Hawking: Sa Zem­lje mo­ra­mo po­bje­ći za 200 go­di­na

Ako že­li­mo tra­ja­ti slje­de­ćih mi­li­jun go­di­na, mo­ra­mo ići ta­mo ka­mo još nit­ko ni­je oti­šao

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Zo­ran Vi­tas ZA­GREB

Na Star­mus Fes­ti­va­lu u nor­ve­škom Tron­d­he­imu naj­ve­ći svjet­ski as­tro­fi­zi­čar obja­vio je da ra­di na po­tra­zi za novim ljud­skim do­mom Dra­ma­tič­nim je upo­zo­re­njem naj­poz­na­ti­ji svjet­ski as­tro­fi­zi­čar Step­hen Hawking po­en­ti­rao u svo­jem pre­da­va­nju na Star­mus Fes­ti­va­lu u nor­ve­škom Tron­d­he­imu. Lju­di mo­ra­ju na­pus­ti­ti Zem­lju za 200, naj­kas­ni­je za 500 go­di­na! Tri su raz­lo­ga ko­ji­ma oprav­da­va tak­vo svo­je raz­miš­lja­nje. – Lju­di su pre­ras­li Zem­lju, ote­li joj re­sur­se i uni­šti­li je kli­mat­skim pro­mje­na­ma, is­tra­ži­li su prak­tič­no sve što se is­tra­ži­ti mo­glo, pr­vi je pro­fe­so­rov raz­log. Oče­šao se u tom kon­tek­s­tu i o Do­nal­da Trum­pa. – Na­ši ma­te­ri­jal­ni re­sur­si is­crp­lje­ni su, da­ro­va­li smo svo­jem pla­ne­tu ra­zo­ran pok­lon ko­ji se zo­ve kli­mat­ske pro­mje­ne. Rast tem­pe­ra­tu­re, sma­nji­va­nje le­de­nih po­vr­ši­na na po­lo­vi­ma, de­fo­res­ta­ci­ja i is­treb­lje­nje ži­vo­tinj­skih vr­sta. Sve nas to či­ni nez­na­li­ca­ma ko­ji ne mis­le pre­vi­še. Ja ne uma­nju­jem važ­nost bor­be pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na i glo­bal­nog za­top­lje­nja ka­ko to či­ni Do­nald Trump ko­ji je iz­gle­da do­nio naj­oz­bilj­ni­ju, ali po­greš­nu od­lu­ku ve­za­nu uz to ko­ju je svi­jet do sa­da vi­dio – re­kao je poz­na­ti znans­tve­nik. Valj­da se i zbog to­ga pri­klju­čio na­po­ri­ma ExxonMo­bi­la, To­ta­la SA, Raymon­da Da­li­ja, La­ure­ne Powell Job­sa, Ra­ta­na Ta­te i Mic­ha­ela Blo­om­ber­ga, okup­lje­ni­ma u gru­pu na­zva­nu Cli­ma­te Le­ader­ship Co­un­cil, ko­joj je oči­to na­mje­ra na ne­ki na­čin kom­pen­zi­ra­ti ovu kon­tro­verz­nu Trum­po­vu od­lu­ku.

Pri­jet­nje su pre­ve­li­ke

Svo­je je iz­la­ga­nje pro­fe­sor s Cam­brid­gea nas­ta­vio na­vo­de­ći toč­no ka­kav bi nas kraj mo­gao za­de­si­ti ako ne­što ubr­zo ne po­duz­me­mo. – Od­bro­je­ni su da­ni na­šeg pla­ne­ta zbog pri­jet­nje uda­ra as­te­ro­idom, cr­nih ru­pa, su­per­no­vi i sun­če­ve ra­di­ja­ci­je – dru­gi je raz­log ko­ji iz­no­si zna­me­ni­ti as­tro­fi­zi­čar. – Ljud­ski je rod stvo­ren da is­tra­žu­je, a za to je na Zem­lji os­ta­lo ja­ko ma­lo mjes­ta. Je­di­na je na­ša op­ci­ja da nas­to­ji­mo oti­ći da­lje od na­šeg Sun­če­va sus­ta­va. Kao za­seb­na vr­sta pos­to­ji­mo dva mi­li­ju­na go­di­na, kao ci­vi­li­za­ci­ja ne­kih de­set ti­su­ća go­di­na, no sto­pa se ra­zvo­ja po­ma­lo ubr­za­va. Ako že­li­mo tra­ja­ti slje­de­ćih mi­li­jun go­di­na, mo­ra­mo hra­bro ići ta­mo

Put u sve­mir za­jed­nič­kim na­po­ri­ma uz­di­gao bi lju­de na no­vi ni­vo, iz­nad na­ci­ja i dr­ža­va Da­ro­va­li smo svo­jem li­je­pom pla­ne­tu ra­zo­ran pok­lon ko­ji se zo­ve kli­mat­ske pro­mje­ne Hawking ne­ma ilu­zi­ja, priz­na­je ka­ko je sve­mir vr­lo opas­no, na­sil­no i ne­pre­dvid­lji­vo mjes­to Zem­lji su od­bro­je­ni da­ni zbog pri­jet­nje as­te­ro­ida, cr­nih ru­pa, su­per­no­vi i sun­če­ve ra­di­ja­ci­je

ka­mo još nit­ko pri­je nas ni­je oti­šao, tre­ći je raz­log ko­ji Hawking na­vo­di u pri­log na­pu­šta­nju pla­ne­ta Zem­lje, nas­ta­viv­ši da, ka­da smo po­s­ljed­nji put sti­gli do tak­vog ras­križ­ja, ima­li smo ka­mo oti­ći, Kris­to­for Ko­lum­bo 1492. go­di­ne ot­krio je No­vi svi­jet. Danas ne­ma vi­še no­vog svi­je­ta ko­ji bi­smo ot­kri­li. Po­ja­čao je tvrd­nju o pro­pas­ti na­šeg pla­ne­ta jer “pri­je­ti mu se iz to­li­ko po­dru­čja da je ja­ko te­ško bi­ti po­zi­ti­van ka­da se o nje­zi­noj bu­duć­nos­ti ra­di, te su pri­jet­nje pre­vi­še broj­ne i pre­ve­li­ke”. Ali, ako nas­to­ja­nje da pro­na­đe­mo ne­ki dru­gi ha­bi­tat os­ta­ne po­je­di­na­čan, a ne za­jed­nič­ki na­por svih čim­be­ni­ka, pro­pa­da­mo sve­jed­no, lo­gič­no za­klju­ču­je Step­hen Hawking. Pri­je sve­ga je to za­to što u ovom tre­nut­ku ne­ma­mo teh­no­lo­gi­je da do­seg­ne­mo no­vo po­ten­ci­jal­no sta­ni­šte, naj­bli­že je uda­lje­no če­ti­ri i pol mi­li­jar­di svje­tlos­nih go­di­na. – Ot­kri­va­nje no­vih svje­to­va na ko­je bi­smo mo­gli oti­ći mo­žda su je­di­na stvar ko­ja će nas spa­si­ti od sa­mih se­be – kon­kre­tan je bio bri­tan­ski as­tro­fi­zi­čar. Čo­vjek se ot­kri­va­njem ba­vio ka­ko bi pre­ži­vio, to je nje­go­va pri­ro­da, mo­ti­vi­ran je zna­ti­že­ljom i po to­me je je­dins­tven, tu­ma­či Hawking ko­ji pod­sje­ća ka­ko nas je is­ta ta am­bi­ci­ja ra­ni­je odve­la na Mje­sec. Za nje­ga, put u sve­mir za­jed­nič­kim na­po­ri­ma uz­di­gao bi ljud­sku ra­su na je­dan no­vi ni­vo, iz­nad na­ci­ja i dr­ža­va. Čo­vje­čans­tvo bi još jed­nom do­bi­lo ne­ku svr­hu pos­to­ja­nja. Sve je to na­do­hvat ru­ke, pa i teh­no­lo­gi­ja ko­ja sa­da ne­dos­ta­je. Hawking pret­pos­tav­lja ka­ko bi se ta­ko na­pred­na teh­no­lo­gi­ja mo­gla ra­zvi­ti upra­vo za 200 do 500 go­di­na ako poč­ne­mo na to­me ra­di­ti od­mah. Zna i što će to bi­ti – sve­mir­ski bro­do­vi po­go­nje­ni nuk­le­ar­nom fu­zi­jom za ko­je će ener­gi­ja do­la­zi­ti od sun­če­ve svje­tlos­ti. Za te­orij­skog fi­zi­ča­ra sa Sve­uči­li­šta Cam­brid­ge ljud­ska ko­lo­ni­za­ci­ja dru­gih pla­ne­ta ni­je vi­še znans­tve­na fik­ci­ja, već bi mo­gla pos­ta­ti znans­tve­nom či­nje­ni­com. No, Hawking ne­ma ilu­zi­ja, priz­na­je ka­ko je sve­mir vr­lo opas­no i na­sil­no mjes­to u ko­jem se do­ga­đa­ju eks­plo­zi­je su­per­no­vi, dje­lu­je so­lar­na ra­di­ja­ci­ja, cr­ne ru­pe su­da­ra­ju se me­đu­sob­no, a pri­je­te i as­te­ro­idi ko­ji pu­tu­ju br­zi­na­ma od sto­ti­na­ma ki­lo­me­ta­ra u se­kun­di. – Ia­ko ovak­va tvrd­nja ne či­ni put u sve­mir ne­čim priv­lač­nim, upra­vo su to raz­lo­zi zbog ko­jih se mo­ra­mo od­lu­či­ti na tak­vo pu­to­va­nje umjes­to da os­ta­ne­mo če­ka­ti na Zem­lji gdje će nas te po­ja­ve iona­ko sus­ti­ći. I ni­je to ni­kak­va znans­tve­na fan­tas­ti­ka, za­ko­ni fi­zi­ke i vje­ro­jat­nos­ti či­ni iz­vjes­nim ka­ko će­mo, os­ta­ne­mo li, bi­ti uni­šte­ni – go­vo­ri Step­hen Hawking. Na­še osva­ja­nje sve­mi­ra mo­ra­lo bi se do­go­di­ti re­la­tiv­no br­zo. Već 2020. go­di­ne mo­ra­li bi­smo ima­ti as­tro­na­ute na Mje­se­cu. Za 30 go­di­na mo­ra­la bi ta­mo bi­ti i ba­za, a Mars bi­smo mo­ra­li do­seg­nu­ti do 2025. go­di­ne. Jas­no, tek ko­lo­ni­za­ci­ja Mje­se­ca i Mar­sa sa­svim si­gur­no ne­će bi­ti do­volj­na. Pro­cje­nju­je se ka­ko Mli­ječ­ni put ima sto­ti­nu mi­li­jar­di pla­ne­ta. Mi­li­ju­ni, ako ne i mi­li­jar­de tih pla­ne­ta po­ten­ci­jal­no su na­se­lji­vi, od­nos­no da pos­to­ji čvr­sta mo­guć­nost ka­ko na nji­ma ima vo­de. Unu­tar uda­lje­nos­ti od 30 svje­tlos­nih go­di­na od Zem­lje je ti­su­ću zvi­jez­da. Ako je sa­mo je­dan pos­to Zem­lji­nih oso­bi­na, pret­pos­tav­lja Hawking, to bi zna­či­lo ka­ko ima­mo de­set čvr­stih kan­di­da­ta za na­se­lja­va­nje.

Za­što ni­smo sre­li dru­ga bi­ća?

Ot­pri­je zna­mo ka­ko pro­fe­sor Hawking ra­di na teh­no­lo­gi­ji ko­ja bi čo­vje­ku omo­gu­ći­la dub­lje is­tra­ži­va­nje sve­mi­ra ne­go do sa­da. S ru­skim mi­li­jar­de­rom Ju­ri­jem Mil­ne­rom ra­di na pro­jek­tu Bre­ak­t­hro­ugh Star­shot ko­jem je cilj pos­la­ti flo­tu na­no­le­tje­li­ca po­go­nje­nih svje­tlos­nom ener­gi­jom do sus­ta­va Alp­ha Cen­ta­uri uda­lje­nog če­ti­ri svje­tlos­ne go­di­ne, ri­ječ je o Zem­lji naj­bli­žoj ga­lak­si­ji. Spo­me­nuo je u tom kon­tek­s­tu te­orij­ski fi­zi­čar Proxi­mu b, pla­net či­je je ot­kri­će objav­lje­no pri­je go­di­nu da­na. Proxi­ma b na­la­zi se na nas­ta­nji­voj uda­lje­nos­ti od svo­jeg sun­ca te je na­ma naj­bli­ži ta­kav pla­net. Oči­to je ka­ko je i Hawking miš­lje­nja ka­ko ni­šta ne tre­ba za­klju­či­va­ti pri­je ne­go us­pi­je­mo do­bi­ti stvar­nu sli­ku s po­vr­ši­ne tak­vog pla­ne­ta. Upra­vo je to cilj mi­si­je ko­ju osmiš­lja s ru­skim mi­li­jar­de­rom Mil­ne­rom, ko­ja bi tre­ba­la kre­nu­ti 2036. go­di­ne, a ko­nač­ni bi se nje­zin tro­šak kre­tao iz­me­đu pet i de­set mi­li­jar­di do­la­ra. Ni­je ša­la, s nji­ma je u sve­mu to­me i sam Mark Zuc­ker­berg. – Ako us­pi­je­mo, pos­lat će­mo u Alp­ha Cen­ta­uri i son­du, ne­ki od vas bit će još ži­vi ka­da se to do­go­di – re­kao je Hawking. Mo­gu­će, jer na­no­le­tje­li­ca­ma ko­je će se is­pa­li­ti la­se­ri­ma sna­ge vi­še de­se­ta­ka gi­gawat­ta tre­bat će oko 20 go­di­na da stig­nu do na­mi­je­nje­nog im odre­di­šta. Do Mar­sa bi si­ćuš­nim son­da­ma tre­ba­lo tek sat vre­me­na. Kraj­nji je cilj us­ta­no­vi­ti ima li u Alp­ha Cen­ta­uri­ju pla­ne­ta po­god­nih za ži­vot čo­vje­ka, od­nos­no je li to do­is­ta Proxi­ma b ko­ja je od Zem­lje uda­lje­na 4,37 svje­tlos­ne go­di­ne. Pro­fe­sor Hawking ima i raz­lo­ge za­što do sa­da još, ba­rem služ­be­no, ni­smo stu­pi­li u kon­takt s ne­kim iz­van­ze­malj­skim bi­ćem. – Vje­ro­jat­nost da se na prik­lad­nom pla­ne­tu pro­na­đe pri­mi­tiv­na ži­vot­na for­ma do­is­ta mo­že bi­ti ja­ko ma­le­na. Ako ta vje­ro­jat­nost is­pad­ne i pu­no ve­ćom, on­da je mo­guć­nost da je u nje ra­zvi­je­na in­te­li­gen­ci­ja po­put na­še vr­lo ma­la. Mo­gu­će je ka­ko se iz­van­ze­malj­ski ži­vot ra­zvi­je u pot­pu­no funk­ci­onal­nu na­pred­nu ci­vi­li­za­ci­ju, a on­da se sa­mo­uni­šti zbog ra­ta, bo­les­ti ili pri­mje­ne oruž­ja za ma­sov­no uni­šte­nje, tri su raz­lo­ga zbog ko­jih as­tro­fi­zi­čar ta­ko mis­li. A on­da iz­no­si no­vu fra­pant­nu mi­sao. – Mis­lim da smo mi upra­vo na jed­nom tak­vom pu­tu, po­go­to­vo to sma­tram za dru­gi raz­log ko­ji sam na­veo. Pri­mi­ti­van na­čin ži­vo­ta je uobi­ča­jen, no in­te­li­gen­tan je ži­vot vr­lo ri­je­dak. Ne­ki bi rek­li ka­ko se on na Zem­lji tek tre­ba po­ja­vi­ti. O sve­mu to­me pro­fe­sor Step­hen Hawking sni­mio je i do­ku­men­ta­rac, Expe­di­ti­on New Ear­th ko­ji je di­je­lom BBC-je­va se­ri­ja­la Tom­mo­row’s Wor­ld. I on­dje će još jed­nom is­tak­nu­ti ka­ko je kraj­nje vri­je­me da si kao ra­sa pro­na­đe­mo no­vo sta­ni­šte. Jer, po tom je pi­ta­nju znans­tve­nik sve kon­zer­va­tiv­ni­ji. U stu­de­nom proš­le go­di­ne re­kao je ka­ko ima­mo još oko ti­su­ću go­di­na na krh­koj Zem­lji, već u svib­nju skre­sao je taj rok na ne­ko­li­ko sto­ti­na go­di­na, a on­da je na fes­ti­va­lu Star­mus is­ti taj rok i po­t­vr­dio. No, ni­je Hawking je­di­ni ko­ji je pri­vu­kao to­li­ku po­zor­nost me­di­ja na fes­ti­va­lu odr­ža­nom u Nor­ve­škoj. Pri­lič­no in­ten­ziv­nu sa­bla­zan iz­a­zvao je i is­tup do­bit­ni­ka No­be­lo­ve na­gra­de za eko­no­mi­ju 2010. go­di­ne dr. Chri­sa Pi­ssa­ri­de­sa. On je na pa­ne­lu 108 mi­nu­tes: The Wor­ld on Fi­re ko­ji je vo­dio Lar­ry King tre­bao tes­ti­ra­ti Ap­ple­ovu di­gi­tal­nu asis­ten­ti­cu u druš­tvu Oli­ve­ra Sto­nea, Ne­ila deGra­sse Tyso­na, ko­ji je na Star­mu­su i na­gra­đen za pro­mi­ca­nje zna­nos­ti, vo­de­ćeg struč­nja­ka za cyber si­gur­nost Eu­ge­nea Kas­per­skog te eko­no­mis­ta Fin­na Kyd­lan­da. No, Pi­ssa­ri­des je či­nje­ni­cu da Si­ri go­vo­ri žen­skim gla­som pro­ko­men­ti­rao sa – vi­še vo­lim mu­ški glas, ka­žu mi ka­ko mu se vi­še mo­že vje­ro­va­ti. A nit­ko od pri­sut­nih ni­je na­šao shod­nim da na tak­vu sek­sis­tič­ku pri­mjed­bu i re­agi­ra. Nor­mal­no, od sve­ga je is­pao oma­nji skan­dal zbog ko­jeg su se or­ga­ni­za­to­ri ovog ina­če sjaj­nog fes­ti­va­la glaz­be i zna­nos­ti mo­ra­li is­pri­ča­va­ti. Me­da­lju za pro­mi­ca­nje zna­nos­ti u jav­nos­ti ko­ja no­si ime upra­vo Step­he­na Hawkin­ga, osim po­pu­lar­nog ame­rič­kog as­tro­fi­zi­ča­ra DeGra­ssea Tyso­na do­bi­la je i se­ri­ja Te­ori­ja ve­li­kog pra­ska, ali i glaz­be­ni kre­ati­vac Je­an-Mic­hel Jar­re.

Ru­ski mi­li­jar­der Ju­ri Mil­ner fi­nan­ci­ra Hawkin­gov pro­jekt ko­jem je cilj pos­la­ti flo­tu na­no­le­tje­li­ca u po­tra­gu za na­se­lji­vim pla­ne­tom

Mark Zuc­ker­berg Uklju­čio se u pro­jekt ko­ji fi­nan­ci­ra ru­ski mi­li­jar­der Mil­ner, a osmiš­lja­va Hawking. Plan je do 2036. u su­sjed­nu ga­lak­si­ju pos­la­ti na­no­le­tje­li­ce ko­je bi is­pi­ta­le je li pla­net Proxi­ma b, uda­ljen 4,37 svje­tlos­nih go­di­na, na­se­ljiv

Do­nald Trump Po­vu­kao je SAD iz Pa­ri­škog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma, a tu je od­lu­ku Step­hen Hawking na­zvao “naj­oz­bilj­ni­jom po­greš­nom od­lu­kom ve­za­nom uz kli­mat­ske pro­mje­ne ko­ju je svi­jet do sa­da vi­dio”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.