So­ci­jal­ne raz­li­ke ru­še Eu­ro­pu

Mo­guć­nost res­truk­tu­ri­ra­nja europ­skih po­li­ti­ka otvo­ri­li su Trum­po­va po­bje­da i Brexit

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Di­ja­na Ju­ra­sić

Pro­blem je Eu­rop­ske uni­je što je sa­mo oko tri pos­to jav­nog nov­ca u bu­dže­tu EU, a 97 pos­to od­no­si se na bu­dže­te ze­ma­lja čla­ni­ca Je li Eu­rop­ska uni­ja ko­ja ima ve­li­ku moć go­mi­la­nja za­ko­na, a sla­bu sma­nji­va­nja ne­jed­na­kos­ti iz­me­đu sje­ve­ra i ju­ga EU odr­ži­va bez re­di­zaj­na na­kon Brexi­ta i po­ja­ve Trum­pa? Je­su li u Eu­ro­pi u kri­zi tra­di­ci­onal­na lje­vi­ca i des­ni­ca i po­ka­zu­je li to i us­pon Ma­cro­na od biv­šeg ban­ka­ra do fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka? On ni­je ni so­ci­ja­list, ni kon­zer­va­ti­vac, no is­ti­če da ima cr­te i so­ci­ja­lis­ta i li­be­ra­la. Što će se do­ga­đa­ti s ra­di­kal­nom des­ni­com u EU i ho­će li ja­ča­ti glo­ba­li­zam i in­ter­na­ci­ona­li­zam? O to­me smo raz­go­va­ra­li s pro­fe­so­ri­ma Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih zna­nos­ti u Za­gre­bu, Zdrav­kom Pe­ta­kom i Zo­ra­nom Ku­re­li­ćem, do­bro upu­će­ni­ma u po­li­tič­ka zbi­va­nja i jav­ne po­li­ti­ke EU.

Sta­re de­mo­kra­ci­je ni­su u kri­zi

– Us­pjeh Ma­cro­na ni­je po­s­lje­di­ca pa­ne­urop­skog za­si­će­nja tra­di­ci­onal­nim stran­ka­ma, ne­go po­li­tič­ki is­hod kri­ze u Fran­cu­skoj. Opas­nost da bu­de iz­a­bra­na po­li­ti­čar­ka ko­ja za­go­va­ra ras­pad EU na tvr­doj des­noj plat­for­mi iz­ba­cio je Ma­cro­na u pr­vi plan. To što mu je po­zi­ci­ja u cen­tru sa­mo je olak­ša­lo so­ci­ja­lis­ti­ma i kon­zer­va­tiv­ci­ma da gla­sa­ju za nje­ga. Pod nje­go­vim vod­stvom Fran­cu­ska bi se tre­ba­la eko­nom­ski i po­li­tič­ki sta­bi­li­zi­ra­ti – ka­že prof. Ku­re­lić. Prof. Pe­tak sla­že se da us­pjeh Ma­cro­na tre­ba gle­da­ti i kroz to da mu je pro­tiv­nik bi­la Ma­ri­ne Le Pen, ali i is­ti­če: - Us­pjeh Ma­cro­na re­zul­tat je ra­zo­ča­ra­nja Fran­cu­za so­ci­ja­lis­ti­ma i kon­zer­va­tiv­ci­ma. Fran­cu­ska se naj­te­že no­si­la s kri­zom i, u us­po­red­bi s Nje­mač­kom ili Dan­skom, ima ve­li­kih pro­ble­ma s eko­nom­skom pri­la­god­bom, ras­tom BDP-a i ne­mo­guć­nos­ti da res­truk­tu­ri­ra jav­ni sek­tor. Ka­ko ni­je bi­lo op­ci­je na lje­vi­ci i na des­ni­ci ko­ja bi da­la smjer pro­mje­na Fran­cu­skoj na­prav­ljen je po­li­tič­ki pro­jekt ko­ji utje­lov­lju­je Ma­cron – ka­že Pe­tak. Nje­mač­koj se ne­će, dr­ži, do­go­di­ti da no­va op­ci­ja do­bi­je do­mi­nant­nu moć. Mer­kel sa­da ima pred­nost pred Sc­hul­zom, ko­ji je di­gao so­ci­jal­de­mo­kra­te, a di­žu se i li­be­ra­li. Ra­di­kal­na des­ni­ca mo­gla bi oz­bilj­no uz­dr­ma­ti Mer­kel, ka­že Pe­tak, sa­mo da u EU do­đe mi­grant­ski val ve­ći od onog iz 2015. Dok New York Ti­mes Mer­kel na­zi­va li­de­ri­com slo­bod­nog svi­je­ta, AfD ju op­tu­žu­je da je dik­ta­to­ri­ca ko­ja že­li za­mi­je­ni­ti nje­mač­ki na­rod mi­gran­ti­ma, što prof. Ku­re­lić ne­gi­ra. Kad je ri­ječ o utje­ca­ju Mer­kel na EU, ko­ja je glav­ni za­go­vor­nik ra­di­kal­ne po­li­ti­ke šted­nje, Pe­tak is­ti­če da će se to pi­ta­nje mo­ra­ti raz­ri­je­ši­ti jer se s tim te­ško no­si juž­na Eu­ro­pa, a to smo i mi. – So­ci­jal­na po­li­ti­ka EU je de fac­to jed­na vr­sta eko­nom­ske po­li­ti­ke, ve­za­na za pri­la­god­be tr­ži­štu, prek­va­li­fi­ka­ci­je. Pro­blem EU je što je sa­mo oko 3 % jav­nog nov­ca u bu­dže­tu EU, a 97% nov­ca se od­no­si na bu­dže­te ze­ma­lja čla­ni­ca. Tak­va ra­zi­na sla­bos­ti slo­že­ne za­jed­ni­ce EU je­dva da je ikad pos­to­ja­la, jer su naj­la­ba­vi­je fe­de­ra­ci­je ima­le 20 do 30% bu­dže­ta. Eu­rop­ski bu­džet ma­nji je od dan­skog, a ma­lo ve­ći od fin­skog i se­dam pu­ta ma­nji od nje­mač­kog. Ma­la fi­skal­na moć EU svo­di se uglav­nom na po­ljo­pri­vre­du, re­gi­onal­nu po­li­ti­ku, ne­što na oko­liš, a s dru­ge stra­ne EU ima ve­li­ku moć pro­izvod­nje za­ko­na. Pri­bliž­no tri če­t­vr­ti­ne za­ko­na do­no­si se u Bruxel­le­su, a oko če­t­vr­ti­ne za­ko­na os­ta­je dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. EU ne­ma nov­ca da dig­ne pla­će naj­sla­bi­je pla­će­nih u Bu­gar­skoj, Por­tu­ga­lu, Hr­vat­skoj, ko­ji ži­ve na te­škoj pe­ri­fe­ri­ji – ka­že Pe­tak. Je li u “starim de­mo­kra­ci­ja­ma” de­mo­kra­ci­ja u kri­zi, i li­je­ve i des­ne stran­ke? Prof. Ku­re­lić dr­ži da tzv. sta­re de­mo­kra­ci­je ni­su u kri­zi. – Fran­cu­zi bi mo­žda iz­a­bra­li kon­zer­va­tiv­nu op­ci­ju da kon­zer­va­tiv­nom kan­di­da­tu ni­je do­ka­za­na ko­rum­pi­ra­nost, a iz­bo­ri u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji na naj­dra­ma­tič­ni­ji su na­čin vra­ti­li dvo­par­tij­sku po­li­ti­ku u nji­hov po­li­tič­ki sus­tav i to s naj­jas­ni­je iz­ra­že­nim ide­olo­škim raz­li­ka­ma od ra­nih 90-ih. Tra­di­ci­onal­ne stran­ke mo­ra­ju se mi­je­nja­ti s vre­me­nom i one to s ve­ćim ili ma­njim us­pje­hom či­ne. Uvi­jek pos­to­ji mo­guć­nost po­ja­ve no­vih us­pješ­nih stra­na­ka, ali to je oso­bi­na tzv. sta­rih de­mo­kra­ci­ja. Pro­ble­mi EU ne pro­iz­la­ze iz kri­ze tra­di­ci­onal­nih stra­na­ka, a iz­bje­glič­ka kri­za ih je sa­mo po­ten­ci­ra­la. EU će se mo­ra­ti re­or­ga­ni­zi­ra­ti na no­vi na­čin, ali taj pot­hvat ne pret­pos­tav­lja re­or­ga­ni­za­ci­ju stra­na­ka na na­ci­onal­noj ra­zi­ni. Uz tra­di­ci­onal­nu na­pe­tost li­je­vo – des­no, sa­da se ja­vi­la no­va: in­ter­na­ci­ona­li­zam i glo­ba­li­zam pro­tiv na­ci­ona­liz­ma – uz­vra­ća Ku­re­lić. Pe­tak sma­tra da su u kri­zi i de­mo­kr­š­ćan­ske stran­ke i kla­sič­ne so­ci­jal­de­mo­krat­ske, a kri­za snaž­ni­je po­ga­đa li­je­vo­cen­tris­tič­ke stran­ke. – Jed­na je va­ri­jan­ta da idu na snaž­nu li­je­vu re­to­ri­ku ko­ja do­vo­di u pi­ta­nje ra­za­ra­ju­ću sna­gu ka­pi-

EU ne­ma nov­ca da dig­ne pla­će naj­sla­bi­je pla­će­nih u Bu­gar­skoj, Por­tu­ga­lu i Hr­vat­skoj

ta­la kad je u pi­ta­nju oko­liš i ko­ja ima i an­ti­ka­pi­ta­lis­tič­ke pri­zvu­ke, a dru­ga je šved­ski pri­mjer po­ve­zi­va­nja so­ci­jal­nog i li­be­ral­nog. I Ma­cron za­go­vo­ra da se so­ci­jal­no po­ve­že s li­be­ral­nim kon­cep­ci­ja­ma, či­me je pri­jem­čiv cen­tris­tič­kim bi­ra­či­ma. Kla­sič­ne po­dje­le iz 80-ih i 90-ih nes­ta­ju. Ta ma­tri­ca – ili će po­bi­je­di­ti so­ci­jal­de­mo­kra­ti s li­je­vim li­be­ra­li­ma ili des­ni li­be­ra­li plus de­mo­kr­š­ća­ni – oz­bilj­no se iz­mi­je­ni­la – is­ti­če Pe­tak.

Ja­ča­nje ra­di­kal­ne des­ni­ce

U ko­jim okol­nos­ti­ma mo­gu oja­ča­ti ra­di­kal­no des­ne stran­ke? – Ako Tur­ska pot­pu­no otvo­ri gra­ni­ce, a EU ne us­pos­ta­vi čvr­š­ću kon­tro­lu gra­ni­ca i si­tu­aci­je u Li­bi­ji pa do­đu mi­li­ju­ni imi­gra­na­ta iz Azi­je i Afri­ke, ta­da bi se mo­glo do­go­di­ti da ra­di­kal­ne des­ne stran­ke do­đu bli­zu to­me da bu­du, ako ne sa­mos­tal­no u ve­ći­ni, on­da ba­rem u vla­da­ma – ka­že Pe­tak. On sma­tra da su po­bje­da Trum­pa te Brexit do­ve­li do po­nov­nog okup­lja­nja jez­gre Eu­ro­pe i otvo­ri­li mo­guć­nost za re­kons­ti­tu­ira­nje europ­skih po­li­ti­ka, ali ni­je do kra­ja jas­no u kom smje­ru. Na pi­ta­nje što će se do­ga­đa­ti s Bri­ta­ni­jom i Brexi­tom Ku­re­lić uz­vra­ća: – Si­tu­aci­ja je pri­lič­no lo­ša i to za UK i za EU jer će pre­go­vo­ri po­če­ti, a jed­na od stra­na u pre­go­vo­ri­ma ne­ma jas­nu po­zi­ci­ju. Iz­vjes­no je da pre­mi­jer­ka May ne­ma man­dat za tvr­di Brexit, ali će ga vje­ro­jat­no sve­jed­no po­ku­ša­ti os­tva­ri­ti – ka­že. Ako je sla­bi­je upu­će­ne u zbi­va­nja u ka­to­lič­koj Ir­skoj iz­ne­na­dio iz­bor gay pre­mi­je­ra Va­rad­ka­ra i si­na in­dij­skog imi­gran­ta, pro­fe­so­ra Pe­ta­ka ni­je jer, ka­že, ia­ko je Ir­ska do­mi­nant­no ka­to­lič­ka, vo­di uklju­či­ve po­li­ti­ke i druk­či­ja je od ni­za zem­lja, pa i od na­še i Polj­ske, i pu­no to­le­rant­ni­ja, na­lik Če­škoj.

Pi­ta­nje je što će bi­ti s EU. Ako ne do­đe do oja­ča­nih so­ci­jal­nih ko­he­zi­ja u EU, ne znam ka­ko se taj sus­tav du­go­roč­no mo­že odr­ža­ti, ka­že prof. Pe­tak

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.