Od­nos voj­nih sna­ga Hr­vat­ske i sna­ga JNA ne­po­sred­no uoči pro­gla­še­nja sa­mos­tal­nos­ti u lip­nju 1991.

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Davor Ivan­ko­vić

Po­li­ti­ka je bi­la od­go­di­ti ne­mi­nov­no, jer smo u tom tre­nut­ku bi­li pri­prav­ni sa­mo na oru­ža­ni su­kob sa sr­p­skim po­bu­nje­ni­ci­ma, ne i s JNA Na dan kad je Hr­vat­ski sa­bor pro­gla­sio Re­pu­bli­ku Hr­vat­sku sa­mos­tal­nom i neo­vis­nom dr­ža­vom, 25. lip­nja 1991., rat­ni i po­li­tič­ki do­ga­đa­ji po­če­li su se odvi­ja­ti ve­li­kom br­zi­nom. Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja, ko­je su ta­da us­kla­đe­no vuk­le is­te po­te­ze u od­no­su na ra­skid s Ju­gos­la­vi­jom, bi­le su me­đu­tim pri­si­lje­ne od­mah pri­hva­ti­ti ul­ti­ma­tum me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, ko­ja ih je na­tje­ra­la na tro­mje­seč­ni mo­ra­to­rij, na “kon­zu­mi­ra­nje” sa­mos­tal­nos­ti. Tzv. ins­tant rat u Slo­ve­ni­ji, ko­ji je po­čeo dva da­na na­kon pro­gla­še­nja neo­vis­nos­ti, pra­tio je sce­na­rij pre­ma ko­je­mu je Slo­ve­ni­ja mo­gla oti­ći iz Ju­gos­la­vi­je ne­sme­ta­no, a za Hr­vat­sku je bio pri­prem­ljen pu­no slo­že­ni­ji sce­na­rij. Pre­ma nje­mu Hr­vat­ska je mo­gla oti­ći iz Ju­gos­la­vi­je, ali bez do­brog di­je­la svo­ga te­ri­to­ri­ja, uglav­nom onog na ko­je­mu je ži­vje­la ve­ći­na od 600 ti­su­ća Sr­ba, ko­li­ko ih je on­da bi­lo u Hr­vat­skoj. SAO Kra­ji­na već je bi­la de­fi­ni­ra­na kao oblik po­li­tič­ko-te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je ko­ja je že­lje­la os­ta­ti u sas­ta­vu Ju­gos­la­vi­je. Po­li­ti­ka hr­vat­skog vod­stva u tom je tre­nut­ku bi­la us­mje­re­na na odu­gov­la­če­nje i od­ga­đa­nje ne­mi­nov­nog oru­ža­nog su­ko­ba s JNA, jer smo u tom tre­nut­ku bi­li pri­prav­ni sa­mo na oru­ža­ni su­kob sa sr­p­skim po­bu­nje­ni­ci­ma. Još u svib­nju 1990., na­ime, JNA je po­ku­pi­la oruž­je Te­ri­to­ri­jal­ne obra­ne Hr­vat­ske, ko­li­či­nu ko­jom se mo­glo na­oru­ža­ti 200 ti­su­ća voj­ni­ka. Je­di­no ras­po­lo­ži­vo, la­ko oruž­je, os­ta­lo je po­li­cij­skim sna­ga­ma, no ubr­zo se taj­nim tran­s­por­ti­ma pre­ko gra­ni­ca iz is­toč­nih ze­ma­lja do­bav­lja­lo os­nov­no na­oru­ža­nje, pri­mje­ri­ce oko 30 ti­su­ća ka­laš­nji­ko­va iz Ma­đar­ske. Is­to­dob­no, mno­gi Hr­va­ti sna­la­zi­li su se i sami na­bav­lja­li oruž­je šver­ca­ju­ći ga sa Za­pa­da po as­tro­nom­skim ci­je­na­ma. Obra­na RH te­me­lji­la se na pos­troj­ba­ma MUP-a, ali i de­se­ci­ma ti­su­ća broj­nih dra­go­vo­lja­ca. Glav­ni pro­blem bio je ne­dos­ta­tak oruž­ja, stre­lji­va i te­škog na­oru­ža­nja. Kamo stva­ri idu, vi­dje­lo se jas­no u trav­nju 1991. kad je Hr­vat­ska us­tro­ji­la voj­no-po­li­cij­ske sna­ge – Zbor na­rod­ne gar­de (ZNG). Do kra­ja svib­nja 1991. us­tro­je­ne su ta­ko prve če­ti­ri dje­lat­ne “A” bri­ga­de ZNG-a, iz ko­jih će se kas­ni­je pro­fi­li­ra­ti gar­dij­ske bri­ga­de. Do 11. trav­nja 1991. taj pri­čuv­ni i dje­lat­ni sas­tav po­li­ci­je, ko­ji je ta­da glu­mio voj­sku, imao je ta­daš­njim za­ko­nom do­pu­šte­ni broj od 39 ti­su­ća voj­ni­ka. ZNG su sve­ča­no i for­mal­no nas­ta­le 29. svib­nja 1991. smo­trom pos­troj­bi na sta­di­onu NK Za­gre­ba. Ne­što pri­je, 15. ožuj­ka 1991. us­tro­je­ni su i od­bo­ri Na­rod­ne za­šti­te, ko­ji su bro­ja­li oko 50 ti­su­ća

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.