JESMO LI U DR­ŽA­VI HR­VAT­SKOJ SVI JED­NA­KI?

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Žar­ko Iv­ko­vić

Tko je u pra­vu, oni ko­ji su za­do­volj­ni da­naš­njom Hr­vat­skom i ko­ji će re­ći da je od svo­je sa­mos­tal­nos­ti do da­nas os­tva­ri­la ču­des­ne us­pje­he, ili oni ne­za­do­volj­ni, ko­ji će ni­za­ti nje­zi­ne ne­us­pje­he? Na­rav­no, ni­su u kri­vu ni jed­ni ni dru­gi, no da­nas, kad sla­vi­mo 26. ob­ljet­ni­cu dr­žav­nos­ti, ku­di­ka­mo je važ­ni­je pi­ta­nje: jesmo li u na­šoj dr­ža­vi svi jed­na­ki? I je li Hr­vat­ska sa­ču­va­la one vri­jed­nos­ti na ko­ji­ma je s po­no­som ute­me­lje­na rat­ne 1991. go­di­ne? Od­go­vo­ri na ta pi­ta­nja, na­ža­lost, ni­su po­t­vrd­ni. Da su po­t­vrd­ni, da­nas ne bi­smo svje­do­či­li du­bo­kim po­dje­la­ma u druš­tvu, to­li­ko du­bo­kim da im se ne na­zi­ru ni kraj ni po­gub­ni učin­ci. Kao da smo za­bo­ra­vi­li da Hr­vat­ska ni­je dr­ža­va sa­mo Hr­va­ta ne­go je i dr­ža­va svih os­ta­lih ko­ji je vo­le i ra­de za nje­zi­nu do­bro­bit. Ona ni­je dr­ža­va ni sa­mo li­be­ral­nih i kon­zer­va­tiv­nih, sa­mo li­je­vih i des­nih, oso­bi­to ne onih ko­ji bi je ure­di­li pre­ma is­klju­či­vo svo­joj ide­olo­škoj ori­jen­ta­ci­ji i pre­ma svo­me svje­to­na­zo­ru. Ona je dr­ža­va i ve­li­ke ve­ći­ne os­ta­lih, to­le­rant­nih, ko­ji u ne­is­to­miš­lje­ni­ku ne vi­de ne­pri­ja­te­lja,

Dok Hr­vat­ska ne bu­de dr­ža­va svih gra­đa­na, uza­lud nam nje­zi­ni da­ni sla­ve i po­no­sa

ne­go je­di­no – ne­is­to­miš­lje­ni­ka, s ko­jim se ne sla­žu, ali ga po­štu­ju. Hr­vat­ska ni­je dr­ža­va u ko­joj su us­ta­ške žrtve, po­bi­je­ne u Ja­se­nov­cu ili na ko­jem dru­gom stra­ti­štu, ve­će i vrjed­ni­je od par­ti­zan­skih žr­ta­va, po­bi­je­nih u ble­ibur­škoj tra­ge­di­ji ili na ko­je­mu dru­gom mjes­tu. Ona ni­je dr­ža­va sa­mo pov­la­šte­nih po­li­tič­kih i gos­po­dar­skih eli­ta ne­go mo­ra bi­ti dr­ža­va i onih obes­prav­lje­nih, ko­ji ra­de, a ne mo­gu za­ra­di­ti za ži­vot dos­to­jan čo­vje­ka. Hr­vat­ska ni­je dr­ža­va sa­mo ta­ti­nih si­no­va za ko­je se uvi­jek net­ko po­bri­ne, ona mo­ra bi­ti dr­ža­va i svoj onoj dje­ci či­ji oče­vi ni­su utje­caj­ni i moć­ni. Ona ne smi­je bi­ti rav­no­duš­na pre­ma oni­ma ko­ji ne­ma­ju nov­ca za sku­pi li­jek, oni­ma ko­ji pre­živ­lja­va­ju pa­bir­če­ći po kon­tej­ne­ri­ma, ali ni pre­ma oni­ma ko­ji iz­i­gra­va­ju nje­zi­ne za­ko­ne. Nje­zi­ni za­ko­ni mo­ra­ju bi­ti jed­na­ki i za pre­mi­je­ra i za čis­ta­ča, za su­ca i kri­mi­nal­ca, za HDZ-ov­ca i SDP-ov­ca, za vjer­ni­ka i ne­vjer­ni­ka, za he­te­ro­sek­su­al­ca i ho­mo­sek­su­al­ca. Dok Hr­vat­ska ne bu­de tak­va dr­ža­va, uza­lud nam svi nje­zi­ni da­ni sla­ve i po­no­sa.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.