve­ni­jom. Ka­da je nje­mač­ki pjes­nik i ese­jist Hans Mag­nus En­ze­sber­ger na­zvao

Ide­ja euro­kra­ta ko­ja sto­ji iza po­dr­ške Vu­či­ću bi­la je pro­na­ći po­li­ti­ča­ra u Sr­bi­ji ko­ji bi imao do­volj­no mo­ći ka­ko bi priz­nao neo­vis­nost Ko­so­va i ta­ko za­tvo­rio za­ča­ra­ni bal­kan­ski krug ra­to­va­nja. Za­uz­vrat je Vu­čić oči­to tra­žio (i do­bio) po­dr­šku od EU ka­ko bi pro­mo­vi­rao se­be kao li­de­ra tzv. za­pad­nog Bal­ka­na

Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća “pr­vim pos­t­mo­der­nim dik­ta­to­rom”, vje­ro­jat­no ni­je mo­gao ni slu­ti­ti da će ta nje­go­va sin­tag­ma kroz dva­de­se­tak go­di­na pu­no bo­lje pris­ta­ja­ti no­vom vo­đi pro­europ­ske, de­mo­krat­ske Sr­bi­je, ne­go usam­lje­nom ko­mu­nis­tič­kom apa­rat­či­ku ko­ji po­ku­ša­va pro­du­ži­ti svo­ju vla­da­vi­nu u ne­po­volj­nim ge­opo­li­tič­kim okol­nos­ti­ma. Pod “pos­t­mo­der­nim dik­ta­to­rom” En­ze­sber­ger je imao na umu upra­vo taj ci­nič­ni, dvo­gu­bi Mi­lo­še­vi­ćev iden­ti­tet ko­mu­nis­ta pri­god­no pre­obu­če­nog u na­ci­ona­lis­ta. Ali da će pos­t­mo­der­nom ide­olo­škom ras­ta­ka­nju pod­le­ći i sa­ma li­be­ral­na, pro­europ­ska ide­olo­ška ma­tri­ca – dak­le, ona s ko­je je En­ze­sber­ger po­ku­ša­vao ujed­no si­tu­ira­ti Mi­lo­še­vi­ća-ko­mu­nis­ta i Mi­lo­še­vi­ća-na­ci­ona­lis­ta – to je te­ško bi­lo za oče­ki­va­ti. No s us­po­nom Vu­či­ća u Sr­bi­ji upra­vo se to do­go­di­lo. Ka­ko zna­mo, Vu­čić se je go­to­vo ob­noć od sr­p­skog na­ci­ona­lis­ta s rub­ne des­ni­ce pro­met­nuo u ugla­đe­nog pro­europ­skog po­li­ti­ča­ra li­be­ral­ne ori­jen­ta­ci­je. To što je za svo­ju na­s­ljed­ni­cu na pre­mi­jer­skom mjes­tu ime­no­vao že­nu, a uz to lez­bij­ku i Hr­va­ti­cu, sa­mo do­dat­no pod­v­la­či taj nje­gov pro­europ­ski i li­be­ral­ni za­okret. Pre­la­ko bi bi­lo ot­pi­sa­ti taj nje­gov po­tez kao pu­ki po­li­tič­ki ci­ni­zam, kao dla­ku is­pod ko­je bi­smo tre­ba­li tra­ži­ti skri­ve­nu sta­ru Vu­či­će­vu ra­di­kal­sku ćud. Ra­di se o stra­te­gi­ji ili ide­olo­škoj ma­tri­ci ko­jom se Vu­čić us­peo na vlast, pu­tem ko­je vla­da i o us­pje­hu ko­je ovi­si nje­go­va dalj­nja po­li­tič­ka sud­bi­na. No­va pre­mi­jer­ka Sr­bi­je, Ana Br­na­bić, ni­je tek Vu­či­će­va lut­ka na kon­cu, već utje­lov­lje­nje Vu­či­će­ve po­li­tič­ke bi­ti. Na­rav­no da je ona nje­gov pro­jekt, bez auto­nom­ne po­li­tič­ke sna­ge, ali ne pos­to­ji ne­ka al­ter­na­tiv­na stra­te­gi­ja ko­joj bi se Vu­čić mo­gao okre­nu­ti ako s ovom do­ži­vi ne­us­pjeh. Ana Br­na­bić do­la­zi iz mi­ljea tzv. dru­ge Sr­bi­je, Sr­bi­je ko­ja na se­be gle­da kao na gra­đan­sku, li­be­ral­nu, europ­sku, pro­svi­je­će­nu, de­mo­krat­sku itd. – za raz­li­ku od pa­tri­jar­hal­ne, tra­di­ci­ona­lis­tič­ke, na­ci­ona­lis­tič­ke, auto­ri­tar­ne, ko­ju bi re­pre­zen­ti­rao “sta­ri Vu­čić”. U Sr­bi­ji je pos­to­ja­lo vr­lo snaž­no tzv. gra­đan­sko druš­tvo, ko­je je funk­ci­oni­ra­lo go­to­vo kao pa­ra­le­lan sus­tav, u do­broj mje­ri ja­či i utje­caj­ni­ji od, re­ci­mo, opor­be­nih po­li­tič­kih stra­na­ka. Vu­čić svoj us­pon i ple­bis­ci­tar­nu po­dr­šku ko­ju danas ima u Sr­bi­ji du­gu­je upra­vo pak­tu ko­ji je na­pra­vio s tom dru­gom Sr­bi­jom. Dru­gi stup Vu­či­će­ve mo­ći sva­ka­ko je po­dr­ška ko­ju ima od Eu­rop­ske uni­je i nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel. Ide­ja euro­kra­ta ko­ja sto­ji iza po­dr­ške Vu­či­ću bi­la je pro­na­ći po­li­ti­ča­ra u Sr­bi­ji ko­ji bi imao do­volj­no mo­ći ka­ko bi priz­nao neo­vis­nost Ko­so­va i ta­ko za­tvo­rio za­ča­ra­ni bal­kan­ski krug ra­to­va­nja, ko­ji je za­po­čeo pri­je tri­de­set go­di­na, Mi­lo­še­vi­će­vim us­po­nom na vlast na Ga­zi­mes­ta­nu. Za­uz­vrat je Vu­čić oči­to tra­žio (i do­bio) po­dr­šku od EU ka­ko bi pro­mo­vi­rao se­be kao li­de­ra tzv. za­pad­nog Bal­ka­na. For­mu­la je, dak­le, gru­bo re­če­no: Ko­so­vo za ob­no­vu biv­še Ju­gos­la­vi­je. Nje­go­vo pre­se­lje­nje u biv­šu Pa­la­ču Fe­de­ra­ci­je sim­bo­li­zi­ra upra­vo tu nje­go­vu am­bi­ci­ju. To su po­li­tič­ke đa­ko­ni­je ko­je će se, po sve­mu su­de­ći, slu­ži­ti na Vu­či­će­vu pos­t­mo­der­nis­tič­kom der­ne­ku ko­ji za svo­je vi­so­ke uzva­ni­ke pri­pre­ma no­vi bal­kan­ski im­pe­ra­tor. Ni­ka­ko u njoj ne tre­ba gle­da­ti tri­jumf tra­di­ci­ona­lis­tič­ke, kon­zer­va­tiv­ne, u se­be za­tvo­re­ne Sr­bi­je. Na­pro­tiv, bit će to slav­lje­nič­ko ve­se­lje na ko­jem će se pro­mo­vi­ra­ti li­be­ral­ne i eu­rop­ske vri­jed­nos­ti, to­le­ran­ci­ja, raz­li­či­tost i uklju­či­vost. Ne­će to bi­ti po­vra­tak u proš­lost, već otva­ra­nje vra­ta bu­duć­nos­ti ko­ja bi la­ko mo­gla pos­ta­ti i na­šom.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.