Svo­je pr­ve sti­ho­ve odre­pa­la sam na Bri­tan­cu i on mi je os­tao si­gur­na zo­na

Ži­vje­la je u So­po­tu i Se­sve­ta­ma, sad je u Zvo­ni­mi­ro­voj, no uvi­jek se vra­ća u “ba­zu”

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - pe­tra.ba­li­ja@ve­cer­nji.net Pe­tra Ba­li­ja

Iz­la­zi­li su u Tkal­ču, okup­lja­li se kod stu­pa na glav­nom tr­gu, a zbog gra­fi­ti­ra­nja su zna­li i pre­ska­ka­ti ogra­du na že­ljez­nič­kom ko­lo­dvo­ru

Ne­djelj­na ju­tra u nje­zi­noj su mla­dos­ti bi­la re­zer­vi­ra­na za vjež­ba­nje gi­ta­re. I to uz pos­ter Bo­ri­sa Nov­ko­vi­ća. Sa svo­jih je de­set go­di­na Mi­re­la Pri­se­lac, ali­as Re­mi, slu­ša­la No­ve fo­si­le. A u tim go­di­na­ma go­to­vo da ni­je iz­la­zi­la iz svo­jeg mi­kro­svi­je­ta, ko­ji ni­je išao da­lje od Bri­tan­skog tr­ga.

Bi­la sam straš­no ner­voz­na

On­dje je od­la­zi­la u os­nov­nu glaz­be­nu ško­lu Bla­go­ja Ber­se, igra­la se s pri­ja­te­lji­ma i s ba­kom vi­ken- di­ma “ho­do­čas­ti­la” na plac. – Ima­li smo svo­ju ku­mi­cu kod ko­je smo ku­po­va­li sir i vrh­nje, a po­se­ban dio tr­ga bio je re­zer­vi­ran za pro­da­va­če ko­je je ba­ka zva­la “Po­lja­ci” jer su pre­pro­da­va­li ro­bu ko­ju su na­bav­lja­li u Polj­skoj. On­dje mi je jed­nom pri­li­kom ku­pi­la bi­je­lu ha­lji­ni­cu s uzor­kom treš­nji­ca. To mi je naj­dra­ži pred­met ko­ji sam ikad po­sje­do­va­la – ka­že Re­mi ko­ja je na uglu Bri­tan­ca i Ili­ce odre­pa­la i svo­je pr­ve sti­ho­ve. Uči­ni­la je to pred Lu­kom Tra­li­ćem Sho­tom, i da­naš­njim čla­nom gru­pe Ele­men­tal. Uz nje­ga, sku­pi­nu či­ne gi­ta­rist Erol Zej­ni­lo­vić, ba­sist Kon­rad Lo­vren­čić, kla­vi­ja­tu­rist Da­vor Za­no­ški, bub­njar Ivan Vo­do­pi­jec i pra­te­ći vo­kal Vi­da Ma­nes­tar. – Sje­ćam se da sam bi­la straš­no ner­voz­na. Skup­lja­la sam hra­brost od Tkal­či­će­ve uli­ce, u ko­ju smo ta­da za­la­zi­li. On­dje sam mu u jed­nom ka­fi­ću po­ka­za­la tek­s­to­ve ko­je sam do­ni­je­la u fas­cik­lu. No re­kao je da ih mo­ra ču­ti. A kad sam mu odre­pa­la sti­ho­ve, je­di­no što je iz­us­tio bi­lo je: “To mo­ra­mo sni­mi­ti” – pri­sje­ća se Re­mi, ko­ja je Sho­ta ta­da poz­na­va­la kao čla­na rap gru­pe “Yo­ung Lor­dz”, ko­ja je sre­di­nom de­ve­de­se­tih bi­la hit u Za­gre­bu. U to vri­je­me za­gre­bač­ki re­pe­ri, njih se­dam­de­se­tak, okup­lja­li su se na glav­nom tr­gu oko stu­pa u bli­zi­ni sa­ta, a on­dje su zna­li re­pa­ti, iz­vo­di­ti bre­ak dan­ce, slu­ša­ti glaz­bu... Okup­lja­li­šte im je bi­lo i u dvo­ri­štu ško­le u Var­šav­skoj, gdje je i cr­ta­la gra­fi­te, a ni­je joj bi­lo neo­bič­no ni pre­ska­ka­ti ogra­du na že­ljez­nič­kom ko­lo­dvo­ru sa spre­jem u tor­bi ka­ko bi oz­na­či­li sta­re vla­ko­ve.

Ne­dje­ljom na obi­telj­ski ru­čak

– Is­pri­ča­vam se svi­ma ko­ji su tre­ba­li bri­sa­ti na­še žvr­ljo­ti­ne, no na­ma je to bi­lo jed­no od naj­ljep­ših raz­dob­lja odras­ta­nja – ka­že Re­mi, ko­ja je za­vr­ši­la II. gim­na­zi­ju u Kri­ža­ni­će­voj i stu­dij en­gle­skog te špa­njol­skog na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. Ži­vje­la je u So­po­tu, Se­sve­ta­ma, na Kva­tri­ću, a ne­dav­no se pre­se­li­la u Zvo­ni­mi­ro­vu, no uvi­jek se vra­ća na Bri­ta­nac, ko­ji je, ka­že, nje­zi­na “si­gur­na zo­na” i emo­ci­onal­na ba­za. Ro­di­te­lji joj i da­lje ži­ve on­dje, pa go­to­vo da ne­ma ne­dje­lje bez obi­telj­skog ruč­ka u ku­ći u ko­joj je odras­la.

Čim ju je čuo, Shot je re­kao: To mo­ra­mo sni­mi­ti! I danas su za­jed­no u Ele­men­ta­lu

Mi­kro­svi­jet Plac na ko­ji se ured­no “ho­do­čas­ti­lo” vi­ken­di­ma od dje­tinj­stva joj je ve­oma dra­ga lo­ka­ci­ja

Vjež­ba­nje gi­ta­re Po­če­la je svi­ra­ti u os­nov­noj glaz­be­noj ško­li Bla­go­ja Ber­se

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.