Za­što oda­bra­ti stu­di­je ra­ču­nar­stva i in­for­ma­ti­ke

Što od stu­di­ja mo­gu oče­ki­va­ti oni ko­ji se od­lu­če za ra­ču­nar­stvo te ka­ko hr­vat­ske tvrt­ke iz IT sek­to­ra po­ku­ša­va­ju po­tak­nu­ti mla­de da se od­lu­če za tu vr­stu stu­di­ja

Vecernji list - Hrvatska - - Smart - Pi­še: Da­rio Su­šanj

Ma­tu­ran­ti su pred iz­bo­rom stu­di­ja i fa­kul­te­ta, a ti­me i pred ži­vot­nim oda­bi­rom. Stu­di­ji ra­ču­nar­stva po­nov­no su me­đu naj­a­trak­tiv­ni­ji­ma Tre­nu­tak od­lu­ke bli­ži se za mno­ge ma­tu­ran­te – upra­vo danas pi­šu dr­žav­nu ma­tu­ru iz ma­te­ma­ti­ke, po do­sa­daš­njoj sta­tis­ti­ci uvi­jek naj­te­ži is­pit – a kas­ni­je us­mje­ra­va­nje pre­ma atrak­tiv­nom ICT sek­to­ru vje­ro­jat­no će po­nov­no bi­ti že­lja mno­gih. Što CISEx, stru­kov­no udru­že­nje us­pješ­nih hr­vat­skih sof­tver­skih tvrt­ki, ma­hom ori­jen­ti­ra­nih iz­vo­zu, pre­po­ru­ču­je ma­tu­ran­ti­ma ko­ji će baš ovih da­na bi­ra­ti svoj bu­du­ći stu­dij i ka­ri­je­ru? – Svi ko­ji ima­ju sklo­nos­ti i afi­ni­te­ta pre­ma teh­no­lo­gi­ji i ni­je im stra­na ma­te­ma­ti­ka, mis­lim da će na­pra­vi­ti od­li­čan iz­bor u ži­vo­tu iz­a­be­ru li stu­di­je ve­za­ne uz ra­ču­nar­stvo. IT je danas u svi­je­tu, pa ta­ko i u Hr­vat­skoj, naj­pro­pul­ziv­ni­ji sek­tor, ko­ji ujed­no ge­ne­ri­ra naj­vi­še ino­va­ci­ja i vr­lo je invol­vi­ran u is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj – na­gla­ša­va Ta­ja­na Ba­ran­čić, pred­sjed­ni­ca CISEx-a, ohra­bru­ju­ći bu­du­će stu­den­te da oda­be­ru IT stru­ku kao svoj po­ziv. Po­da­ci za Hr­vat­sku po­ka­zu­ju da go­diš­nje ne­dos­ta­je iz­me­đu ti­su­ću i dvi­je ti­su­će lju­di u tom sek­to­ru, od­nos­no da bi do­ma­će in­for­ma­tič­ke tvrt­ke la­ko pro­gu­ta­le taj broj IT pro­fe­si­ona­la­ca; go­diš­nje, na­ime, stu­dij ra­ču­nar­stva za­vr­ši oko 1500 stu­de­na­ta, ali sa­mo po­lo­vi­ca njih iz­la­zi na tr­ži­šte ra­da, a dru­ga po­lo­vi­ca nas­tav­lja obra­zo­va­nje. – Mo­ram re­ći da su IT tvrt­ke od­lič­ni pos­lo­dav­ci, jer je tr­ži­šte ra­da u ovom seg­men­tu na­pra­vi­lo svo­je. Ma­njak lju­di je re­zul­ti­rao od­lič­nim rad­nim uvje­ti­ma, pri­li­ka­ma i so­lid­nim pri­ma­nji­ma – ka­že T. Ba­ran­čić. U zad­njih ne­ko­li­ko go­di­na pri iz­bo­ru pos­lo­dav­ca go­di­ne, vi­še od 50 pos­to tvrt­ki iz seg­men­ta ma­lih i sred­njih pos­lo­da­va­ca ko­je su pro­gla­še­ne pos­lo­dav­ci­ma go­di­ne, upra­vo su iz IT sek­to­ra. Pos­lo­dav­ci u IT-u že­le za­pos­le­ni­ci­ma pru­ži­ti još i vi­še pa su čes­to me­đu pov­las­ti­ca­ma i to­pli obrok, te­re­ta­ne, vi­šed­nev­ni te­am bu­il­ding, vr­ti­ći za dje­cu i slič­ne pred­nos­ti. CISEx upor­no tra­ži i za­kon­ske iz­mje­ne ko­je bi te pred­nos­ti omo­gu­ći­le i po­jed­nos­ta­vi­le, na­gla­ša­va Ba­ran­čić.

Kva­li­tea do­ma­ćih stu­di­ja

Stu­den­ti­ma ko­ji će ovih da­na raz­ma­tra­ti upis na ne­ki od stu­di­ja ra­ču­nar­stva ili in­for­ma­ti­ke bit će važ­na i per­cep­ci­ja sa­mog sek­to­ra o kva­li­te­ti tih stu­di­ja. “Hr­vat­ska ima pris­toj­ne stu­di­je, no tre­ba re­ći da ne­ma po­tre­be da svi za­vr­ša­va­ju sve­uči­liš­ne stu­di­je od pet go­di­na”, na­gla­ša­va pred­sjed­ni­ca CISEx-a. Ov­dje u pri­ču uska­ču struč­ni stu­di­ji i ins­ti­tu­ci­je po­put Vi­so­kog uči­li­šta Al­ge­bra, ko­ji kroz struč­ne stu­di­je ra­ču­nar­stva us­pi­je­va­ju stu­den­te pri­pre­mi­ti za prak­ti­čan rad u IT stru­ci već na­kon tro­go­diš­njeg pred­di­plom­skog stu­di­ja. Di­gi­tal­no do­ba je u EU do­ni­je­lo ve­li­ki pre­okret u ulo­zi struč­nih stu­di­ja, jer stu­den­ti­ma omo­gu­ća­va­ju stu­di­ra­nje do ma­gis­tar­ske ra­zi­ne, ali ima­ju tu mo­du­lar­nost da na kva­li­tet­nim stu­di­ji­ma već na­kon tri go­di­ne mo­gu po­če­ti ra­di­ti i pri­mje­nji­va­ti ste­če­na zna­nja. U teh­no­lo­škom sek­to­ru je to po­gla­vi­to iz­ra­že­no, a sa­mi pos­lo­dav­ci pre­poz­na­ju kva­li­te­tu ins­ti­tu­ci­ja i pro­gra­ma te pot­pu­no jed­na­ko vred­nu­ju di­plo­me npr. FER-a, FOI-a, FESB-a ili Al­ge­bre, ka­ko je ne­dav­no is­tak­nuo i član upra­ve za teh­ni­ku Pri­vred­ne ban­ke Za­greb, po­jaš­nja­va Hr­vo­je Ba­len, pred­sjed­nik Uprav­nog vi­je­ća Vi­so­kog uči­li­šta Al­ge­bra. Da je za­is­ta ta­ko naj­bo­lje se mo­že vi­dje­ti i iz či­nje­ni­ce da Al­ge­bri­ni di­plo­man­ti danas ra­de ši­rom svi­je­ta u tvrt­ka­ma kak­ve su Go­ogle, Mi­cro­soft, IBM, Ama­zon, VMwa­re, Dell, McAfee ili u ci­je­lom ni­zu us­pješ­nih do­ma­ćih tvrt­ki – IN2, In­fi­num, Pet mi­nu­ta, Com­bis, In­fo­bip, VIPnet, Hr­vat­ski te­le­kom, Ri­mac auto­mo­bi­li, Pri­vred­na ban­ka, APIS IT, CROZ… Pos­lo­dav­ci u IT sek­to­ru pri­mje­ću­ju da na­kon za­vr­šet­ka vi­so­ke iz­o­braz­be mno­gi­ma ne­dos­ta­je prak­tič­nih zna­nja i vje­šti­na te da se ne mo­gu od­mah uklju­či­ti

Hr­vat­ska ima pris­toj­ne stu­di­je, no tre­ba re­ći da ne­ma po­tre­be da svi za­vr­ša­va­ju sve­uči­liš­ne stu­di­je

u prak­ti­čan rad na pos­lu. Danas su vje­šti­ne vr­lo bit­ne, a pro­gra­mi­ra­nje u raz­li­či­tim pro­gram­skim je­zi­ci­ma je jed­na od tak­vih ko­ja se čes­to spo­mi­nje kao vr­lo tra­že­na. “Rek­la bih da je iz­nim­no bit­no da mla­di lju­di danas bu­du svjes­ni da ni­je do­volj­no za­vr­ši­ti fa­kul­tet, po­treb­no je bru­si­ti vje­šti­ne i iz­van for­mal­nog obra­zo­va­nja”, na­gla­ša­va Ta­ja­na Ba­ran­čić, mis­le­ći pri­tom ka­ko na soft skil­l­se po­put ko­mu­ni­ka­cij­skih vje­šti­na ta­ko i na one po­du­zet­nič­ke ili pak na cer­ti­fi­ka­te iz sa­mog po­dru­čja IT-a. “Ve­lik dio prak­tič­nih zna­nja stu­den­ti stje­ču već ti­je­kom stu­di­ja, prak­som u vo­de­ćim hr­vat­skim tvrt­ka­ma. Tvrt­ke ko­je ih pri­ma­ju na prak­su ka­žu nam da su nji­ho­va zna­nja bi­la po­sve pri­mje­nji­va u sva­kod­nev­nom pos­lu i ne­ri­jet­što ko se tak­ve stu­dent­ske prak­se pre­tvo­re u stal­ni an­ga­žman ili za­pos­le­nje od­mah na­kon di­plo­mi­ra­nja”, na­gla­ša­va Hr­vo­je Ba­len važ­nost do­bre su­rad­nje fa­kul­te­ta i vi­so­kih ško­la sa sa­mim gos­po­dar­stvom. Ve­ći­na IT tvrt­ki danas ima ne­ki in­ter­ni pro­gram usa­vr­ša­va­nja i edu­ka­ci­je, a stu­den­ti ko­ji su još za vri­je­me fa­kul­te­ta ra­di­li u IT sek­to­ru za­poš­lja­va­ju se is­ti tren na­kon za­vr­šet­ka fa­kul­te­ta i ne­ri­jet­ko i ne vi­de za­vod za za­poš­lja­va­nje, po­t­vr­đu­je Ba­ran­čić. Pri­mje­ri­ce, u Vi­so­kom uči­li­štu Al­ge­bra čes­to se vo­le po­hva­li­ti po­dat­kom ka­ko su po­s­ljed­nje dvi­je ge­ne­ra­ci­je di­plo­ma­na­ta bi­le u ci­je­los­ti za­pos­le­ne u tre­nut­ku di­plo­mi­ra­nja, je još je­dan kon­kre­tan do­kaz tvrd­nje s po­čet­ka član­ka o stvar­nom ne­dos­tat­ku kva­li­fi­ci­ra­nih IT struč­nja­ka. “CISEx je ja­ko an­ga­ži­ran na po­pu­la­ri­za­ci­ji IT obra­zo­va­nja i sek­to­ra, a na­še čla­ni­ce ula­žu iz­nim­ne na­po­re ka­ko bi pru­ži­le do­dat­nu edu­ka­ci­ju mla­dim lju­di­ma ko­ji ne­ri­jet­ko već za vri­je­me stu­di­ja ra­de u tim tvrt­ka­ma. Uvi­jek ra­do da­je­mo po­dr­šku stu­dent­skim na­tje­ca­nji­ma i stu­dent­skom po­du­zet­niš­tvu (TVZ Mo­bi­le Chal­len­ge Cup, AI Bat­tle­gro­und, SPOCK), su­ra­đu­je­mo na struč­nim prak­sa­ma (FER-ove ljet­ne prak­se i STUP) kao i sa stu­dent­skim udru­ga­ma BEST, AIESEC, e-Stu­dent. Ak­tiv­ni smo su­di­onik i FER-ova Job Fa­ira na ko­jem su na­še čla­ni­ce uvi­jek pri­sut­ne u zna­čaj­nom bro­ju”, na­gla­ša­va­ju u toj udru­zi.

Strah od pro­sje­ka ocje­na

Ipak, bu­du­će stu­den­te pri oda­bi­ru stu­di­ja ve­za­nog uz ra­ču­nar­stvo mo­gle bi po­ne­što obes­hra­bri­ti in­for­ma­ci­je da su gim­na­zi­jal­ci u bo­ljoj si­tu­aci­ji po pi­ta­nju dr­žav­ne ma­tu­re u od­no­su na one ko­ji do­la­ze iz teh­nič­kih ško­la, jer su ima­li ve­ći fond sa­ti iz op­ćih pred­me­ta ko­ji se bo­du­ju za upis, ali i da se na sve­uči­liš­nim stu­di­ji­ma svi mo­ra­ju su­oči­ti sa zna­čaj­nim bro­jem op­ćih ko­le­gi­ja na pr­ve dvi­je go­di­ne stu­di­ja. Upra­vo se ov­dje, uz druk­či­ji pris­tup ma­te­ri­ji ko­ja će se stu­di­ra­ti, vi­di i naj­ve­ća raz­li­ka iz­me­đu sve­uči­liš­nih stu­di­ja, ko­ji pri­li­kom upi­sa tra­že vi­ši pro­sjek ocje­na, te onih struč­nih. Pred­me­ti po­put ma­te­ma­ti­ke čes­to “ru­še” pro­sje­ke per­s­pek­tiv­nim stu­den­ti­ma ra­ču­nar­stva ko­ji po­ka­zu­ju ve­lik po­ten­ci­jal u struč­nim pred­me­ti­ma i te­ma­ti­ci. „Zna­nja pri­ro­dos­lov­nih pred­me­ta su važ­na, me­đu­tim ona u Al­ge­bri­noj fi­lo­zo­fi­ji ne smi­ju bi­ti pre­va­ga da net­ko tko je npr. vr­lo do­bar ili iz­vr­stan uče­nik s vr­lo do­brim ocje­na­ma iz ma­te­ma­ti­ke ne mo­že upi­sa­ti ili za­vr­ši­ti pr­vu go­di­nu ra­ču­nar­stva, a što se na po­je­di­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma čes­to do­ga­đa zbog sin­dro­ma “fil­tri­ra­nja”. Danas, ka­da za­is­ta ne­dos­ta­je kva­li­tet­nih lju­di, mi smo se fo­ku­si­ra­li da upra­vo iz tih mla­dih lju­di iz­vu­če­mo ono naj­bo­lje, pru­ži­mo im do­dat­ne vjež­be i in­di­vi­du­al­ni pris­tup ka­ko bi lak­še pre­bro­di­li op­će pred­me­te i pri­mi­je­ni­li ih u struč­nim ko­le­gi­ji­ma ko­ji po­či­nju prak­tič­ki već od pr­ve go­di­ne. Tak­vim pris­tu­pom po­tak­nu­li smo stu­den­te da us­pješ­no za­vr­še pred­di­plom­ske stu­di­je, a kroz di­plom­ske stu­di­je smo im da­li šan­su da se us­mje­re pa­ra­lel­no s pos­lom ko­ji ra­de – bi­lo da je ri­ječ o sof­tver­skom ili sis­tem­skom in­že­njer­stvu, ra­zvo­ju ra­ču­nal­nih iga­ra, mul­ti­me­di­ji ili zna­nos­ti o po­da­ci­ma”, za­klju­ču­je Hr­vo­je Ba­len.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.