Što ako sud ut­vr­di da je Sve­ta Ge­ra hr­vat­ski te­ri­to­rij?!

Ne­iz­vjes­nost ras­te, obje dr­ža­ve dr­že jed­na dru­gu na oku, na­prav­lje­ni su ak­cij­ski pla­no­vi, raz­ma­tra­ju se i sank­ci­je, Hr­vat­ska tvr­di da je za nju ar­bi­tra­ža pro­pa­la stvar, ali...

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Pi­še San­dra Velj­ko­vić san­dra.velj­ko­vic@ve­cer­nji.net

Pla­že oko Uma­ga lje­ti su mra­vi­nja­ci. Ta­ko će tu­ris­ti, u po­tra­zi za slo­bod­nim ko­ma­dom tla, pros­tri­je­ti ruč­ni­ke tik uz ces­tu, po­la­žu­ći vje­ru u za­štit­nu ogra­du da za­us­ta­vi auto­mo­bil pre­vi­še rev­nog vo­za­ča ko­ji bi u ni­zu oš­trih za­vo­ja mo­gao iz­gu­bi­ti nad­zor. Ruč­ni­ci­ma će pre­kri­ti i os­tat­ke drev­no­ga ka­šte­la Si­par, da bi br­zo umak­nu­li pred pli­mom ko­ja taj prud pre­tva­ra u otok. No znal­ci su odu­vi­jek ima­li svo­ja uto­či­šta. Jed­no od njih je i Cr­ve­ni vrh, Mon­te Ro­sso, tu­ris­tič­ko na­se­lje pre­ko pu­ta Sa­vu­dri­je, na hr­vat­skoj oba­li “ugri­za” mo­ra u kop­no ko­je no­si na­ziv Pi­ran­ski za­ljev. Ili pak Sa­vu­drij­ska va­la. Oba­la je ta­mo div­lja, jer mo­re na­gri­za sti­je­ne i is­pi­re tlo. Pri­rod­nih pla­ža u sta­rom di­je­lu mjes­ta, odi­je­lje­nog od onog na ko­je­mu je po­dig­nut luk­suz­ni ho­tel­ski kom­pleks, go­to­vo da i ne­ma. Ne­ka­da je dio na­se­lja bio u vlas­niš­tvu Slo­ven­skih že­ljez­ni­ca, a i sa­da je slo­ven­ska oaza. U pr­vom re­du iz­nad mo­ra niz je ku­ći­ca za od­mor. Ka­ko bi vlas­ni­ci sti­gli do mo­ra, sa­gra­di­li su stu­be od svo­jih ku­ća do mo­ra, a po­tom i “svo­je” mo­lo­ve te ogra­di­li zem­lji­šte ta­ko da im je go­to­vo ne­mo­gu­će pri­ći s kop­na. Na­rav­no da ta­mo ne­ma gu­žve, mo­re je čis­to, a po­gled je­dins­tven. Na jed­noj su se stra­ni smjes­ti­le so­la­ne u Se­čov­lju s po­lji­ma za is­u­ši­va­nje mo­ra i os­ta­ci­ma ku­ća ka­mo su za ber­be so­li iz unu­traš­njos­ti do­la­zi­le ži­vje­ti ci­je­le obi­te­lji. Po­gled se s dru­ge stra­ne za­us­tav­lja na Pi­ra­nu. Is­pod zvo­ni­ka cr­k­ve sv. Jur­ja nas­la­ga­le su se ku­će raz­no­boj­nih fa­sa­da. Na vr­hu po­lu­oto­ka sto­ji kom­pleks ko­ji je, na raz­ne na­či­ne, bra­nio grad. Za du­hov­no se bri­nu­la cr­k­va sv. Ma­ri­je od Zdrav­lja, za po­mor­ce svje­ti­onik, dok su to­po­vi u kruž­noj ku­li, ron­de­li, u nes­tal­nim vre­me­ni­ma šti­ti­li grad. Nes­tal­na vre­me­na opet su pred vra­ti­ma za mo­re iz­me­đu Cr­ve- nog vr­ha i Pi­ra­na. Kad u če­t­vr­tak pred­sjed­nik Ar­bi­traž­nog su­da u slu­ča­ju raz­gra­ni­če­nja Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je i pred­sjed­nik su­da Gu­il­la­ume pro­či­ta pre­su­du, ma kak­va ona bi­la, i bez ob­zi­ra na to što je Hr­vat­ska ne priz­na­je, po­či­nje ne­iz­vjes­nost.

Pra­vo­ri­jek ne pos­to­ji

Nit­ko ne zna što će se do­ga­đa­ti, ni na te­re­nu, ni na po­li­tič­koj ra­zi­ni, ni na ra­zi­ni me­đu­na­rod­nog pra­va. Dr­ža­ve će ima­ti na oku jed­na dru­gu če­ka­ju­ći tko će – bu­de li uop­će – po­vu­ći pr­vi po­tez. Obje se dr­ža­ve di­plo­mat­ski i lo­gis­tič­ki pri­pre­ma­ju za obja­vu – pos­to­je ak­cij­ski pla­no­vi, u vla­da­ma su mi­nis­tri do­bi­li za­du­že­nja da se pri­pre­me, no o to­me nit­ko ne že­li jav­no go­vo­ri­ti – jer dvi­je dr­ža­ve os­ta­ju uko­pa­ne u su­prot­ne sta­vo­ve. Hr­vat­ska os­ta­je pri sta­vu da su i ar­bi­tra­ža i ar­bi­traž­ni spo­ra­zum ko­ji su 2009. pot­pi­sa­li Ja­dran­ka Ko­sor i Bo­rut Pa­hor go­to­va stvar, da je ar­bi­tra­ža kon­ta­mi­ni­ra­na na­kon što je Ve­čer­nji u sr­p­nju 2015. ot­krio ka­ko su slo­ven­ski su­dac Jer­nej Se­ko­lec i agen­ti­ca Si­mo­na Dre­nik ne sa­mo ne­do­pu­šte­no ko­mu­ni­ci­ra­li ta­ko da je ovaj pre­no­sio de­ta­lje ras­pra­ve, pa i one da će sud Slo­ve­ni­ji do­di­je­li­ti dvi­je tre­ći­ne za­lje­va, već i da su se do­go­va­ra­li ka­ko uba­ci­ti no­ve do­ku­men­te u spis. Do­go­va­ra­li su se i o utje­ca­ju na su­ce, a Se­ko­lec se po­hva­lio ka­ko “već ra­di” na pri­do­bi­va­nju tri­ju “neo­vis­nih” ar­bi­ta­ra – Gil­ber­ta Gu­il­la­umea, Bru­ne Sim­ma i Bri­tan­ca Va­ug­ha­na – na slo­ven­sku stra­nu. – Za nas taj pra­vo­ri­jek ne pos­to­ji jer je Hr­vat­ski sa­bor 2015. od­lu­čio da se po­vu­če­mo jer je pro­ces kom­pro­mi­ti­ran – su­mi­ra stav Vla­de mi­nis­tri­ca vanj­skih i europ­skih pos­lo­va Ma­ri­ja Pej­či­no­vić Bu­rić, ko­joj će ovo bi­ti pra­vo va­tre­no kr­šte­nje. Nje­zin pak slo­ven­ski ko­le­ga Karl Er­ja­vec, kao i ci­je­la ta­moš­nja vla­da, in­zis­ti­ra na to­me da ar­bi­tra­ža ne­ma al­ter­na­ti­ve una­toč to­mu što je i sa­ma priz­na­la mal­ver­za­ci­je sa su­dom

opo­zi­vom S. Dre­nik, dok se osra­mo­će­ni Se­ko­lec sam po­vu­kao. Slo­ve­ni­ja je kon­ti­nu­ira­no po­dr­ža­va­la rad su­da ko­ji se od iz­bi­ja­nja skan­da­la po­na­šao kao da je si­tu­aci­ja ma­nje-vi­še uobi­ča­je­na. La­ni je ta­ko čak i priz­nao ka­ko je Slo­ve­ni­ja kr­ši­la pos­tu­pak, ali su sma­tra­li da su si­tu­aci­ju sa­ni­ra­li od­la­skom Se­ko­le­ca. Ta je kons­ta­ta­ci­ja sa­ma po se­bi ap­surd­na – jer pro­ble­ma­ti­čan ni­je bio sa­mo on, već i ar­bi­tri na ko­je je utje­cao. Ta­ko su su­ci za ko­je je jed­na stran­ka sum­nja­la da su pris­tra­ni sa­mi od­lu­či­li da su objek­tiv­ni. S tak­vom hi­po­te­kom i po­lju­lja­nim po­vje­re­njem u me­đu­na­rod­no pra­vo do­no­se i pre­su­du. Slo­ven­ski mi­nis­tar Er­ja­vec već je naj­a­vio ka­ko sma­tra da će i Hr­vat­ska pri­hva­ti­ti od­lu­ku te da in­ci­de­na­ta ne­će bi­ti. No je li mo­gu­će pro­ći bez njih? Ho­će li ri­ba­ri, ko­ji su uvi­jek na pr­voj cr­ti, s obje stra­ne, pro­vo­ci­ra­ti? – Ni­šta ne zna­mo. Ako oni pro­vo­ci­ra­ju, i mi će­mo im uz­vra­ti­ti – ka­žu nam s obje stra­ne tra­že­ći ano­nim­nost. Ho­će li ri­ba­ri bi­ti pi­ju­ni u ve­ćoj igri? Obje će stra­ne šti­ti­ti te­ri­to­rij ko­ji sma­tra­ju svo­jim, no te­ško da će se ijed­na stra­na bez po­vo­da ili “po­vo­da”, kao što je upa­da­nje ri­ba­ri­ca u mo­re ko­je sma­tra svo­jim, upu­šta­ti pr­va u rat­ne igre. Oni­ma ko­ji sma­tra­ju da si­lom mo­gu ri­je­ši­ti pro­blem tre­ba pod­sje­ti­ti na slu­čaj Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Al­ba­ni­je i na­pe­tos­ti u Kr­f­skom ka­na­lu na­kon II. svjet­skog ra­ta, ko­ji je Al­ba­ni­ja svo­ja­ta­la te ga osi­gu­ra­la mi­na­ma, dok je Bri­ta­ni­ja –a i me­đu­na­rod­no pra­vo – sma­tra­la da je ri­ječ o me­đu­na­rod­nim vo­da­ma. Kad je Bri­ta­ni­ja po­če­la po­ka­zi­va­ti mi­ši­će, Me­đu­na­rod­ni je sud – a bi­la je to nje­go­va pr­va od­lu­ka – ka­zao ka­ko je pri­jet­nja ili upo­tre­ba si­le ap­so­lut­no za­bra­nje­na čak i kad dr­ža­va pri­mje­nju­je svo­je pra­vo.

Ne­mo­gu­će is­pu­ni­ti od­lu­ku

Ta­kav bi po­tez, si­gur­no, iz­a­zvao go­le­mo ne­za­do­volj­stvo i osu­du me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, ako ne i te­že pos­tup­ke. Pa on­da sli­je­di i pi­ta­nje – mo­že li it­ko na­tje­ra­ti Hr­vat­sku da pri­hva­ti od­lu­ku su­da? For­mal­no ne. Po­gle­daj­mo kro­no­lo­gi­ju: – Hr­vat­ska je nu­di­la Slo­ve­ni­ji da se te­ri­to­ri­jal­ni spor ri­je­ši na me­đu­na­rod­nom su­du, što Slo­ve­ni­ja ni­je pri­hva­ća­la. Na­ime, me­đu­na­rod­ni su­do­vi su­de po me­đu­na­rod­nom pra­vu, po če­mu bi cr­ta raz­gra­ni­če­nja iš­la sre­di­nom za­lje­va. Slo­ve­ni­ja pak tra­ži da se pri­mi­je­ni na­če­lo pra­vič­nos­ti te da mo­ra do­bi­ti iz­laz na otvo­re­no mo­re, sto­ga je i in­zis­ti­ra­la na ar­bi­tra­ži. No pos­to­ji “kva­ka”. Pre­su­de me­đu­na­rod­nih su­do­va, pre­ma po­ve­lji UN-a, pre­pu­šte­ne su pro­ved­bi stra­na­ka. Me­đu­tim, ako stran­ka ni­je za­do­volj­na pre­su­dom, mo­že se obra­ti­ti Vi­je­ću si­gur­nos­ti ko­je bi mo­glo osi­gu­ra­ti pro­vo­đe­nje pre­su­de. Ali kod ar­bi­tra­ža ta­kav me­ha­ni­zam ap­so­lut­no ne pos­to­ji jer se ar­bi­tra­že os­la­nja­ju na pre­mi­su da će stran­ke pri­hva­ti­ti nji­ho­ve od­lu­ke. Ne pos­to­ji ni ne­ko me­đu­na­rod­no ti­je­lo, sud ili fo­rum ili UN, ko­je bi tre­ba­lo do­ni­je­ti od­lu­ku je li ne­ki me­đu­dr­žav­ni spo­ra­zum, pa ta­ko i onaj ar­bi­traž­ni, ko­nač­no raz­vrg­nut. To po­t­vr­đu­je i slo­ven­ska struč­nja­ki­nja Do­mi­ni­ka Švarc, neo­vis­na kon­zul­tan­ti­ca za me­đu­na­rod­no pra­vo i po­li­ti­ku. – Ne pos­to­ji me­đu­na­rod­ni fo­rum na ko­jem bi Slo­ve­ni­ja in­zis­ti­ra­la na is­pu­nje­nju od­lu­ke, no na ras­po­la­ga­nju su joj dru­gi ins­tru­men­ti rje­ša­va­nja spo­ra. Na bi­la­te­ral­noj ra­zi­ni Slo­ve­ni­ja mo­ra ima­ti pri­prem­lje­ne raz­li­či­te stra­te­gi­je pa i mi­ro­lju­bi­ve sank­ci­je ili pro­tu­mje­re – is­tak­nu­la je. Sto­ga i jest re­al­ni­ja mo­guć­nost da će se bit­ka vo­di­ti na di­plo­mat­skom po­lju. Vr­lo je vje­ro­jat­no da će Slo­ve­ni­ja is­ko­ris­ti­ti mo­ra­to­rij na pro­ved­bu od­lu­ke ko­ji mo­že tra­ja­ti i do šest mje­se­ci i di­plo­mat­skim ak­ci­ja­ma po­ku­ša­ti na­tje­ra­ti Hr­vat­sku da se vra­ti u spo­ra­zum i pri­mi­je­ni od­lu­ku. Is­to­vre­me­no, i Hr­vat­ska lo­bi­ra u ve­zi sa svo­jim sta­vom. Za­sad, ta­ko iz­gle­da, mo­že ra­ču­na­ti na Polj­sku i Li­tvu te Europ­sku ko­mi­si­ju, ko­je sma­tra­ju da je pi­ta­nje gra­ni­ca bi­la­te­ral­no pi­ta­nje te da se dr­ža­ve sa­me mo­ra­ju do­go­vo­ri­ti. I SAD je u dva na­vra­ta iz­nio is­ti stav. A Ru­si­ja? Ona i sa­ma ima is­kus­tva s is­tim Ar­bi­traž­nim su­dom. Pri­je dvi­je go­di­ne taj je sud od­lu­čio da je Ru­si­ja pre­kr­ši­la me­đu­na­rod­no pra­vo ka­da je za­pli­je­ni­la brod Gre­en­pe­acea Ar­c­tic Sun­ri­se te uhi­ti­la po­sa­du ti­je­kom pro­s­vje­da pro­tiv ru­ske naf­t­ne plat­for­me na Ar­k­ti­ku te na­re­dio pla­ća­nje od­šte­te. No Ru­si­ja je ni­je pla­ti­la do dan­da­nas jer je ra­ni­je od­bi­la ar­bi­traž­ni pos­tu­pak us­t­vr­div­ši da sud ni­je nad­le­žan za taj slu­čaj. Ma ko­li­ko se hr­vat­ski i slo­ven­ski po­li­ti­ča­ri u ovo vri­je­me tru­di­li odi­je­li­ti spor od do­bro­su­sjed­skih od­no­sa, ni­je ne­mo­gu­će da će pre­su­du ne­ki po­li­ti­ča­ri s obje stra­ne ko­ris­ti­ti za do­bi­va­nje po­li­tič­kih bo­do­va. K to­mu tre­ba na­po­me­nu­ti da Slo­ve­ni­ju ove je­se­ni oče­ku­ju pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, pri­je če­ga će at­mo­sfe­ra iona­ko bi­ti na­elek­tri­zi­ra­na. No kon­kre­tan po­li­tič­ki pri­ti­sak na Hr­vat­sku ne­ki slo­ven­ski ana­li­ti­ča­ri iš­či­ta­va­ju iz član­ka Ar­bi­traž­nog spo­ra­zu­ma ko­ji ka­že da će “Slo­ve­ni­ja uk­lo­ni­ti sve re­zer­va­ci­je pre­ma za­tva­ra­nju i otva­ra­nju pre­go­vo­ra Hr­vat­ske s EU”, toč­ni­je da ne­će – kao do nje­go­va pot­pi­si­va­nja 2009. – blo­ki­ra­ti Hr­vat­sku. Hr­vat­ska je uš­la u EU zbog Ar­bi­traž­nog spo­ra­zu­ma, tvr­de. No en­gle­ski struč­njak za ar­bi­tra­že i me­đu­na­rod­no pra­vo Ar­man Sar­va­ri­an, ko­ji je pre­gle­dao do­ku­men­te, tvr­di da ta lo­gi­ka prav­no ne sto­ji jer Ugo­vor o pris­tu­pa­nju Hr­vat­ske EU nig­dje ne obve­zu­je Hr­vat­sku da pro­ve­de od­lu­ku Ar­bi­traž­nog su­da. I dok su oči upr­te u Hr­vat­sku, ko­ja je jas­no rek­la da pra­vo­ri­jek ne­će pro­ves­ti, što ako se kar­te okre­nu? Za­nim­lji­vo će bi­ti vi­dje­ti ka­ko će Slo­ve­ni­ja pri­hva­ti­ti od­lu­ku ako ona ne bu­de u nji­ho­vu ko­rist. Ho­će li se, pri­mje­ri­ce, po­vu­ći sa Sve­te Ge­re ako sud odre­di da taj te­ri­to­rij pri­pa­da Hr­vat­skoj? I ho­će li na­kon to­ga Hr­vat­ska pre­uze­ti Sve­tu Ge­ru, na ko­ju po­la­že pra­vo, ali što bi on­da zna­či­lo da priz­na­je pre­su­du? Ho­će li po­vje­re­nje Slo­ve­na­ca u Sud bi­ti na­ru­še­no ako on do­ne­se od­lu­ku ko­ja ne ide u ko­rist Slo­ve­ni­je? Ho­će li sma­tra­ti da je Sud ta­ko “po­di­grao” Hr­vat­skoj ili se ta­ko odu­žio za pro­blem s kon­ta­mi­na­ci­jom, čak i ako to na­pra­vi na tran­s­pa­ren­tan na­čin? S jed­ne stra­ne, Slo­ve­ni­ja bi se ta­da mo­gla po­bu­ni­ti da Sud ni­je pri­mje­nji­vao za­kon, već da je do­nio po­li­tič­ku od­lu­ku. S dru­ge stra­ne, slo­ven­ski je par­la­ment 2013. pri­hva­tio za­klju­čak u ko­jem se ka­že da je “za­da­tak Su­da da odre­di te­ri­to­ri­jal­ni kon­takt s me­đu­na­rod­nim vo­da­ma” te da će sva­ku od­lu­ku ko­ja ne bu­de u skla­du s tim pro­gla­si­ti “su­prot­nu man­da­tu Su­da”. Kon­kret­na pri­jet­nja, od­nos­no “pro­tu­mje­ra” ko­ju Slo­ve­ni­ja mo­že na­met­nu­ti Hr­vat­skoj jest ve­to na hr­vat­sko pri­klju­če­nje Sc­hen­ge­nu, za što je po­treb­na jed­no­glas­na od­lu­ka svih čla­ni­ca. Ako nas je po­vi­jest ne­če­mu na­uči­la, to je da se Slo­ve­ni­ja ne bo­ji so­li­ra­ti unu­tar EU, kao što je blo­ki­ra­la za­jed­nič­ki – i pret­hod­no usu­gla­šen – po­pis Bje­lo­ru­sa ko­ji­ma se bra­ni ulaz u EU, sve dok s nje­ga ni­je ski­nut Ju­rij Čiž, ko­ji je u pos­lov­nim od­no­si­ma sa slo­ven­skim po­du­ze­ćem Ri­ko. No kao pro­tu­mje­ra mo­že se pro­ma­tra­ti i pov­la­če­nje ži­ča­ne ogra­de po hr­vat­sko-slo­ven­skoj gra­ni­ci.

‘Svi­ra­ju’ di­plo­mat­ske no­te

Di­plo­mat­ske no­te – a ne na­sil­no mi­ca­nje ži­ce, što bi iz­a­zva­lo osu­de me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce – Hr­vat­ska je oda­bra­la kao me­to­du bav­lje­nja tim pro­ble­mom. Te di­plo­mat­ske no­te – ko­je uos­ta­lom upu­ću­ju na to i da Slo­ve­ni­ja sa­ma kr­ši Ar­bi­traž­ni spo­ra­zum jer on za­bra­nju­je pro­vo­ka­ci­je, na­pe­tos­ti, ali i pre­ju­di­ci­ra­nje gra­ni­ca – pos­lu­žit će Hr­vat­skoj u ne­kom mo­gu­ćem bu­du­ćem sud­skom spo­ru oko gra­ni­ce. Jer, na­po­s­ljet­ku, će se kad-tad mo­ra­ti po­nov­no raz­go­va­ra­ti o pro­ble­mu gra­ni­ce. Ili ne­će. Jer i ne­ke dru­ge eu­rop­ske dr­ža­ve ne­ma­ju ri­je­še­no gra­nič­no pi­ta­nje. Za­sad je sa­svim do­vo­ljan Spo­ra­zum o po­gra­nič­nom pro­me­tu i su­rad­nji ko­ji re­gu­li­ra ži­vot u po­gra­nič­nom po­dru­čju, ali i re­žim plo­vid­be u Ja­dra­nu. Sus­tav plo­vid­be u sje­ver­nom Ja­dra­nu, u pri­mje­ni od 1. pro­sin­ca 2004., usvo­jen je u Me­đu­na­rod­noj po­mor­skoj or­ga­ni­za­ci­ji u od­no­su na cr­tu raz­gra­ni­če­nja pre­ma Osim­skom ugo­vo­ru i po nje­mu bro­do­vi do­la­ze u Ko­par i Trst pre­ko te­ri­to­ri­jal­nog mo­ra Hr­vat­ske, a na po­vrat­ku, do iz­la­za u otvo­re­no mo­re, plo­ve kroz te­ri­to­ri­jal­no mo­re Ita­li­je. Ka­ko pi­še Ta­tja­na To­ma­ić iz pul­skog odje­la Ins­ti­tu­ta Ivo Pi­lar 2010., una­toč slo­ven­skim tvrd­nja­ma o lo­šim po­s­lje­di­ca­ma za gos­po­dar­ski ra­zvoj lu­ke Ko­par bez pris­tu­pa otvo­re­nom mo­ru, pre­to­var te­re­ta u toj lu­ci u kon­ti­nu­ira­nom je po­ras­tu te na­vo­di us­po­red­bu ka­ko je pro­met tros­tru­ko ve­ći ne­go 1990. ka­da je Slo­ve­ni­ja bi­la u sas­ta­vu Ju­gos­la­vi­je i na­vod­no ima­la te­ri­to­ri­jal­ni iz­laz na otvo­re­no mo­re.

Pr­vi ve­li­ki iz­a­zov Za ne­dav­no ime­no­va­nu hr­vat­sku mi­nis­tri­cu vanj­skih pos­lo­va ovo će bi­ti svo­je­vr­s­no va­tre­no kr­šte­nje i ne­upit­no va­žan is­pit nje­zi­nih di­plo­mat­skih vje­šti­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.