No­vi, vr­li vir­tu­al­ni svi­jet druš­tve­nih mre­ža ubi­ja osje­ćaj za od­go­vor­nost

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Ana­li­za Ma­rin­ko Ju­ra­sić

Dvo­ji­ca hr­vat­skih ko­ris­ni­ka Fa­ce­bo­oka za­vr­ši­la su iza re­še­ta­ka zbog obja­va pri­jet­nji po­li­ti­ča­ri­ma. Mi­lan Po­po­vić op­tu­žu­je svo­ju “biv­šu”, Se­ve­ri­nu Ko­jić, zbog obja­va fo­to­gra­fi­ja nji­ho­va dje­te­ta na Ins­ta­gra­mu ko­ris­te­ći to i kao sred­stvo obra­ču­na s maj­kom svo­ga dje­te­ta. Ivan Vr­do­ljak, u tri sa­ta u no­ći, u vri­je­me re­zer­vi­ra­no je­di­no za ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa, obja­vio je tvit ko­ji ga je mo­žda i traj­no uk­lo­nio s po­li­tič­ke sce­ne zbog “iz­daj­nič­ke” naj­a­ve no­vog smje­ra HNS-a u po­sve ne­prik­lad­nom pre­diz­bor­nom tre­nut­ku. Već su­tra­dan i sam je za­klju­čio ka­ko je bo­lje uze­ti ta­ble­tu za spa­va­nje ne­go u to do­ba tvi­ta­ti. Ali, pre­kas­no za nje­ga. Fa­ce­bo­ok, Twe­eter, Ins­ta­gram i dru­ge druš­tve­ne mre­že i u nas su pos­ta­le mo­der­ne grč­ke ago­re i rim­ski fo­ru­mi na ko­ji­ma se, i to od 0-24, odvi­ja jav­ni ži­vot. Iz­bor­na po­bje­da ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa glo­bal­no je svi­ma otvo­ri­le oči o kak­vom je moć­nom me­dij­skom i po­li­tič­kom ala­tu ri­ječ, u po­zi­tiv­nom ili ne­ga­tiv­nom smis­lu, ka­ko tko već gle­da na nje­go­vu po­bje­du. Bio je to pri­je­lom­ni tre­nu­tak ko­ji je oz­na­čio da kla­sič­ni me­di­ji, a to su sa­da već i in­ter­net­ski por­ta­li jer su pod­vrg­nu­ti is­tom nor­ma­tiv­nom ok­vi­ru i etič­kim prin­ci­pi­ma, ne­ma­ju vi­še onu mo­no­pol­nu po­zi­ci­ju je­di­nih tu­ma­ča stvar­nos­ti. Ia­ko Trump ni­je imao re­le­vant­ne me­di­je na svo­joj stra­ni, te i svu za­bav­nu in­dus­tri­ju pro­tiv se­be, druš­tve­ne mre­že do­ni­je­le su mu po­bje­du. U svom pr­vom in­ter­v­juu na CBS-u sla­vo­do­bit­no je re­kao: “Imam me­to­du ko­jom ću uz­vra­ti­ti.” Na­rav­no, is­ti­cao je moć druš­tve­nih mre­ža pre­ko ko­jih kao “ala­tom za bor­bu pro­tiv ne­toč­nih na­pi­sa u me­di­ji­ma s la­ko­ćom mo­že do­pri­je­ti do 28 mi­li­ju­na lju­di”. Kla­sič­ni me­di­ji pred ve­li­kim su iz­a­zo­vom. Obja­ve na druš­tve­nim mre­ža­ma, oso­bi­to Fa­ce­bo­oku, i sa­mi već du­go i sve češ­će ko­ris­te kao re­le­van­tan iz­vor in­for­ma­ci­ja, ne sa­mo kad je ri­ječ o obja­va­ma po­li­ti­ča­ra i jav­nos­ti poz­na­tih oso­ba već i ano­nim­nih oso­ba za ko­je stje­ca­jem okol­nos­ti pos­to­ji oprav­dan in­te­res jav­nos­ti. Na­su­prot to­mu, u Hr­vat­skom no­vi­nar­skom druš­tvu još uvi­jek dvo­je o ka­rak­te­ru obja­va sa­mih no­vi­na­ra na druš­tve­nim mre­ža­ma. Me­di­ji i no­vi­na­ri do­ve­de­ni su čak i u po­ma­lo nez­god­nu si­tu­aci­ju jer je pos­tav­lje­no pi­ta­nje pri­pa­da li, re­ci­mo, obja­va na otvo­re­nom Fa­ce­bo­ok pro­fi­lu pri­vat­noj ili jav­noj sfe­ri no­vi­nar­skog dje­lo­va­nja pa u po­to­njem slu­ča­ju on­da i etič­koj pro­sud­bi. Prem­da, da is­ti sa­dr­žaj no­vi­na­ri iz­go­vo­re na uli­ci ili na ra­di­ju ili te­le­vi­zi­ji, dvoj­bi ne bi bi­lo. U sva­kom slu­ča­ju, simp­to­ma­tič­no je da i no­vi­na­ri na Fa­ce­bo­oku ne­ma­ju koč­ni­ca i ne ap­s­ti­ni­ra­ju od ko­ri­šte­nja te­ških i ne­pri­mje­re­nih ri­je­či. A svje­do­či­li smo tak­vim pri­mje­ri­ma i me­đu po­li­ti­ča­ri­ma, gdje se “opu­šte­nim sti­lom” oso­bi­to is­tak­nuo Ran­ko Os­to­jić uk­lo­piv­ši se u tren­do­ve, i to kao mi­nis­tar unu­tar­njih pos­lo­va. U pr­vom in­ter­v­juu na­kon iz­bor­ne po­bje­de ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Trump za CBS je re­kao ka­ko se nit­ko na druš­tve­nim mre­ža­ma ne bi tre­bao sra­mi­ti re­ći ono što mis­li. Zdrav­ko Ma­mić s tim ne­ma pro­ble­ma bez ob­zi­ra na vr­stu me­di­ja, što­vi­še, kla­sič­ni me­di­ji ima­ju pro­ble­ma s be­sram­nim sa­dr­ža­jem nje­go­vih mis­li. Sto­ga i on svoj Fa­ce­bo­ok pro­fil ko­ris­ti kao me­dij na ko­jem objav­lju­je što že­li pa je i ovo­ga tjed­na ta­mo tram­pov­ski nas­ta­vio svoj boj s Tor­ci­dom i me­di­ji­ma. Što su da­ka­ko mno­gi pre­ni­je­li. I SDP-ova gra­do­na­čel­ni­ca Si­ska Kris­ti­na Ikić Ba­ni­ček na svom Fa­ce­bo­ok pro­fi­lu obja­vi­la je otvo­re­no pi­smo mi­nis­tru unu­tar­njih pos­lo­va Da­vo­ru Bo­ži­no­vi­ću u ko­jem iz­no­si op­tuž­be o po­li­tič­koj zlo­upo­ra­bi si­sač­ke po­li­ci­je ko­ja joj je u 22 sa­ta “ma­ri­com” pre­pri­je­či­la put ka­ko bi joj uru­či­li po­ziv na raz­go­vor. Osob­ni Fa­ce­bo­ok pro­fi­li za­mi­je­ni­li su kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re ko­je iz­i­sku­ju or­ga­ni­za­ci­ju, pri­pre­mu i gu­bi­tak su vre­me­na, oso­bi­to u us­po­red­bi s učin­kom ko­ji ovi­si o pro­cje­ni me­di­ja. S tim da uvi­jek pos­to­ji ri­zik da no­vi­na­ri ne­ugod­nim pi­ta­nji­ma otu­pe ili čak i pre­us­mje­re oš­tri­cu po­ru­ke ko­ja se že­li pos­la­ti. Na­rav­no, me­di­ji su pre­ni­je­li slu­čaj si­sač­ke gra­do­na­čel­ni­ce i efekt je bio još br­ži jer nisu is­tek­la ni 24 sa­ta, a po­li­ci­ja je po­vuk­la “ne­ute­me­lje­ni” op­tuž­ni pri­jed­log te iz­ra­zi­la ža­lje­nje što je slu­čaj do­bio i po­li­tič­ke ko­no­ta­ci­je.

“Upu­cat će­mo vas i go­to­vo!”

Dru­ga je stvar sa zlo­po­ra­ba­ma druš­tve­nih mre­ža i sred­sta­va elek­tro­nič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je. Ka­ko bi biv­ši HNS-ov sa­bor­ski zas­tup­nik i biv­ši SDP-ovac Gor­dan Bi­čak, re­vol­ti­ran zah­tje­vom za pro­mje­nu ime­na Tr­ga mar­ša­la Ti­ta, obja­vio svo­ju pri­jet­nju Bru­ni Esih, Zlat­ku Ha­san­be­go­vi­ću i Da­vo­ru Ivu Sti­eru ne­koć kad ni­je imao na ras­po­la­ga­nju ta­ko moć­no sred­stvo kao što je Fa­ce­bo­ok? I gle­da­no psi­ho­lo­ški, bi li on ili 21-go­diš­nji An­dre­as Ju­rić, ko­ji je pri­je­tio An­dre­ju Plen­ko­vi­ću i obi­te­lji, bi­li ta­ko “opa­lje­ni” da zas­tra­šu­ju­će po­ru­ke is­to­ga sa­dr­ža­ja upu­te ne­kom od kon­zer­va­tiv­nih me­to­da. Bi li, re­ci­mo, Bi­čak svo­ju mi­sao – “Ha­san­be­go­vić, Sti­er i Esih te nji­ho­va druž­ba do­kaz su da par­ti­za­ni na Ble­ibur­gu ni u pos­li­je­rat­noj Ju­gos­la­vi­ji nisu oba­vi­li po­sao ka­ko tre­ba. Pre­vi­še je fa­šis­tič­ke ban­de os­ta­lo na ži­vo­tu i po­si­ja­lo svo­je sje­me ko­je sa­da že­li vra­ti­ti Hr­vat­sku i hr­vat­ski na­rod u go­di­ne sra­mo­te i mra­ka. No ako već gos­po­da i gos­po­đe na­s­ljed­ni­ci i sljed­be­ni­ci us­ta­ša že­le po­no­vi­ti 1941., do­ži­vjet će po­no­vo i 1945., a on­da vi­še ne­će­mo bi­ti ta­ko mi­los­ti­vi i ne­mar­ni... Tko nam po­ku­ša ski­nu­ti ta­blu s ime­nom Ti­ta na Tr­gu mar­ša­la Ti­ta ne­će do­bro pro­ći. Osob­no ću to spri­je­či­ti. Bit će kr­vi i pa­dat će gla­ve. A sad nek ovaj post shva­ti ka­ko tko že­li...”, um­no­žio u jed­na­ki broj pri­mje­ra­ka te kao pi­smo odas­lao na sve one adre­se s ko­jih je pri­je­te­ća po­ru­ka iš­či­ta­na na nje­go­vu Fa­ce­bo­oku? Bi li im se na­kon odre­đe­nog bro­ja pi­sa­ma ipak do­go­dio “klik” u gla­vi kad bi pos­ta­li svjes­ni stvar­nos­ti i osob­ne od­go­vor­nos­ti zbog ono­ga što ra­de? Za­što svi oni, a oso­bi­to in­ter­net­ski tro­lo­vi i mr­zi­te­lji sve­ga i sva­če­ga, ne odu na Mar­kov trg pa ta­mo iz­vi­ku­ju pri­je­te­će po­ru­ke? Jer zna­ju da bi im se vr­lo br­zo do­go­di­lo upra­vo ono što se do­go­di­lo Bi­ča­ku i Ju­ri­ću, od­nos­no da bi do­bi­li pri­li­ku u mi­ru za­tvor­ske će­li­je raz­mis­li­ti što im je to tre­ba­lo. Ne prav­da nas što, pre­pu­šte­ni vr­lom no­vom vir­tu­al­nom svi­je­tu, la­ko iz­gu­bi­mo osje­ćaj za od­go­vor­nost. Pri­je­ti­ti pre­mi­je­ru “Upu­cat će­mo vas i go­to­vo” i na Fa­ce­bo­oku je jed­na­ko uz­ne­mi­ru­ju­će i opas­no, ako ne i go­re ne­go u stvar­nos­ti jer smo us­kra­će­ni za auten­tič­nu pro­cje­nu auto­ra o ko­jem ne zna­mo ni­šta. To se u naj­ma­nju ru­ku ni po če­mu ne raz­li­ku­je od “pi­ja­ne ša­le” bri­tan­skog tu­ris­ta ko­ji se, glu­me­ći te­ro­ris­ta, pre­še­ta­vao Hva­rom. Sret­na je okol­nost da tu ne­ukus­nu pred­sta­vu net­ko ni­je po­greš­no pro­tu­ma­čio. S dru­ge stra­ne, noć­na mo­ra si­gur­nos­nih služ­bi, po­ka­za­le su is­tra­ge te­ro­ris­tič­kih aka­ta na europ­skom tlu, upra­vo je ne­adek­vat­no tre­ti­ra­nje in­for­ma­ci­ja o po­ten­ci­jal­nim pri­jet­nja­ma. Sto­ga An­drej Plen­ko­vić s pra­vom is­ti­če da sta­bil­nost po­dra­zu­mi­je­va i oz­bilj­nost, a ne ba­na­li­zi­ra­nje oz­bilj­nih stva­ri. Danas, u do­ba te­ro­riz­ma i ko­je­kak­vih in­ter­net­skih fri­ko­va, vi­še ne­go ikad. Na­kon te­ro­ris­tič­kog na­pa­da s kom­bi­jem na pje­ša­ke na Lon­don Brid­geu, bri­tan­ska pre­mi­jer­ka The­re­sa May op­tu­ži­la je in­ter­net­ske tvrt­ke da da­ju te­ro­ris­ti­ma “si­gu­ran pros­tor”. Pri­je de­set da­na na su­sre­tu s fran­cu­skim pred­sjed­ni­kom Em­ma­nu­elom Ma­cro­nom glav­na te­ma raz­go­vo­ra u Eli­zej­skoj pa­la­či bi­la

Noć­na mo­ra si­gur­nos­nih služ­bi, po­ka­za­le su is­tra­ge te­ro­ris­tič­kih aka­ta na europ­skom tlu, ne­adek­va­tan je tret­man in­for­ma­ci­ja o po­ten­ci­jal­nim pri­jet­nja­ma, a s ti­me i in­ter­net­ski fri­ko­vi mo­ra­ju oz­bilj­no ra­ču­na­ti

je bor­ba pro­tiv ši­re­nja te­ro­ris­tič­kih po­ru­ka pu­tem elek­tro­nič­kih ko­mu­ni­ka­ci­ja i druš­tve­nih mre­ža kao što su Fa­ce­bo­ok i Go­ogle. May se ni­je za­do­vo­lji­la od­go­vo­rom in­ter­net­skih kom­pa­ni­ja ka­ko su po­sve­će­ni uk­la­nja­nju spor­nog sa­dr­ža­ja, već je in­zis­ti­ra­la i da omo­gu­će pris­tup sa­dr­ža­ju onli­ne ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ji­ma se taj­no ši­ri te­ro­ris­tič­ka pro­pa­gan­da.

Vječ­ni su­kob do­bra i zla

Ni­čeg no­vog ne­ma u to­mu što se internet kao me­dij na­šao u sre­di­štu (vječ­nog) su­ko­ba iz­me­đu do­bra i zla sa­mo za­to što se, kao broj­na dru­ga dos­tig­nu­ća čo­vje­čans­tva, mo­že ko­ris­ti­ti za do­bro ili zlo, ovis­no o ko­ris­ni­ku. Kad bi in­ter­net­ske kom­pa­ni­je omo­gu­ći­le pris­tup onli­ne ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, ma­kar i u sa­mo iz­o­li­ra­nim slu­ča­je­vi­ma, tek bi ta­da otvo­ri­li pris­tup mno­gim dru­gim zli­ma te uni­šti­li sa­mu bit slo­bo­de i pri­vat­nos­ti ko­mu­ni­ci­ra­nja na in­ter­ne­tu. A pi­ta­nje je, ko­li­ko bi oso­bi­to du­go­roč­no bi­lo od to­ga ko­ris­ti u bor­bi pro­tiv te­ro­riz­ma ko­ji bi svo­je ak­tiv­nos­ti sa­mo pri­la­go­dio no­vim pra­vi­li­ma. La­ni je sli­čan od­go­vor u otvo­re­nom pi­smu ame­rič­koj Vla­di upu­tio iz­vr­š­ni di­rek­tor Ap­plea Tim Co­ok u po­vo­du zah­tje­va FBI-ja za “ot­klju­ča­va­nje” iPho­ne ure­đa­ja ko­ji je ko­ris­tio na­pa­dač u te­ro­ris­tič­kom na­pa­du u San Ber­nar­di­nu. Co­ok je taj zah­tjev oci­je­nio “ne­za­bi­lje­že­nim” jer “ugro­ža­va si­gur­nost nji­ho­vih ko­ris­ni­ka” te je upo­zo­rio na da­le­ko­sež­ne po­s­lje­di­ce tak­ve in­ter­ven­ci­je. I tak­vi te­ški raz­go­vo­ri u ko­ji­ma se su­kob­lja­va­ju osje­ća­ji za prav­du, si­gur­nost i ugro­ža­va pri­vat­nost kao jed­na od bi­ti mo­der­ne de­mo­kra­ci­je, za­pra­vo, go­vo­re o te­ro­ris­tič­kim us­pje­si­ma. I on­da kad se s tih glo­bal­nih vi­si­na spus­ti­mo u hr­vat­sku sva­kod­ne­vi­cu, mo­ra­mo pos­ta­vi­ti i to ba­nal­no pi­ta­nje o zna­če­nju pri­vat­nos­ti. Bi li Se­ve­ri­na Ko­jić, sve­jed­no objav­lju­je li na Ins­ta­gra­mu kao po­nos­na maj­ka, pa­kos­na “biv­ša” ili es­trad­na zvi­jez­da, iš­la od ku­će do ku­će di­je­li­ti obi­telj­ske fo­to­gra­fi­je svo­ga si­na ili u tu svr­hu pos­ta­vi­ti štand na ko­jem bi se za­in­te­re­si­ra­ni mo­gli pos­lu­ži­ti? Ina­če, ne­koć, dok su me­đu nji­ma cvje­ta­le ru­že, ni Mi­lan Po­po­vić ni­je u to­mu vi­dio ni­šta spor­no. Tek na­kon ra­ski­da u Ins­ta­gra­mu je ot­krio do­kaz­no sred­stvo pro­tiv Se­ve­ri­ne. I, na­rav­no, ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti klju­čan so­fi­zam na te­mu obja­ve fo­to­gra­fi­ja dje­ce na druš­tve­nim mre­ža­ma – “to svi ra­de”. Pa ipak, kad bi bi­li pri­si­lje­ni to či­ni­ti na kon­zer­va­ti­van na­čin, ubr­zo bi sa­mi se­bi pos­ta­vi­li pi­ta­nje o smis­lu pa i etič­nos­ti tak­vog iz­la­ga­nja pri­vat­nos­ti svo­ga dje­te­ta, oso­bi­to u do­bi kad ono ni­je u sta­nju sa­mo­s­vjes­no iz­ra­zi­ti pro­tiv­lje­nje tak­vom ro­di­telj­skom pro­du­ci­ra­nju. Ako ni­šta, zah­tjev­ne i slo­že­ne pro­ce­du­re ko­je bi nam odu­ze­le pu­no vre­me­na, is­pri­je­či­le bi se re­ali­za­ci­ji tak­ve ide­je. Psi­ho­lo­gi­ja di­gi­tal­no­ga do­ba tak­va je da nas od ide­je do re­ali­za­ci­je di­je­li je­dan “klik” pa la­ko ot­kla­nja­mo skru­pu­le ko­ji­ma je u ana­log­nom do­bu bi­la na­iz­gled op­te­re­će­na na­ša sva­kod­ne­vi­ca. U di­gi­tal­nom svi­je­tu na­ši mo­ral­ni re­cep­to­ri ne stig­nu pos­ta­vi­ti mo­ral­nu dvoj­bu ko­ja po­či­nje pi­ta­njem “za­što”. Dok nas kon­zer­va­tiv­ne me­to­de “od čo­vje­ka do čo­vje­ka”, “od slu­ča­ja do slu­ča­ja” iz­la­žu du­go­traj­nim pro­ce­du­ra­ma kad je vre­me­na na­pre­tek da kad-tad pos­ta­vi­mo mo­ral­ni pro­blem, na­đe­mo od­go­vo­re, do­ne­se­mo za­ključ­ke i po po­tre­bi pri­je ili kas­ni­je pre­ki­ne­mo za­po­če­te pro­ce­se. U di­gi­tal­nom svi­je­tu ne­ma po­vrat­ka, sa­mo “klik” i eto nas na po­zor­ni­ci pod svje­tli­ma re­flek­to­ra na kr­ca­tom sta­di­onu. Oso­bi­to ako se zo­ve­te Se­ve­ri­na Ko­jić. I kad već mo­ra­li­zi­ra­mo, ne bu­di­mo li­ce­mje­ri, po­se­bi­ce mi u me­di­ji­ma ko­ji zna­mo pri­je­ći gra­ni­cu do­pu­šte­no­ga kad je ri­ječ i o dje­ci slav­nih, ko­li­ko se nas ko­ji smo kri­tič­ni pre­ma ne­po­što­va­nju pri­vat­nos­ti, sa­svim su­prot­no po­na­ša­mo kao pro­ma­tra­či. Ia­ko se mno­gi sa­svim si­gur­no ne bi usu­di­li jav­no iz­lo­ži­ti svo­ju zna­ti­že­lju kad bi mo­ra­li ići na Se­ve­ri­nin štand na ko­jem se iz­la­že pri­vat­nost nje­zi­na dje­te­ta. Sve je ma­nje onih ko­je druš­tve­ne mre­že i mo­der­ni me­di­ji u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri nisu uči­ni­le vo­aje­ri­ma. Uos­ta­lom, svi­jet se pri­mak­nuo broj­ci od dvi­je mi­li­jar­de ko­ris­ni­ka Fa­ce­bo­oka. Sto­ga, imaj­mo na umu, internet ni­je vir­tu­alan svi­jet, već stvar­nost!

Ni­šta no­vog ne­ma u to­mu da se internet na­šao u sre­di­štu (vječ­nog) su­ko­ba do­bra i zla

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.