Od­lu­ci je pret­ho­dio glas bi­ra­ča Hr­vat­ske

Na re­fe­ren­du­mu se za iz­la­zak iz Ju­gos­la­vi­je iz­jas­ni­lo čak 92,18 pos­to gra­đa­na Hr­vat­ske

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ivi­ca Be­ti ivi­ca.be­ti@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Ne­ko­li­ko je prav­nih te­me­lja po ko­ji­ma je Sa­bor mo­gao iz­gla­sa­ti us­tav­nu od­lu­ku o sa­mos­tal­nos­ti, no naj­važ­ni­ji je bio re­fe­ren­dum iz 1991. Sa­bor je 25. lip­nja 1991. go­di­ne do­nio Us­tav­nu od­lu­ku o sa­mos­tal­nos­ti i su­ve­re­nos­ti Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske na te­me­lju re­fe­ren­du­ma na ko­jem je 92,18 pos­to gra­đa­na gla­sa­lo za iz­la­zak iz Ju­gos­la­vi­je.

Ne­jas­na de­fi­ni­ci­ja Us­ta­va

– Ta je od­lu­ka ne­po­sred­no ute­me­lje­na na le­gi­ti­mi­te­tu no­vog po­li­tič­kog re­ži­ma us­pos­tav­lje­nog na pr­vim vi­šes­tra­nač­kim iz­bo­ri­ma 1990., na Us­ta­vu Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske iz pro­sin­ca 1990. i, po­naj­pri­je, na re­fe­ren­du­mu pro­ve­de­nom u svib­nju 1991. go­di­ne. Iako je re­fe­ren­dum pro­ve­den u na­pe­tom oz­ra­čju, on je za­pra­vo bio pr­vi cje­lo­vi­ti oblik iz­jaš­nja­va­nja gra­đa­na, uz na­po­me­nu da nje­go­va pro­ved­ba ni­je bi­la mo­gu­ća na te­ri­to­ri­ju pod kon­tro­lom po­bu­nje­nih Sr­ba. Na­ime, pr­vi vi­šes­tra­nač­ki iz­bo­ri 1990. pro­ve­de­ni su na te­me­lju op­ćeg i jed­na­kog iz­bor­nog prava sa­mo za Druš­tve­no-po­li­tič­ko vi­je­će Sa­bo­ra. U iz­bo­ri­ma za Vi­je­će op­ći­na glas u sla­bo na­se­lje­noj op­ći­ni vri­je­dio je pu­no vi­še ne­go u ve­li­kim gra­do­vi­ma, a u Vi­je­će udru­že­nog ra­da bi­ra­lo se 160 zas­tup­ni­ka na te­me­lju ogra­ni­če­nog i ne­jed­na­kog prava gla­sa. S ob­zi­rom na de­mo­krat­sku os­no­vu od­lu­ka od 25. lip­nja, sa­svim je oprav­da­no i pri­mje­re­no da se tog da­tu­ma obi­lje­ža­va Dan dr­žav­nos­ti – is­ti­če po­vjes­ni­čar doc. dr. sc. Davor Pa­uko­vić sa Sve­uči­li­šta u Du­brov­ni­ku. Re­fe­ren­dum­ska pi­ta­nja bi­la su skro­je­na u skla­du s ta­daš­njim okol­nos­ti­ma i ras­pra­vom o pre­ure­đe­nju Ju­gos­la­vi­je. S jed­ne stra­ne bio je pri­jed­log Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je o su­ve­re­nos­ti i sa­mos­tal­nos­ti ju­gos­la­ven­skih re­pu­bli­ka i even­tu­al­no for­mi­ra­nju ne­kak­ve kon­fe­de­ral­ne za­jed­ni­ce, na­su­prot pri­jed­lo­gu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re o Ju­gos­la­vi­ji kao je­dins­tve­noj sa­vez­noj dr­ža­vi. Jed­no od ključ­nih prav­nih pi­ta­nja ve­za­nih za ras­pad Ju­gos­la­vi­je bi­lo je pi­ta­nje prava na sa­mo­opre­dje­lje­nje i od­cjep­lje­nje, jer se u uvod­nom di­je­lu Us­ta­va iz 1974. go­di­ne na­vo­di da na­ro­di ima­ju pra­vo na sa­mo­opre­dje­lje­nje i od­cjep­lje­nje, no os­ta­lo je ne­jas­no od­no­si li se to na na­ro­de re­pu­bli­ka ili et­nič­ke na­ro­de. – Slo­ve­ni­ja i Hr­vat­ska tvr­di­le su da re­pu­bli­ka­ma pri­pa­da to pra­vo i da je ola­kot­na okol­nost to što se dr­ža­va na­la­zi u pro­ce­su ras­pa­da. Tak­vo tu­ma­če­nje ni­je pri­hva­ti­la Sr­bi­ja, a pod nje­zi­nim utje­ca­jem i dio Sr­ba u Hr­vat­skoj i BiH, tvr­de­ći da to pra­vo pri­pa­da et­nič­kim na­ro­di­ma i da ras­pa­dom Ju­gos­la­vi­je re­pu­blič­ke gra­ni­ce vi­še ne vri­je­de – objaš­nja­va dr. Pa­uko­vić. Do stvar­nog osa­mos­ta­lji­va­nja re­pu­blič­kih par­ti­ja doš­lo je u osam­de­se­tim go­di­na­ma, na­kon Ti­to­ve smr­ti, či­me je Ju­gos­la­vi­ja prak­tič­ki pos­ta­la “la­ba­va fe­de­ra­ci­ja par­tij­skih dr­ža­va”. U Ju­gos­la­vi­ji, slič­no kao i u SSSR-u, fe­de­ral­ne je­di­ni­ce ima­le su, pre­ma sa­vez­nim us­ta­vi­ma, važ­na dr­žav­na obi­ljež­ja, uz is­ti­ca­nje prava na­ro­da na sa­mo­opre­dje­lje­nje. To ni­je ima­lo pre­ve­li­ku važ­nost sve dok je cen­tra­li­zi­ra­na par­tij­ska dr­ža­va na ra­zi­ni fe­de­ra­ci­je ima­la pu­nu kon­tro­lu. Me­đu­tim, kad je cen­tar po­čeo gu­bi­ti sna­gu, re­pu­blič­ke eli­te sve su se vi­še po­zi­va­le i ko­ris­ti­le for­mal­nim pra­vi­ma fe­de­ral­nih je­di­ni­ca.

Je­di­ni iz­laz bio je re­fe­ren­dum

– Po­čet­kom 1990. Hr­vat­ska je pro­mje­nom Us­ta­va omo­gu­ći­la vi­šes­tra­nač­ke iz­bo­re. Ujed­no, pri­hva­će­na je op­ci­ja pre­go­vo­ra čel­ni­ka re­pu­bli­ka na pro­ši­re­nim sjed­ni­ca­ma Pred­sjed­niš­tva SFRJ o to­me ho­će li Ju­gos­la­vi­ja bi­ti fe­de­ra­ci­ja ili kon­fe­de­ra­ci­ja. Odr­ža­no je šest sas­ta­na­ka ko­ji ni­su do­ni­je­li po­mak, pa je iz­laz iz za­ča­ra­nog kru­ga bio re­fe­ren­dum na­ro­da. Raz­li­ka je bi­la sa­mo u to­me što su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra tra­ži­le re­fe­ren­dum na ra­zi­ni fe­de­ra­ci­je, što Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja ni­su pri­hva­ća­le – ka­že dr. sc. Davor Ma­ri­jan iz Hr­vat­skog ins­ti­tu­ta za po­vi­jest. Pred­sjed­nik dr. Fra­njo Tuđ­man pot­pi­sao je 25. trav­nja 1991. od­lu­ku o ras­pi­su re­fe­ren­du­ma na ko­jem su gra­đa­ni bi­ra­li iz­me­đu sa­ve­za su­ve­re­nih dr­ža­va pre­ma pri­jed­lo­gu Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je ili os­tan­ka u Ju­gos­la­vi­ji kao je­dins­tve­noj sa­vez­noj dr­ža­vi pre­ma pri­jed­lo­gu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Pr­vo je pi­ta­nje bi­lo je­su li za to da Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska, kao su­ve­re­na i sa­mos­tal­na dr­ža­va, ko­ja jam­či kul­tur­nu auto­no­mi­ju i sva gra­đan­ska prava Sr­bi­ma i pri­pad­ni­ci­ma dru­gih na­ci­onal­nos­ti u Hr­vat­skoj, mo­že stu­pi­ti u sa­vez su­ve­re­nih dr­ža­va s dru­gim re­pu­bli­ka­ma, a dru­go je pi­ta­nje bi­lo je­su li za to da Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska os­ta­ne u Ju­gos­la­vi­ji kao je­dins­tve­noj sa­vez­noj dr­ža­vi. Gla­sa­lo je 83,56 pos­to od upi­sa­nog bro­ja gla­sa­ča, od ko­jih se 93,24 pos­to iz­jas­ni­lo za sa­vez su­ve­re­nih dr­ža­va, a 92,18 pos­to ni­je po­dr­ža­lo os­ta­nak u Ju­gos­la­vi­ji.

Sa­mo­odre­đe­nje do od­cjep­lje­nja na­vo­di se i u Us­ta­vu iz 1974., na što se po­zva­la Hr­vat­ska Ju­gos­la­vi­ja je tijekom osam­de­se­tih pos­ta­la “la­ba­va fe­de­ra­ci­ja par­tij­skih dr­ža­va”

Mar­kov trg Po­vi­jes­nu od­lu­ku Sa­bor je do­nio u svo­joj zgra­di na Mar­ko­vu tr­gu, a od­lu­ku o stu­pa­nju na sna­gu usvo­jio je na sjed­ni­ci u po­dru­mu Ini­ne zgra­de

Na­kon šest ne­us­pje­lih kru­go­va pre­go­vo­ra pred­sjed­ni­ka re­pu­bli­ka, re­fe­ren­dum na­ro­da bio je je­di­no rje­še­nje DR. SC. DAVOR MA­RI­JAN Hr­vat­ski ins­ti­tut za po­vi­jest

Re­fe­ren­dum je bio pr­vo cje­lo­vi­to iz­jaš­nja­va­nje gra­đa­na Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske jer iz­bo­ri za Sa­bor ni­su bi­li pot­pu­ni DR. SC. DAVOR PA­UKO­VIĆ Sve­uči­li­šte u Du­brov­ni­ku

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.