Mis­lav Ko­la­ku­šić:

Ovr­he u Hr­vat­skoj ve­li­ka pljač­ka; ovr­še­ni za­vr­še u kon­tej­ne­ru, a oni ko­ji ih pro­vo­de na jah­ta­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Ma­rin­ko Ju­ra­sić ma­rin­ko.ju­ra­sic@ve­cer­nji.net

Ve­ći­na i ne zna da su pod ovr­hom dok ne po­ku­ša­ju po­di­ći pla­ću ili mi­ro­vi­nu. Blo­ka­de ra­ču­na ne­poz­nat su po­jam u ure­đe­nim druš­tvi­ma

Su­dac Tr­go­vač­kog su­da u Za­gre­bu, Mis­lav Ko­la­ku­šić, ovr­he à la Cro­atia sma­tra ve­li­kom pljač­kom na­ro­da, na­su­prot struč­nja­ci­ma ko­ji dr­že da se pre­tje­ru­je u za­šti­ti duž­ni­ka, pa is­ti­če da je u tri go­di­ne dug gra­đa­na, po Fi­ni, od 24 sko­čio na 41 mi­li­jar­du ku­na. Sto­ga ga pi­ta­mo:

Zar po va­ma dug ne tre­ba vra­ća­ti!?

Ka­da za­ra­đu­je­te ogro­man no­vac na ovr­ha­ma, ras­po­la­že­te sred­stvi­ma ko­ji­ma mo­že­te na­go­vo­ri­ti struč­nja­ke da u jav­nost pu­šta­ju dim­ne za­vje­se, a sve ra­di odr­ža­nja pos­to­je­ćeg sta­nja i po­ve­ća­nja svo­ga bo­gat­stva na šte­tu os­ta­lih gra­đa­na. Na­rav­no da se du­go­vi mo­ra­ju pla­ća­ti, ali upra­vo ovak­vim Ovr­š­nim za­ko­nom ve­lik broj gra­đa­na u to­me je one­mo­gu­ćen. Ve­ći­na ih ni­je ni zna­la da se pro­tiv njih vo­di ovr­š­ni pos­tu­pak dok ni­su po­ku­ša­li po­di­ći pla­ću ili mi­ro­vi­nu. Tro­ško­vi pos­tup­ka uobi­ča­je­no pre­la­ze ne­ko­li­ko pu­ta iz­nos du­ga te do­vo­de do blo­ka­de svih ra­ču­na gra­đa­na ko­ji ne mo­gu vi­še pla­ti­ti ni dos­pje­le ni bu­du­će du­go­ve. Ima­mo 330.000 gra­đa­na is­klju­če­nih iz gos­po­dar­skog ži­vo­ta.

Ovr­š­ni za­kon iz 1996. pet pu­ta je mi­je­njan. OZ iz 2010. če­ti­ri pu­ta i jed­nom ured­bom. Od 2012. ima­mo tre­ći OZ, po­prav­ljen 2014. Ka­ko li se “ša­ra”, u se­dam go­di­na ide osma iz­mje­na OZ-a!?

To­li­ke iz­mje­ne i do­pu­ne, a sve štet­ni­je za gra­đa­ne i druš­tvo. Ni­sam pri­mi­je­tio da smo ra­zvi­li gos­po­dar­stvo i stan­dard gra­đa­na. Na­pro­tiv! Pred­ste­čaj­nim za­ko­nom de­vas­ti­ra­li smo gos­po­dar­stvo, a OZ-om uni­šti­li sa­daš­njost i ugro­zi­li bu­duć­nost sko­ro če­t­vr­ti­ne gra­đa­na. Nuž­no je pre­uze­ti prav­ni sus­tav ko­ji funk­ci­oni­ra u ra­zvi­je­nim dr­ža­va­ma. Že­li­te li pro­izves­ti auto, ne­će­te fan­ta­zi­ra­ti o kva­drat­nim ko­ta­či­ma, kao što ra­di­mo pri do­no­še­nju za­ko­na.

Po va­ma je po­če­tak pro­ble­ma kad su jav­ni bi­ljež­ni­ci pre­uze­li ovr­he od su­do­va. To je bio dio re­for­me pra­vo­su­đa Ra­ča­no­ve Vla­de kad je mi­nis­tri­ca In­grid An­ti­če­vić Ma­ri­no­vić tu­ma­či­la da su ovr­he ve­li­ka sra­mo­ta pra­vo­su­đa. Tra­ja­le su du­lje i od par­ni­ca. Eu­rop­ski sud za ljud­ska pra­va ne priz­na­je hr­vat­ske jav­no­bi­ljež­nič­ke ak­te o ovr­si. Što je rje­še­nje?

Glav­ni ar­gu­ment za uvo­đe­nje jav­nih bi­ljež­ni­ka i Fi­ne bi­lo je sni­ža­va­nje tro­ško­va za ovr­še­ni­ke. Kak­va ne­is­ti­na. Uvi­jek je bri­ga za gra­đa­ne na pr­vom mjes­tu i on­da u se­dam go­di­na od 30.000 ima­mo 330.000 blo­ki­ra­nih. Go­di­na­ma se za­la­žem za uvo­đe­nje e-ovr­ha pod okri­ljem su­do­va či­me bi se znat­no sma­nji­li tro­ško­vi pos­tup­ka po uzo­ru na Aus­tri­ju i Slo­ve­ni­ju. Us­ta­vom RH, kao i svih de­mo­krat­skih dr­ža­va, i Eu­rop­skom ko­nven­ci­jom o te­melj­nim pra­vi­ma pro­pi­sa­no je da o pra­vu i obve­zi mo­ra od­lu­či­ti sud. S ob­zi­rom na to da Us­tav­ni sud RH ni­je re­agi­rao i uki­nuo dio OZ-a ko­jim se sud­ske ov­las­ti pre­no­se na jav­ne bi­ljež­ni­ke i Fi­nu, ESLJP nam je lu­pio ve­li­ku prav­nu plju­sku i us­t­vr­dio da se ovr­š­na rje­še­nja hr­vat­skih jav­nih bi­ljež­ni­ka ne mo­gu pro­vo­di­ti u dru­gim dr­ža­va­ma EU. Dak­le, gra­đa­ni EU za­šti­će­ni su od na­šeg iz­o­bli­če­nog prav­nog sus­ta­va. Ka­da se pla­ća sud­ska pris­toj­ba u ovr­š­nom pos­tup­ku, on­da se tim nov­cem mo­gu gra­di­ti ško­le, ces­te, tvor­ni­ce..., a ako se pla­ća jav­no­bi­ljež­nič­ka ili fi­nan­cij­sko-agen­cij­ska pris­toj­ba, on­da “net­ko na jah­tu, a net­ko u kon­tej­ner”. Da smo pri­je 10 go­di­na uve­li e-ovr­hu, u dr­žav­noj bla­gaj­ni bi od sud­skih pris­toj­bi za­vr­ši­lo 2,5 mi­li­jar­di ku­na, a ukup­ni tro­ško­vi za ovr­še­ni­ke bi­li bi dvos­tru­ko ma­nji.

Je li do­bro što se ide u va­tro­gas­ne iz­mje­ne, a ne na no­vi za­kon?

Ne­vje­ro­jat­no je da se za pri­vat­nu tvrt­ku na­pi­še za­kon za se­dam da­na, a za spas 330.000 gra­đa­na ne­ma se vre­me­na se­dam go­di­na. Va­tro­gas­na mje­ra bi bi­la da sva­ka stran­ka sno­si svoj tro­šak te da se ovr­š­ni pos­tup­ci sta­ve tri mje­se­ca u mi­ro­va­nje. To su va­tro­gas­ne mje­re ko­je da­ju re­zul­ta­te, a po­treb­ne su sa­mo dvi­je re­če­ni­ce.

Što mis­li­te o Mos­to­vu pri­jed­lo­gu iz­mje­na OZ-a ko­ji će Vla­da “pre­uze­ti”? Je li pre­ni­ska gra­ni­ca za za­bra­nu ovr­he na ne­kret­ni­ni do 20.000 ku­na glav­ni­ce du­ga?

A što re­ći ne­go da se i da­lje šti­te bas­nos­lov­ne za­ra­de po­je­di­na­ca jer se ni na ko­ji na­čin ne di­ra u tro­ško­ve pos­tup­ka. Iz­nos od 20.000 ku­na iz­nim­no je ma­len jer zbog tro­ško­va pos­tup­ka sva­ko od nas za ne­ko­li­ko ne­pla­će­nih ra­ču­na za ko­mu­na­li­je, a ko­je ne mo­že pla­ti­ti iz raz­lo­ga što mu je ra­čun blo­ki­ran, pre­la­zi taj iz­nos. Zbog po­čet­nog du­ga za vo­du pro­da­je se ku­ća. Pri­jed­log je na­čel­no vr­lo do­bar, ali na­ža­lost ne­do­vo­ljan. Iz­nos mo­ra bi­ti naj­ma­nje 50.000 ku­na. U Hr­vat­skoj uvi­jek pos­to­ji zlo­ćud­ni sta­vak 2. Ta­ko se za­bra­nju­je ovr­ha na dvi­je tre­ći­ne ne­to pro­sječ­ne pla­će, od­nos­no 3600 kn, što je re­la­tiv­no pris­toj­no, i on­da ide sta­vak 2., na hr­vat­ski na­čin, ko­ji pro­pi­su­je da ako ima­te pla­ću ili mi­ro­vi­nu ma­nju od tog iz­no­sa, pli­je­ni vam se tre­ći­na ili sa­da če­t­vr­ti­na od tog iz­no­sa. Dak­le ako ima­te mi­ro­vi­nu 500 kn, pli­je­ni vam se 170 kn, a na 2000 kn pli­je­ni se 680 kn. Uis­ti­nu tuž­no. Na iz­nos do 3600 kn plje­nid­ba se ne smi­je do­pus­ti­ti. Oko 95.000 gra­đa­na ima pro­sječ­nu mi­ro­vi­nu 230 ku­na (pli­je­ni se 78 kn), a 88.000 gra­đa­na 720 ku­na. Što zna­či da tro­šak pos­tup­ka za dug od 60 ku­na ko­ji iz­no­si i do 500 ku­na pred­stav­lja dvi­je mje­seč­ne mi­ro­vi­ne na­ših su­gra­đa­na. Ka­ko da oni pla­te taj i bi­lo ko­ji idu­ći ra­čun.

Eko­no­mist Da­mir No­vot­ny kri­ti­zi­ra du­go­traj­ne blo­ka­de i ka­že da Aus­tri­ja, Nje­mač­ka, dje­lo­mič­no i Slo­ve­ni­ja ovr­he do 2000 eura pro­vo­de auto­mat­ski.

Blo­ka­de ra­ču­na su ne­poz­nat po­jam u ure­đe­nim druš­tvi­ma. Blo­ka­du ra­ču­na ne­mo­gu­će je objas­ni­ti ko­le­ga­ma iz dru­gih dr­ža­va, uvje­re­ni su da se ša­li­mo. I Fi­nan­cij­ska agen­ci­ja je prav­na ne­poz­na­ni­ca. Sus­tav e-ovr­he pod okri­ljem su­do­va je ono što mo­ra­mo uves­ti naj­kas­ni­je naj­e­sen že­li­mo li za­us­ta­vi­ti ra­pi­dan po­rast bro­ja blo­ki­ra­nih.

O Mos­to­vu pri­jed­lo­gu: Na­čel­no je do­bar, ali ne­do­vo­ljan. Iz­nos mo­ra bi­ti naj­ma­nje 50.000 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.