Pris­tup ra­du s Ru­đe­ra ra­do bi­smo pres­li­ka­li i u Šved­skoj

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Ana.ma­ria.fi­li­po­vic.gr­cic@pos­lov­ni.hr

Ve­se­lim se što je Hr­vat­ska na­uči­la pov­la­či­ti i us­mje­ra­va­ti no­vac iz fon­do­va EU, jer te inves­ti­ci­je ima­ju vi­šes­tru­ke efek­te Ana Ma­ria Fi­li­po­vić Gr­čić /PD Mag­nus Sc­höl­dz, sta­ri­ji sa­vjet­nik za me­đu­na­rod­ne i dr­žav­ne pos­lo­ve utje­caj­ne šved­ske obi­te­lji Wal­len­berg i nji­ho­ve fon­da­ci­je, ti­je­kom bo­rav­ka u lip­nju u Za­gre­bu u in­ter­v­juu za Ve­čer­nji list go­vo­ri o per­s­pek­ti­vi i po­ten­ci­ja­lu hr­vat­skog znans­tve­nog i is­tra­ži­vač­kog sek­to­ra, o mo­gu­ćoj su­rad­nji Hr­vat­ske i Šved­ske u ra­zvo­ju obram­be­nih sus­ta­va te po­jaš­nja­va kon­cept ko­ji je Šve­đa­ne do­veo u vrh lis­te ze­ma­lja s naj­ve­ćim ula­ga­nji­ma u ra­zvoj u svi­je­tu. Obi­telj Wal­len­berg za­po­če­la je s ban­kar­skim biz­ni­som, da bi se ti­je­kom sto­lje­ća u nji­ho­vu por­t­fe­lju naš­le tvrt­ke kao što su ABB, As­traZe­ne­ca, Atlas Cop­co, Elec­tro­lux, Eric­sson, Saab AB, SAS... Danas fon­da­ci­je Wal­len­berg sva­ke go­di­ne od pri­ho­da svo­jih kom­pa­ni­ja, oko 250 mi­li­ju­na eura, da­ru­ju šved­skim sve­uči­li­šti­ma za is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj. Pre­ma nji­ho­vu miš­lje­nju, po­čet­nič­ke po­gre­ške va­lja na­gra­di­ti jer su dio ra­zvo­ja. Da ne­ko­li­ko pu­ta u po­vi­jes­ti Wal­len­ber­go­vi ni­su nje­go­va­li taj pris­tup, danas ne bi­smo ima­li ni Eric­sson ni dru­ge snaž­ne, sta­bil­ne i ra­zvo­ju po­sve­će­ne kor­po­ra­ci­je, ot­krio je Sc­höl­dz.

Cilj va­šeg po­sje­ta Hr­vat­skoj je is­tra­ži­va­nje na­šeg po­ten­ci­ja­la za in­dus­trij­sku su­rad­nju i ula­ga­nja u is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj. Po­sje­ti­li ste i Ins­ti­tut Ru­đer Bo­ško­vić (IRB). Kak­vi su doj­mo­vi?

Ohra­bren sam svi­me što sam ov­dje vi­dio i čuo. Pri­je sve­ga mis­lim na zna­ča­jan broj dok­tor­skih i spe­ci­ja­lis­tič­kih stu­di­ja i na is­tra­ži­vač­ku slo­bo­du i pre­da­nost IRB-a is­tra­ži­va­nji­ma i ra­zvo­ju. Ra­di se o pris­tu­pu ko­ji bi­smo ra­do pres­li­ka­li u Šved­skoj i ko­ji je vi­še na­lik ame­rič­kom sus­ta­vu obra­zo­va­nja ne­go eu­rop­skom. Ta­ko­đer, ve­se­lim se što je Hr­vat­ska s vre­me­nom na­uči­la pov­la­či­ti i us­mje­ra­va­ti no­vac iz fon­do­va EU u skla­du sa zna­čaj­nim fi­nan­cij­skim ka­pa­ci­te­tom tih fon­do­va. Na­kon po­čet­nih bi­ro­krat­skih zas­to­ja, sa­da je va­ša zem­lja na pra­vom pu­tu. To je fan­tas­ti­čan ko­rak na­pri­jed jer inves­ti­ci­je ima­ju mul­ti­pli­ka­tor­ne efek­te, po­go­to­vo ako go­vo­ri­mo o is­tra­ži­vač­kim i znans­tve­nim pro­jek­ti­ma. Osim Ins­ti­tu­ta, do­bio sam uvid i u za­gre­bač­ki Fa­kul­tet elek­tro­teh­ni­ke i ra­ču­nar­stva (FER) pa mo­gu za­klju­či­ti da pos­to­ji kri­tič­na ma­sa znans­tve­ni­ka i pro­je­ka­ta ko­ji bi mo­gli za­us­ta­vi­ti od­ljev moz­go­va. Me­đu broj­nim lju­di­ma ko­ji su tra­že­ći po­sao na­pus­ti­li Hr­vat­sku, do­bar dio njih ima fa­kul­tet­sku di­plo­mu, ali osim što mo­že­te za­dr­ža­ti do­mi­cil- ne znans­tve­ni­ke, mo­že­te stvo­ri­ti uvje­te i za priv­la­če­nje ino­zem­nih.

Jes­te li ima­li pri­li­ke za su­sret s čla­no­vi­ma hr­vat­ske star­tup za­jed­ni­ce?

Ima­li smo niz za­ka­za­nih sas­tan­ka, iz­me­đu os­ta­lih s Hr­vat­skom gos­po­dar­skom ko­mo­rom, Agen­ci­jom za inves­ti­ci­je i kon­ku­rent­nost i kor­po­ra­ci­jom Eric­sson Ni­ko­la Tes­la. Ra­di se o za­jed­ni­ci ko­ja ima zna­ča­jan po­ten­ci­jal glo­bal­nih raz­mje­ra i ko­ja je važ­na baš po ula­ga­nji­ma u ra­zvoj star­tup za­jed­ni­ce. U Eric­sso­nu po­ma­žu mla­dim kre­ativ­nim znans­tve­ni­ci­ma da ra­zvi­ja­ju svo­je pro­izvo­de, a is­to­dob­no i uče od njih. I upra­vo to je pri­mjer do­bre si­ner­gi­je. U Šved­skoj ima­mo naj­vi­še mul­ti­na­ci­onal­nih kom­pa­ni­ja po sta­nov­ni­ku pa je kul­tu­ra eko­sis­te­ma zna­nja i vje­šti­na uobi­ča­je­na. Sva­ka tak­va kom­pa­ni­ja, za ko­ju bis­te po­mis­li­li da je do­sad­na, priv­la­či i omo­gu­ća­va op­s­ta­nak ne­bro­je­no ma­lih i sred­njih po­du­ze­ća – to je smjer ko­jim bi i Hr­vat­ska tre­ba­la kre­nu­ti. ABB, kao svjet­ska kom­pa­ni­ja u elek­tro­ener­ge­ti­ci i in­dus­trij­skoj auto­ma­ti­za­ci­ji, sa­mo u Šved­skoj ima 4000 do­bav­lja­ča. Ma­le i sred­nje po­du­zet­ni­ke mo­že­mo za­mis­li­ti kao sa­te­li­te ko­ji or­bi­ti­ra­ju oko ve­li­kog pla­ne­ta. Po­no­si­mo se Eric­sso­nom NT-om ko­ji je ov­dje naj­bli­ži tom pris­tu­pu. To je i je­dan od raz­lo­ga mog bo­rav­ka ov­dje jer na­kon po­sje­ta pred­sjed­ni­ce RH Šved­skoj od­lu­či­li smo za­jed­no pro­na­ći na­čin ka­ko po­tak­nu­ti ra­zvoj ino­va­ci­ja u Hr­vat­skoj. Ko­li­ko že­li­mo po­mo­ći va­ma, to­li­ko od vas mo­že­mo i na­uči­ti.

Uglav­nom se go­vo­ri o ino­va­ci­ja­ma. Kak­va je bu­duć­nost tra­di­ci­onal­nih industrija u Eu­ro­pi?

Re­kao bih da je bu­duć­nost iz­gled­na. Kroz vi­so­kok­va­li­tet­ne pro­izvo­de sva­ka se dr­ža­va mo­že po­zi­ci­oni­ra­ti na bi­lo ko­jem tr­ži­štu. S gle­di­šta kom­pe­ti­tiv­nih pred­nos­ti, naj­prik­lad­ni­je je spe­ci­ja­li­zi­ra­ti se i bi­ti naj­bo­lji. Te­ška je to utr­ka, no jed­nom kad ste spo­sob­ni bi­ti ino­va­tiv­ni, ne­ma­te se če­ga bo­ja­ti bez ob­zi­ra na to ko­ja je tra­di­ci­onal­na industrija. I va­ša šum­ska bo­gat­stva su zna­ča­jan re­surs. Umjes­to da se iz­vo­zi si­ro­vi­na, bo­lje je ori­jen­ti­ra­ti se na go­to­ve pro­izvo­de s do­dat­nom vri­jed­noš­ću.

Čes­to se spo­mi­nje na­ba­va voj­ne opre­me od Šved­ske, pa i kroz kon­cept of­f­se­ta. Ho­će li se i u na­šem slu­ča­ju sklo­pi­ti ugo­vor tog ti­pa?

U eu­rop­skom kon­tek­s­tu, ne, do of­f­se­ta ne­će do­ći. Pos­to­ji mo­guć­nost skla­pa­nja pos­lo­va­nja i is­po­ru­ke, ali jed­nom kad bi­lo ko­ja zem­lja od­lu­či sklo­pi­ti po­sao va­lja osi­gu­ra­ti i da se on nas­ta­vi. Na­ime, obra­na je pi­ta­nje na­ci­onal­nog su­ve­re­ni­te­ta i sva­ka od­lu­ka ko­ja će se o po­ten­ci­jal­noj su­rad­nji do­ni­je­ti ovi­si o hr­vat­skoj Vla­di. Što se na­oru­ža­nja ti­če, s re­gi­onal­nim zem­lja­ma ima­mo kva­li­tet­ne part­ner­ske od­no­se. Re­zul­tat je uklju­či­va­nje zna­nja i vje­šti­na znans­tve­ni­ka i pro­fe­si­ona­la­ca sva­ke zem­lje u pro­izvod­ne pro­ce­se, ali i otva­ra­nje no­vih rad­nih mjes­ta. Ve­li­ke ra­zvoj­ne pri­li­ke le­že i u me­đu­na­rod­noj su­rad­nji jer se sva­ka zem­lja mo­že spe­ci­ja­li­zi­ra­ti za pro­izvod­nju odre­đe­nih di­je­lo­va što će sma­nji­ti ci­je­nu pro­izvo­da i dje­lo­va­ti kao ge­ne­ra­tor gos­po­dar­skog ras­ta.

Umjes­to da se iz­vo­zi si­ro­vi­na, bo­lje je ori­jen­ti­ra­ti se na go­to­ve pro­izvo­de s do­dat­nom vri­jed­noš­ću

Mag­nus Sc­höl­dz Hr­vat­ska bi tre­ba­la sli­je­di­ti pri­mjer si­ner­gi­je ve­li­kih šved­skih kom­pa­ni­ja s ma­lim i sred­njim tvrt­ka­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.