MARIJA PEJČINOVIĆBURIĆ Od Slo­ve­ni­je oče­ku­je­mo da ne po­du­zi­ma jed­nos­tra­ne ak­ci­je. Mi joj i da­lje nu­di­mo di­ja­log

Sva na­ša nad­lež­na ti­je­la i služ­be po­zor­no pra­te što se do­ga­đa oko gra­ni­ce i na njoj, i to će nas­ta­vi­ti či­ni­ti i u da­ni­ma pred na­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - R az­go­va­ra­la: SAN­DRA VELJKOVIĆ Sni­mio: PETAR GLEBOV/PIXSELL

Ko­ji vam je ovo ured u Mi­nis­tar­stvu?, pi­ta­mo no­vu mi­nis­tri­cu vanj­skih i europ­skih pos­lo­va dok se u ka­bi­ne­tu pri­pre­ma­mo za pr­vi, nas­tup­ni in­ter­v­ju na­kon nje­zi­na ime­no­va­nja. Če­t­vr­ti, ka­že. Jer ka­ri­je­ra Ma­ri­je Pej­či­no­vić-Bu­rić od 2001. usko je ve­za­na uz MVP i pi­ta­nja vanj­ske i eu­rop­ske po­li­ti­ke. No­vu mi­nis­tri­cu već slje­de­ći tje­dan če­ka va­tre­no kr­šte­nje – obja­va pre­su­de o raz­gra­ni­če­nju iz­me­đu Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, ali su pred njom i dru­ga pi­ta­nja, od­no­si sa Sr­bi­jom, za­šti­ta Hr­va­ta u BiH, tran­sfor­ma­ci­ja EU i po­zi­ci­oni­ra­nje Hr­vat­ske u EU i svi­je­tu.

Za Hr­vat­sku su, od­lu­kom Sa­bo­ra, ar­bi­traž­ni spo­ra­zum i ar­bi­traž­ni pro­ces go­to­va stvar, ali za Slo­ve­ni­ju ni­su. Što kon­kret­no oče­ku­je­te, što će se do­ga­đa­ti 30. lip­nja, dan na­kon obja­ve pre­su­de? Ka­ko će iz­gle­da­ti slje­de­ći da­ni i tjed­ni?

Slič­no kao i svi os­ta­li. To je pi­ta­nje otvo­re­no go­di­na­ma i mis­lim da se ni­šta dra­ma­tič­no ne­će do­go­di­ti. Na­ša je po­zi­ci­ja jas­na. Dr­ži­mo da je ar­bi­traž­ni pro­ces ne­po­vrat­no kon­ta­mi­ni­ran i kom­pro­mi­ti­ran, ali je važ­ni­je da su Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja, dvi­je su­sjed­ne zem­lje, od­go­vor­ne čla­ni­ce EU i NATO-a i da u tom kon­tek­s­tu ima­mo pu­no vi­še in­te­re­sa i te­ma ko­je nas spa­ja­ju. To nas obve­zu­je da ra­di­mo i tra­ži­mo spo­ra­zu­me u me­đu­sov­nom di­ja­lo­gu i da ta­mo gdje se ne mo­že­mo usu­gla­si­ti, to sta­vi­mo u kon­tekst u ko­jem ga mo­že­mo rje­ša­va­ti. Ta­ko bi tre­ba­lo raz­miš­lja­ti sa­da, a po­go­to­vo u tre­nut­ku kad od­lu­ka bu­de objav­lje­na. Gra­ni­ca pos­to­ji od 1991. Slo­ve­ni­ja ju je pri­hva­ti­la, s njom je me­đu­na­rod­no priz­na­ta, uš­la u UN, EU i NATO. To je za nas važ­na po­zi­ci­ja, ali je i jed­na­ko važ­no da ži­vot te­če nor­mal­no s obje stra­ne gra­ni­ce, suk­lad­no spo­ra­zu­mu o po­gra­nič­nom pro­me­tu i su­rad­nji.

Slo­ven­ski mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Karl Er­ja­vec naj­a­vio je da Slo­ve­ni­ja ima ne­ko­li­ko sce­na­ri­ja za pe­ri­od poslije pra­vo­ri­je­ka. Ima li Hr­vat­ska tak­vih pla­no­va?

Sva na­ša nad­lež­na ti­je­la i služ­be za­du­že­ne za pi­ta­nje gra­ni­ca ci­je­lo vri­je­me vr­lo po­zor­no pra­te što se do­ga­đa oko gra­ni­ce i na njoj i to će nas­ta­vi­ti či­ni­ti i u da­ni­ma pred na­ma. Od Slo­ve­ni­je oče­ku­je­mo da ne po­du­zi­ma jed­nos­tra­ne ak­ci­je.

Slo­ven­ski po­li­ti­ča­ri stal­no na­gla­ša­va­ju da lo­bi­ra­ju za svo­je in­te­re­se. A Hr­vat­ska?

Ri­ječ je o nor­mal­nom di­plo­mat­skom pos­lu i za­to ga ni­smo po­seb­no is­ti­ca­li. Ra­di­mo ci­je­lo vri­je­me na tom pi­ta­nju i pred­stav­lja­mo naš stav, a taj je da je gra­ni­ca bi­la­te­ral­no pi­ta­nje, da je ar­bi­tra­ža gru­bo kom­pro­mi­ti­ra­na i za­vr­še­na, ali is­to ta­ko da že­li­mo do­ći do obos­tra­no pri­hvat­lji­vog rje­še­nja ko­je će donijeti još bolje od­no­se.

Ka­ko kad Slo­ve­ni­ja – a tri vla­de po­zi­va­le su Ljub­lja­nu – ne pris­ta­je na raz­go­vo­re?

U to­me i je­su naj­vid­lji­vi­je na­še raz­li­či­te po­zi­ci­je. Od tre­nut­ka kom­pro­mi­ta­ci­je ar­bi­tra­že i od­lu­ke Sa­bo­ra 2015., us­tra­ja­li smo i us­tra­jat će­mo na raz­go­vo­ri­ma. Na ža­lost, pro­ces je, ne na­šom kriv­njom, kon­ta­mi­ni­ran i pod­sje­ćam da ka­da je pro­tu­prav­no dje­lo­va­nje Slo­ve­ni­je ra­zot­kri­ve­no, slo­ven­ska zas­tup­ni­ca u ar­bi­traž­nom pos­tup­ku i ar­bi­tar ko­jeg je ime­no­va­la Slo­ve­ni­ja od­mah su da­li os­tav­ke. Ima­li smo sa­mo jed­nu mo­guć­nost, a ta je da suk­lad­no Beč­koj ko­nven­ci­ji, is­tu­pi­mo iz ar­bi­traž­nog spo­ra­zu­ma. O to­me smo oba­vi­jes­ti­li sve ins­tan­ce ko­je smo tre­ba­li i kon­ti­nu­ira­no od ta­da po­zi­va­mo slo­ven­sku stra­nu na raz­go­vo­re o mo­gu­ćim rje­še­nji­ma.

Oče­ku­je­te li po­li­tič­ke pri­ti­ske iz Slo­ve­ni­je?

Da se ovo do­ga­đa u ne­kom pri­jaš­njem sta­di­ju, mo­žda. Da­nas je Hr­vat­ska čla­ni­ca EU i NATO-a i tre­ba okre­nu­ti no­vu stra­ni­cu. Part­ner­ske smo i pri­ja­telj­ske dr­ža­ve, čla­ni­ce NATO-a i EU i u tom kon­tek­s­tu i u do­broj vje­ri tre­ba na­ći novi na­čin rje­ša­va­nja bi­la­te­ral­nog spo­ra.

Ko­li­ko je re­al­na slo­ven­ska blo­ka­da hr­vat­skog ula­ska u Sc­hen­gen? Od­lu­ka je po­li­tič­ka i do­no­si se jed­no­glas­no me­đu čla­ni­ca­ma.

Pi­ta­nje ula­ska u Sc­hen­gen je važ­no za Hr­vat­sku, ali i za sve čla­ni­ce EU upra­vo zbog si­gur­nos­ti, bor­be pro­tiv te­ro­riz­ma i za­šti­te vanj­skih gra­ni­ca. Mi pre­da­no ra­di­mo na is­pu­nja­va­nju pre­os­ta­lih za­da­ća i kad is­pu­ni­mo sve obve­ze, oče­ku­je­mo da će ši­ri in­te­re­si prev­la­da­ti i da pri­ti­sa­ka na Hr­vat­sku ne­će bi­ti.

Ko­ji je stav EK o ar­bi­tra­ži i mo­že li Bruxel­les ili ne­ko dru­go ti­je­lo na­met­nu­ti sank­ci­je ili pri­si­li­ti Hr­vat­sku na os­ta­nak u spo­ra­zu­mu ili na pri­mje­nu pre­su­de?

Sa­mo mo­že­mo po­no­vi­ti ono što je EK is­tak­nuo, a to je da po­dr­ža­va odr­ži­vo bi­la­te­ral­no rje­še­nje oko ko­jeg bi se do­go­vo­ri­le obje stra­ne i da us­tra­ju u di­ja­lo­gu. Ar­bi­tra­ža ni­je, ni­ti je ika­da bi­la dio pre­go­vo­ra o člans­tvu u EU. U ar­bi­tra­žu smo uš­li kao dvi­je su­ve­re­ne dr­ža­ve, iz nje is­tu­pi­li zbog nje­zi­ne kom­pro­mi­ta­ci­je i ne vidimo da bi net­ko Hr­vat­skoj mo­gao na­met­nu­ti bi­lo kak­vu od­lu­ku ve­za­nu uz to.

Pri­li­ka za raz­go­vor sa slo­ven­skim duž­nos­ni­ci­ma bit će i na Du­brov­nik fo­ru­mu. Ko­ja mu je ovo­go­diš­nja te­ma?

Te­ma je ja­dran­sko-me­di­te­ran­ska su­rad­nja i si­gur­nost u ju­go­is­toč­noj Eu­ro­pi. U ovom tre­nut­ku, kad su si­gur­nost i su­rad­nja ključ- nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci >>

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.