Ne­di­plo­mat­ski

Za Ba­ni­ček i Ha­san­be­go­vi­ća pos­to­ji sa­mo po­la Hr­vat­ske

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Pri­je 76 go­di­na, Hr­va­ti su po­di­je­lje­ni na dvi­je su­prot­stav­lje­ne ide­olo­ške stra­ne, a na­kon če­ti­ri go­di­ne NDH, 45 go­di­na ko­mu­niz­ma te 27 go­di­na no­ve hr­vat­ske dr­ža­ve, mno­gi se i da­lje baš tru­de da Hr­va­ti os­ta­nu u me­đu­sob­noj sva­đi. Kris­ti­na Ikić Ba­ni­ček, SDP-ova gra­do­na­čel­ni­ca Si­ska, i Zlat­ko Ha­san­be­go­vić, iz­bje­gli HDZ-ovac i os­ni­vač no­ve stran­ke Ne­ovis­ni za Hr­vat­sku, na pr­vi po­gled sto­je ide­olo­ški oš­tro je­dan pre­ma dru­go­me. Ba­ni­ček je u Bre­zo­vi­ci, na sve­ča­nos­ti obi­lje­ža­va­nja Da­na an­ti­fa­šis­tič­ke bor­be, vr­lo stras­tve­no go­vo­ri­la o sve­ko­li­kim ofen­zi­va­ma “fi­lo­us­taš­tva”, ka­ko tu ne­ma sre­di­ne, ne­go si an­ti­fa­šist ili fa­šist, a go­vor je za­vr­ši­la pok­li­čem “Smrt fa­šiz­mu, slo­bo­da narodu”. Ha­san­be­go­vić je, is­to­dob­no, ka­zao da je za­ko­no­dav­na duž­nost po­ni­šti­ti 22. lip­nja kao dr­žav­ni blag­dan, jer da je on iz­vor pot­pu­no ne­po­treb­nog raz­do­ra u hr­vat­skom narodu, pa će se uki­da­njem, eto, ste­ći pret­pos­tav­ke za is­tin­sko na­ci­onal­no po­mi­re­nje. Ono što iz­vo­di Ikić Ba­ni­ček kla­sič­na je zlo­po­ra­ba an­ti­fa­šiz­ma u po­li­tič­ke svr­he, a ono za što se za­la­že Ha­san­be­go­vić svjes­ni je na­pad na Tuđ­ma­no­vu ide­ju na­ci­onal­nog po­mi­re­nja Hr­va­ta. Na­kon što joj je Ha­san­be­go­vić na­ba­cio lop­tu svo­jim zah­tje­vom za uki­da­nje Da­na an­ti­fa­šiz­ma, Ikić Ba­ni­ček je, za­pre­pa­šte­na, od­mah jav­no pi­ta­la a što je slje­de­će – vra­ća­nje ras­nih za­ko­na, odri­ca­nje od Is­tre i Dal­ma­ci­je? Sa­da je, valj­da, na po­te­zu opet Ha­san­be­go­vić. I eto nas po­no­vo u me­đu­sob­nom ko­lu ne­ri­je­še­nih sva­đa o us­ta­ša­ma i par­ti­za­ni­ma. I za­što njih dvo­je mis­le da ima­ju “li­cen­ci­ju” za li­je­vo od­nos­no des­no? Ba­ni­ček svo­jom stras­tve­nom is­klju­či­voš­ću šte­ti upra­vo hr­vat­skom an­ti­fa­šiz­mu, jer je ono za što se ona za­la­že, a to je op­ci­ja “mi ili oni”, baš u su­prot­nos­ti s an­ti­fa­šiz­mom, ko­ji iz­vor­no ni­je bio is­klju­čiv, dog­mat­ski, ne­go slo­bo­dar­ski, mo­tor u bor­bi za op­s­ta­nak i po­vra­tak čo­vječ­nos­ti. Is­kri­vi­li su ga oni ko­ji su iz­me­đu nje­ga i ko­mu­niz­ma sta­vi­li znak jed­na­kos­ti. Da­nas za­vr­ša­va­ti po­li­tič­ki go­vor pok­li­čem či­ja je svr­ha tre­ba­la za­vr­ši­ti s Dru­gim svjet­skim ra­tom, čis­ta je po­li­ti­kant­ska zlo­po­ra­ba. “Smrt fa­šiz­mu, slo­bo­da narodu” ne mo­že bi­ti dio nor­mal­ne po­li­tič­ke kul­tu­re i ko­mu­ni­ka­ci­je u Hr­vat­skoj 2017., jer je za po­la hr­vat­ske na­ci­je tra­uma­ti­čan sto­ga što je u ko­mu­nis­tič­kom po­ra­ću is­pra­tio na stra­ti­šta mno­ge Hr­va­ta za ko­je dos­lov­ce vi­še ni­je bi­lo ži­vo­ta u dr­ža­vi ko­ju su pre­uze­li ko­mu­nis­tič­ki to­ta­li­ta­ris­ti. Is­kriv­lje­ni an­ti­fa­ši­zam ko­ji pro­pa­gi­ra Ba­ni­ček ima­nen­tan je bolj­še­viz­mu i is­klju­ču­je dru­gu stra­nu hr­vat­ske na­ci­je. Ka­da je Ha­san­be­go­vić u pi­ta­nju, slu­čaj je te­ži. On je kao po­vjes­ni­čar svjes­tan što ra­di ka­da se za­la­že za uki­da­nje Da­na an­ti­fa­šiz­ma. Poz­na­to mu je da su u ko­mu­niz­mu Hr­va­ti bi­li pri­si­lje­ni sla­vi­ti 27. sr­p­nja, da­tum tzv. us­tan­ka u Sr­bu. Baš po­vjes­ni­ča­ri upo­zo­ra­va­ju ka­ko je to, či­ni se, bio vi­še dan us­tan­ka pro­tiv Hr­va­ta, a ne us­ta­škog re­ži­ma, s ob­zi­rom na to da su ta­da et­nič­ki očiš­će­na okol­na hr­vat­ska se­la. Ka­da je Fra­njo Tuđ­man Dan an­ti­fa­šiz­ma pre­mjes­tio na 22. lip­nja, do­veo je Hr­va­te u po­zi­ci­ju da sla­ve ono što su nam Jo­sip Broz Ti­to i ve­li­ko­sr­bi us­kra­ći­va­li 45 go­di­na, da se obi­lje­ži dan ka­da su Hr­va­ti me­đu pr­vi­ma u Eu­ro­pi us­ta­li pro­tiv na­ciz­ma. Pri­tom ni­je važ­no jer im us­pje­lo ili ne di­ći že­ljez­nič­ku pru­gu u zrak ili što su to po­du­ze­li na is­ti da­tum ka­da je Hi­tler na­pao So­vjet­ski Sa­vez. To su bi­li hr­vat­ski an­ti­fa­šis­ti. To je ona dru­ga po­lo­vi­ca hr­vat­ske na­ci­je. I da­nas straš­no zvu­či po­da­tak da je 1945. na jed­noj stra­ni bi­lo 200.000 Hr­va­ta, a u dru­goj voj­s­ci ta­ko­đer 200.000 Hr­va­ta. I ka­ko bi on­da iš­lo to Ha­san­be­go­vi­će­vo na­ci­onal­no po­mi­re­nje ka­da bi po­lo­vi­ci na­ci­je sa­da uki­nu­li taj da­tum? A što će­mo s Hr­va­ti­ma ko­ji su bi­li u par­ti­za­ni­ma, pa su ih ko­mu­nis­ti poslije pro­go­ni­li ili lik­vi­di­ra­li? Kamo oni spa­da­ju. Pre­ma Ba­ni­ček i Ha­san­be­go­vi­ću, ni­ka­mo. Jer u nji­ho­voj Hr­vat­skoj, či­ni se, mjes­ta ima sa­mo za “nji­ho­vu” po­lo­vi­cu Hr­va­ta.

I da­nas straš­no zvu­či po­da­tak da je 1945. na jed­noj stra­ni bi­lo 200.000 Hr­va­ta, a u dru­goj voj­s­ci ta­ko­đer 200.000 Hr­va­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.