Mos­tar – grad ko­ji vi­še od tri ti­su­će da­na ni­je imao iz­bo­re

U pet go­di­na bez Grad­skog vi­je­ća upra­va je sma­nji­la gu­bit­ke za 58 mi­li­ju­na ku­na

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Zo­ran Kre­šić zo­ran.kre­sic@ve­cer­nji.net MOS­TAR

Pa­ra­dok­sal­no je da, dok ne­ma po­li­tič­ke vo­lje da se or­ga­ni­zi­ra­ju iz­bo­ri, Mos­tar cvje­ta od tu­riz­ma, a re­ali­zi­ra se i grad­ski pro­jekt sto­lje­ća

Na šal­te­ru grad­ske Ma­tič­ne služ­be u Mos­ta­ru uobi­ča­je­ni red lju­di, čak i po sa­da već nes­nos­noj mos­tar­skoj že­gi. Služ­be­ni­ce mir­no i s do­zom bi­ro­krat­ske spo­ros­ti is­pu­nja­va­ju for­mu­la­re i iz­da­ju do­ku­men­te. Uos­ta­lom, kao i u dru­gim sre­di­na­ma. U krat­kom raz­go­vo­ru is­ti­ču da pla­će ni­ka­da ni­su bi­le re­do­vi­ti­je, ia­ko do­du­še ne­dos­tat­ne uza sve vi­še ci­je­ne pro­izvo­da. Spo­mi­nju i da iz gra­da mla­di lju­di od­la­ze u Nje­mač­ku. Sre­di­šte gra­da iz­gle­da kao rat­na zo­na, ali je sve­jed­no pre­pu­no lju­di. Po­dig­nu­ti be­ton­ski blo­ko­vi, go­le­mi ro­vo­vi du­bo­ki de­set­ke me­ta­ra. Ra­di se po­vi­jes­ni pro­jekt ovo­ga gra­da – grad­ski ko­lek­tor i pro­čis­tač. Ho­te­li ni­ka­da u gra­du na Ne­re­tvi ni­su bi­li pu­ni­ji, a tu­ris­ta ima iz svih di­je­lo­va svi­je­ta – od da­le­kih azij­skih ze­ma­lja i arap­sko­ga svi­je­ta do onih ko­ji su na jed­nod­nev­nim iz­le­ti­ma do­pu­to­va­li iz Du­brov­ni­ka, Spli­ta i dru­gih pri­mor­skih des­ti­na­ci­ja. Po­ma­lo ap­surd­no, grad ko­ji ni­je imao iz­bo­ra još od proš­log de­set­lje­ća, ži­vi po­sve nor­mal­no s is­tim ili slič­nim pro­ble­mi­ma kao i sta­nov­ni­ci dru­gih sre­di­na. Gra­du kao da ne ne­dos­ta­je to što od 2012. go­di­ne uop­će ne­ma Grad­sko­ga vi­je­ća, a po­s­ljed­nji iz­bo­ri odr­ža­ni su 5. lis­to­pa­da 2008. go­di­ne, dak­le pri­je vi­še od 3000 da­na. Mos­tar se vra­tio u raz­dob­lje jed­no­par­tij­skog sus­ta­va, ali to pu­no ne re­me­ti sva­kod­nev­ni ži­vot. Po­li­tič­ki pro­blem Mos­ta­ra je nas­tao naj­pri­je u Dayto­nu 1995. ka­da su, kao dio mi­rov­nog pa­ke­ta za zem­lju, na­ve­de­na na­če­la za pri­je­laz­ni Sta­tut gra­da Mos­ta­ra. Otad su proš­le 22 go­di­ne, a pri­je­laz­na na­če­la naj­pri­je su pos­ta­la pri­vre­me­ni Sta­tut, a on­da i traj­ni Sta­tut ko­ji je na­met­nu­la me­đu­na­rod­na upra­va u BiH, na­me­ću­ći gra­du dos­lov­no dru­gu lu­đač­ku ko­šu­lju.

Mos­tar­ski Ban­dić

Po to­me sta­tu­tu, u Mos­ta­ru Hr­va­ti ili Boš­nja­ci ne mo­gu ima­ti vi­še od 15 vi­jeć­ni­ka, a naj­ma­nje mo­ra­ju bi­ti po če­ti­ri pred­stav­ni­ka tri­ju kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da. Uz to, u Grad­sko vi­je­će se, uz je­dins­tve­nu lis­tu, bi­ra­ju i vi­jeć­ni­ci iz po­je­di­nih od šest pos­li­je­rat­nih op­ći­na, a sa­da iz­bor­nih po­dru­čja, či­me se pot­pu­no ne­gi­ra pro­por­ci­onal­nost. To je bio te­melj da Us­tav­ni sud BiH 2010. go­di­ne do­ne­se od­lu­ku po pri­go­vo­ru hr­vat­skih stra­na­ka da se ti­me dis­kri­mi­ni­ra­ju bi­ra­či iz po­je­di­nih grad­skih po­dru­čja. Bu­du­ći se bh. po­li­ti­ča­ri, pri­je svih HDZ BiH i boš­njač­ka Stran­ka de­mo­krat­ske ak­ci­je ni­su us­pje­li usu­gla­si­ti o iz­mje­na­ma Iz­bor­nog za­ko­na, Us­tav­ni sud iz­bri­sao je po­seb­ne odred­be ko­ji se od­no­se na Mos­tar, a što ne­ma ni­jed­na dru­ga op­ći­na ni grad, pa ni glav­ni grad Sa­ra­je­vo, Ba­nja­lu­ka, Tuz­la, Ze­ni­ca, lo­kal­ni iz­bo­ri 2012. go­di­ne ni­su se mo­gli odr­ža­ti u Mos­ta­ru. Me­đu­na­rod­na upra­va je ta­da os­ta­vi­la sa­mo gra­do­na­čel­ni­ka, a Grad­sko vi­je­će je ras­pu­šte­no. Lju­bo Beš­lić, ko­ji je na pr­vi man­dat bi­ran da­le­ke 2004. go­di­ne, s tim “pro­du­žet­kom” pos­tao je naj­du­go­vječ­ni­ji gra­do­na­čel­nik gra­da na Ne­re­tvi nad­ma­šiv­ši Mu­ja­gu Ko­ma­di­nu, po­s­ljed­njeg čel­ni­ka gra­da iz vre­me­na oto­man­ske upra­ve, i Ize­ta Br­ko­vi­ća iz vre­me­na ko­mu­niz­ma. S ob­zi­rom na du­gi staž, Beš­li­ća se kr­sti kao mos­tar­skog Ban­di­ća, a i osob­no je do­bar pri­ja­telj za­gre­bač­kog gra­do­na­čel­ni­ka. – Kod nas mno­ge stva­ri ni­su ri­je­še­ne i od­ga­đa­ju se kao da će se ri­je­ši­ti sa­me od se­be. A ne­će. Ta­ko je i s Mos­ta­rom. Pre­su­da Us­tav­nog su­da Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne je svi­ma jas­na i sva­ki prav­nik bi je pro­veo za po­la sa­ta. Sa­mo tre­ba pro­ves­ti da sva­či­ji glas jed­na­ko vri­je­di. Ali to se ne že­li, ne­go se kroz pre­su­du nas­to­ji za­dr­ža­ti sa­daš­nja si­tu­aci­ja u ko­joj su jed­ni jed­na­ko­prav­ni­ji – is­ti­če mos­tar­ski gra­do­na­čel­nik. Mos­tar je, una­toč pri­je­po­ri­ma, je­di­ni grad u BiH ko­ji je pos­li­je ra­ta za­dr­žao vi­še­na­ci­onal­nost, što ni­je us­pje­lo ni­jed­noj dru­goj sre­di­ni. – Mos­tar je je­di­ni pra­vi mul­ti­et­nič­ki grad u BiH. Ka­da bi­smo go­vo­ri­li da ne­ma pro­ble­ma, la­ga­li bi­smo, ali od­no­si dva­ju na­ro­da, re­kao bih, u Mos­ta­ru su naj­bo­lji u BiH. Lju­di ra­zu­mi­ju da mo­ra­ju ži­vje­ti i ra­di­ti za­jed­no – s op­ti­miz­mom go­vo­ri Beš­lić i do­da­je: – S tri na­ro­da, Mos­tar ima go­le­mo bo­gat­stvo. Do­volj­no je po­gle­da­ti kul­tur­nu sce­nu, ko­ja je upra­vo zbog to­ga, usu­dio bih se re­ći, naj­s­naž­ni­ja u BiH. Sva­ki na­rod bez ikak­vih pro­ble­ma pred­stav­lja i nje­gu­je svo­ju kul­tu­ru, što je go­le­mi is­ko­rak i ri­jet­kost u dru­gim sre­di­na­ma. A da je to mos­tar­ska is­ti­na svje­do­či i su­rad­nja dva­ju te­atar­skih ku­ća, ka­za­li­šta i po­zo­ri­šta, ko­je su za­jed­nič­ki pro­du­ci­ra­le pred­sta­vu “Aj­mo na fu­ka” Dra­ga­na Ko­ma­di­ne ko­ja go­vo­ri o pred­ba­ci­va­nju dvo­ji­ce Mos­ta­ra­ca ko­ji su se za­tek­li na rat­noj cr­ti i u ne­kom no­vom vre­me­nu, una­toč me­đu­sob­nim ša­lji­vim pod­ba­da­nji­ma, di­je­le is­to pod­neb­lje i sud­bi­nu ru­še­ći zi­do­ve. Glu­mac HNK Ve­li­mir Pše­nič­nik Nji­rić, Za­grep­ča­nin ko­ji je go­to­vo ci­je­li ži­vot “od­glu­mio” u Mos­ta­ru, ne ni­je­če po­dje­le, ali go­vo­ri s op­ti­miz­mom, i zbog ulo­ge ka­za­li­šta u ovo­me gra­du. – Mo­gu­će je da ula­zi­mo u no­vi cik­lus u ko­jem će se stva­ri po­bolj­ša­ti. Na­ime, proš­lo je dva­de­se­tak go­di­na od po­s­ljed­njih ra­to­va, kao što je na mo­jim ka­za­liš­nim po­če­ci­ma bi­lo proš­lo 23 go­di­ne od za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta i us­pos­ta­ve no­vog po­li­tič­kog i eko­nom­skog sus­ta­va. Po­bjed­ni­ci su se umo­ri­li, osvet­ni­ci osve­ti­li, po­li­ti­ča­ri ofu­ca­li i po­gu­bi­li sjaj, oti­ma­či još ma­lo i ne­će ima­ti što oti­ma­ti. Na­rod gun­đa, mla­dost tra­ži svoj pros­tor, šan­su i vri­je­me, te pos­to­ji iz­vjes­na mo­guć­nost za pro­mje­ne. Umjet­nost, te­atar, si­gur­no ne­će, kao ni do­sad, mi­je­nja­ti svi­jet, ali mo­že bi­ti svje­ti­onik da se ne raz­bi­je­mo o hri­di u ne­vre­me­nu. Ni­kad ni­je sva­nu­lo pri­je zo­re – is­ti­če Nji­rić. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca an­ga­ži­ra­na u BiH već go­di­na­ma po­zi­va na pro­mje­nu odre­da­ba Sta­tu­ta i Iz­bor­nog za­ko­na o Mos­ta­ru, ko­je­ga je pak ona kre­ira­la. Jo­nat­han Mo­ore, vo­di­telj mi­si­je OESS-a u BiH, ko­ja je u Mos­ta­ru re­ali­zi­ra­la vi­še važ­nih pro­je­ka­ta, oče­ku­je da se ko­nač­no pos­tig­ne do­go­vor.

Iz­bo­ri mo­žda ipak 2018.?

– To je ža­los­na si­tu­aci­ja. Vi­dio sam vi­še pri­jed­lo­ga, je li to pet iz­bor­nih je­di­ni­ca, pet op­ći­na, ne znam, ali je kraj­nje vri­je­me da se od­lu­či o to­me. Oče­ku­je­mo da iz­bo­ri bu­du što pri­je, za­jed­no s op­ćim iz­bo­ri­ma 2018. U vi­še na­vra­ta raz­go­va­rao sam s gos­po­di­nom Beš­li­ćem. Ni­je mu la­ko što ne­ma Grad­skog vi­je­ća. Ne mo­že man­dat gra­do­na­čel­ni­ka bi­ti do­ži­vot­na kaz­na – is­ti­če Mo­ore. Sam Beš­lić pak is­ti­če da se bez Grad­skog vi­je­ća ne mo­gu do­no­si­ti re­gu­la­cij­ski pla­no­vi, što za­us­tav­lja broj­ne inves­ti­ci­je, a ni­je mo­gu­će uje­di­ni­ti ni pet ko­mu­nal­nih po­du­ze­ća, ko­ja su ta­ko­đer re­zul­tat rat­nih po­dje­la. No, grad­ska bla­gaj­na go­vo­ri da je sta­nje sa­da pu­no do­ma­ćin­ski­je ne­go što je bi­lo dok je Grad­sko vi­je­će funk­ci­oni­ra­lo. Na­ime, sa 16 mi­li­ju­na ma­ra­ka (oko 64 mi­li­ju­na ku­na) ko­li­ko je mi­nus iz­no­sio 2012., sre­di­nom 2017. grad du­gu­je sa­mo dva mi­li­ju­na ma­ra­ka (osam mi­li­ju­na ku­na). Po­dje­le, pa ma­kar i one ko­je su iz­a­zva­li ve­li­ki gra­đe­vin­ski ra­do­vi uz­duž sre­diš­nje pro­met­ni­ce ko­ja je do pri­je 20-ak go­di­na bi­la jed­na od naj­o­pas­ni­jih rat­nih cr­ta, ni­su ni­ka­da us­pje­le. Svje­do­či to­me i priz­na­nje UNESCO-a ko­je je grad do­bio za ob­no­vu Sta­rog mos­ta i uje­di­nje­nje, ali i ovo­go­diš­nja iz­nim­no us­pješ­na sport­ska pri­ča. Mos­tar ima pr­va­ke zem­lje u no­go­me­tu i ma­lom no­go­me­tu, Hr­vat­ski šport­ski klub Zrinj­ski te Sta­ri grad, kao i pr­va­ke ku­pa u ru­ko­me­tu – ta­ko­đer iz obi­te­lji Zrinj­skog. A sas­tav klu­bo­va svje­do­či o na­ci­onal­no još iz­mje­ša­ni­joj struk­tu­ri, pa se u gra­du u ša­li go­vo­ri­lo o to­me da klub tre­ba ima­ti naj­ma­nje tri du­šo­briž­ni­ka. Ne­dav­no je grad do­bio i pr­vi služ­be­ni su­ve­nir – klju­če­ve gra­da ko­ji su iz­ra­đe­ni u ra­di­oni­ci Be­ći­ra Bu­ri­ća. Tre­će­na­gra­đe­na je “Re­mem­ber Mos­tar Me­mory”, igri­ca ko­ja ot­kri­va broj­ne skri­ve­ne mos­tar­ske taj­ne i ko­ja se po­put sla­ga­li­ca po­la­ga­no sla­že u me­mo­ri­ju na­kon vi­še­go­diš­njih rat­nih i pos­li­je­rat­nih tra­uma.

Us­tav­ni sud uki­nuo je ne­ke odred­be Sta­tu­ta, ali ih po­li­ti­ka ni­je pro­ve­la i Mos­tar ne­ma iz­bo­re U me­đu­na­rod­noj su za­jed­ni­ci frus­tri­ra­ni jer se s tak­vim slu­ča­jem ni­ka­da ni­su su­sre­li “Aj­mo na fu­ka” za­jed­nič­ka je pred­sta­va ka­za­li­šta i po­zo­ri­šta. To ne pos­to­ji nig­dje u BiH

Her­ce­go­vač­ka me­tro­po­la bo­lje funk­ci­oni­ra bez iz­bo­ra, kao u vri­je­me ko­mu­niz­ma Grad svje­tlos­ti, ka­ko ga je u svo­jim dje­li­ma opi­sao no­be­lo­vac Ivo An­drić, ni­je iz­gu­bio na svo­joj priv­lač­nos­ti una­toč ožilj­ci­ma ra­ta

Su­ko­bi su bi­li dio “de­ko­ra” dok je Ve­lež bio u Pre­mi­jer li­gi sa Zrinj­skim

Čel­ni­ci HDZ-a i SDA, Čo­vić i Izet­be­go­vić, u druš­tvu K. Gra­bar-Ki­ta­ro­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.