Gen­s­c­her i Mock bi­li su glav­ni lo­bis­ti za priz­na­nje Hr­vat­ske

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Va­nja Mi­ro­sav­lje­vić

Ve­ći dio me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce sma­trao je ka­ko bi sa­mos­tal­nost Hr­vat­ske stvo­ri­la opa­san pre­se­dan za ka­oti­čan ras­pad SSSR-a mi­ro­sav­lje­vi­cva­nja@gma­il.com Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca sa stra­hom je pro­ma­tra­la si­tu­aci­ju u Ju­gos­la­vi­ji,ko­ja je za njih još uvi­jek bi­la fak­tor sta­bil­nos­ti u ju­go­is­toč­noj Eu­ro­pi. Prev­la­da­va­lo je miš­lje­nje ka­ko bi ras­pad Ju­gos­la­vi­je mo­gao na­či­ni­ti pre­se­dan za „bal­ka­ni­za­ci­ju” u Eu­ro­pi, ali i SSSR-a, što bi ima­lo te­ške po­s­lje­di­ce za glo­bal­nu si­gur­nost.

Bri­jun­ska dek­la­ra­ci­ja

Eu­rop­ska za­jed­ni­ca pr­vi je me­đu­na­rod­ni fak­tor ko­ji se an­ga­ži­rao u ju­gos­la­ven­skoj kri­zi iako je teško bi­lo de­fi­ni­ra­ti za­jed­nič­ku po­li­ti­ku pre­ma slo­ven­skoj i hr­vat­skoj od­lu­ci o sa­mos­tal­nos­ti. Dva da­na na­kon od­lu­ke Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske Vi­je­će mi­nis­ta­ra EZ-a do­no­si od­lu­ku o ne­priz­na­va­nju Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, po­zi­va­ju­ći na po­što­va­nje us­tav­nog po­ret­ka i te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta Ju­gos­la­vi­je. Kra­jem lip­nja mi­nis­tar­ska troj­ka EZ-a, ko­ju su či­ni­li mi­nis­tri vanj­skih pos­lo­va Luk­sem­bur­ga, Ita­li­je i Ni­zo­zem­ske, po­nu­di­la je pri­jed­log o pri­mir­ju i pre­go­vo­ri­ma o bu­duć­nos­ti Ju­gos­la­vi­je, a na­kon po­zi­va ju­gos­la­ven­ske Vla­de troj­ka 7. sr­p­nja do­la­zi na Bri­ju­ne raz­go­va­ra­ti s pred­stav­ni­ci­ma svih stra­na iz­rav­no uklju­če­nih u ju­gos­la­ven­sku kri­zu. Do­ne­se­na je dek­la­ra­ci­ja na ko­joj je po­t­vr­đen tro­mje­seč­ni mo­ra­to­rij na pro­gla­še­nje sa­mos­tal­nos­ti Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, a do­go­vo­ren je pre­kid va­tre u Slo­ve­ni­ji u su­ko­bu ko­ji je u to vri­je­me tra­jao. Bri­jun­ski spo­ra­zum dao je pret­pos­tav­ke za kraj ju­gos­la­ven­ske fe­de­ra­ci­je – na od­lu­ku Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je o pro­gla­še­nju sa­mos­tal­nos­ti do­ne­sen je mo­ra­to­rij, a ne za­bra­na od­cjep­lje­nja. Dva da­na na­kon do­no­še­nja Bri­jun­ske dek­la­ra­ci­je nje­mač­ki mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Hans Di­etrich Gen­s­c­her od ame­rič­kog dr­žav­nog taj­ni­ka Ba­ke­ra za­tra­žio je gos­po­dar­ske sank­ci­je Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, ali i priz­na­nje Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je.

Ne­za­in­te­re­si­ra­na Ame­ri­ka

U to su vri­je­me SAD, još uvi­jek za­okup­lje­ne Za­ljev­skim ra­tom, bi­le ne­s­klo­ne ras­pa­du Ju­gos­la­vi­je. Ame­rič­ki pred­sjed­nik Ge­or­ge Bush i dr­žav­ni taj­nik Ba­ker sma­tra­li su ka­ko je des­ta­bi­li­za­ci­ja Ju­gos­la­vi­je pi­ta­nje eu­rop­ske si­gur­nos­ti, te su to pi­ta­nje os­ta­vi­li „no­voj Eu­ro­pi”. Slje­de­ćih mje­se­ci nje­mač­ki kan­ce­lar Hel­mut Kohl i mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Hans Di­etrich Gen­s­c­her s aus­trij­skim mi­nis­trom vanj­skim pos­lo­va Alo­isom Moc­kom te s Dan­skom pri­ti­ska­li su Eu­rop­sku za­jed­ni­cu da priz­na Hr­vat­sku i Slo­ve­ni­ju. Nji­ho­vim na­po­ri­ma pri­dru­ži­la se i Sve­ta Sto­li­ca, ko­ja je is­ti­ca­la pra­ved­nu bor­bu Hr­va­ta i pra­vo na slo­bo­du. Gen­s­c­her je pri­si­lio EZ na priz­na­nje Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je za­pri­je­tiv­ši uni­la­te­ral­nim po­te­zom Nje­mač­ke, što bi si­gur­no na­ru­ši­lo duh Spo­ra­zu­ma o Eu­rop­skoj za­jed­ni­ci iz Ma­as­tric­h­ta, te je ko­nač­no, 15. si­ječ­nja 1992. dva­na­est čla­ni­ca Za­jed­ni­ce priz­na­lo Hr­vat­sku.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.