BAR­BA­RA KO­LAR

Slo­vim za eks­pe­ri­men­ta­to­ri­cu, ali još ni­sam ku­ha­la re­da­no ze­lje – me­ni naj­dra­ži ba­kin re­cept “Ni­sam od onih ko­ji mis­le da su Bo­gom da­ni, ali ni ne­si­gur­ni cvje­tić ko­ji se bo­ji da ga tko ne na­ga­zi. Od­lu­či­la sam se ri­je­ši­ti de­mo­na op­se­siv­ne pri­vat­nos­ti i zab

Vecernji list - Hrvatska - - Pa­no­ra­ma - Ma­ja Car ma­ja.car@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Iz tež­nje dvi­ju ama­ter­skih ku­ha­ri­ca u naj­bo­ljim go­di­na­ma da us­mje­re svo­ju za­tom­lje­nu kre­ativ­nost, nas­tao je ku­li­nar­ski blog spo­on­fu­lof.li­fe ko­ji pot­pi­su­je poz­na­ta vo­di­te­lji­ca Bar­ba­ra Ko­lar udru­že­na s du­go­go­diš­njom pri­ja­te­lji­com Alek­san­drom Alek­san­dro­vom-Ober­star. Mo­žda svi­je­tu i ni­je tre­bao još je­dan fo­od & li­fes­tyle blog, ali tre­bao je, ka­žu, nji­ma pa će nas­ta­vi­ti gra­bi­ti ži­vot pu­nom žli­com. Po­ne­što o no­vom do­dat­ku ka­ri­je­ri i to­me vra­ća li se usko­ro na ma­le ekra­ne, is­pri­ča­la nam je Bar­ba­ra Ko­lar.

Ko­li­ko se du­go ku­ha­la ova ide­ja?

O ne­če­mu tak­vom raz­miš­ljam go­di­na­ma – oči­to mi mo­zak funk­ci­oni­ra za­pre­paš­ću­ju­ćom efi­kas­noš­ću i br­zi­nom. Ša­lu na stra­nu, ide­ja do­is­ta du­go pos­to­ji, ali sam ju po­če­la oz­bilj­ni­je “do­živ­lja­va­ti” proš­lo­ga lje­ta. Pa evo, od jed­ne vru­će se­zo­ne do dru­ge, pre­ko du­ge zi­me sum­nji i pre­vi­ra­nja, ne­što je i nas­ta­lo.

On­da mo­ra da nas če­ka ne­što do­bro jer zna se da se do­bre stva­ri ku­ha­ju du­go na la­ga­noj va­tri?

Do­is­ta, odre­đe­ne na­mir­ni­ce do­ži­ve ču­des­nu pre­obraz­bu na­kon sa­ti i sa­ti ter­mič­ke obra­de. Ka­ko se obič­no ra­di o ne­kim ži­la­vim i ma­nje kva­li­tet­nim ko­ma­di­ma me­sa, ni­sam baš si­gur­na že­lim li pov­la­či­ti pa­ra­le­lu sa svo­jim umo­tvo­ri­na­ma.

Vječ­ni ste u dvoj­bi oko smis­la i po­tre­be. Ko­ji su va­ši osob­ni smi­sao i po­tre­ba ka­da je u pi­ta­nju po­kre­ta­nje ovog blo­ga?

Dav­no sam neg­dje pro­či­ta­la ka­ko ne tre­ba ra­di­ti jav­no ni­šta što ne ra­diš sa­vr­še­no. Uz pri­ro­đe­ni mi per­fek­ci­oni­zam ta se re­če­ni­ca du­bo­ko ure­za­la i stal­no mi ska­če po gla­vi. Jas­no da sa­vr­šens­tvo ne pos­to­ji, ali sum­nja u to da tre­bam svo­je dje­lo iz­lo­ži­ti na ne­koj jav­noj plat­for­mi na ko­joj već pos­to­je mi­li­ju­ni zna­lač­kih i za­nat­ski bes­pri­je­kor­nih obja­va ni­kad me vje­ro­jat­no ne­će na­pus­ti­ti. Ni­sam od onih ko­ji mis­le da su Bo­gom da­ni i da je sve što na­pra­ve ge­ni­jal­no, a s dru­ge stra­ne ni­sam ni ne­ki ne­si­gur­ni cvje­tić ko­ji se bo­ji otvo­ri­ti la­ti­ce da ga tko­god ne na­ga­zi. Pa sam se na ne­ki na­čin od­lu­či­la bo­ri­ti pro­tiv svo­jih de­mo­na op­se­siv­ne pri­vat­nos­ti i jed­nos­tav­no

se za­bav­lja­ti, po­ti­ču­ći se us­put na kre­ativ­nost i dis­ci­pli­nu.

Ko­ja je pla­ni­ra­na pe­ri­odi­ka objav­lji­va­nja no­vih re­ce­pa­ta?

Po je­dan re­cept ili pu­to­pis sva­ke od nas tjed­no. Ako bi­lo ko­ja do­bi­je iz­ne­nad­ni na­pad po­tre­be za ek­s­tra sa­dr­ža­jem, i to je u re­du.

Ka­da ste na­pra­vi­li svo­je pr­ve ku­li­nar­ske ko­ra­ke?

Kao ma­la, “asis­ti­ra­la” sam ba­ki u ku­hi­nji – naj­češ­će bih do­bi­la ko­mad ti­jes­ta da ga obli­ku­jem pre­ma vlas­ti­toj že­lji. Kas­ni­je sam bi­la za­du­že­na i za mik­sa­nje, uz oba­vez­nu pro­vje­ru čvr­sto­će sni­je­ga od bje­la­nja­ka okre­ta­njem zdje­le iz­nad gla­ve. U sred­njoj ško­li sam za­pa­la u na­zo­vi­fe­mi­nis­tič­ku fa­zu pa sam os­po­ra­va­la, pri­mje­ri­ce, po­tre­bu da se tro­ši vri­je­me na iz­ra­du vu­če­nog ti­jes­ta ako ga se mo­že ku­pi­ti go­to­vo. Kad me to proš­lo i kad sam si priz­na­la da se s do­ma­ćim ni­šta ne mo­že mje­ri­ti, po­če­la sam oz­bilj­ni­je ku­ha­ti.

Ka­ko su se di­plo­mi­ra­na ve­te­ri­nar­ka i pe­di­ja­tri­ca su­sre­le za šted­nja­kom?

Alek­san­dra i ja upoz­na­le smo se još za stu­dent­skih da­na pre­ko za­jed­nič­ke pri­ja­te­lji­ce Ma­je. Odu­vi­jek znam da je am­bi­ci­oz­na i od­lič­na ku­ha­ri­ca. Ži­vi u Slo­ve­ni­ji s mu­žem i dvo­ji­com si­no­va, a ci­je­la je obi­telj vr­lo gas­tro­nom­ski nas­tro­je­na – ku­ha­ju, po­sje­ću­ju res­to­ra­ne, pri­ja­te­lju­ju s poz­na­tim ku­ha­ri­ma… Ja s dru­ge stra­ne ne ku­ham baš sva­kod­nev­no, ali vo­lim s vre­me­na na vri­je­me na­pra­vi­ti is­tin­sku goz­bu za obi­telj i pri­ja­te­lje. On­da se o to­me ne­ko vri­je­me pri­ča pa sam mir­na.

Alek­san­dra do­no­si bu­gar­sko, vi ma­đar­sko na­s­lje­đe?

Alek­san­dra po ta­ti vu­če bu­gar­sko, a ja po ma­mi ma­đar­sko po­dri­je­tlo – to su ku­hi­nje na ko­ji­ma smo ot­hra­nje­ne, uz sna­žan me­di­te­ran­ski utje­caj ne sa­mo kod nje, ko­ja je odras­la u Spli­tu, ne­go i kod mo­jih kon­ti­nen­ta­la­ca. Kod nas se ri­ba je­de bar dva­put tjed­no.

Si­gur­no ima­te ne­ku ma­đar­sku de­li­ci­ju u ma­lom pr­stu?

Ka­ko ja slo­vim za “eks­pe­ri­men­ta­to­ri­cu”, mo­ram priz­na­ti da je za ne­ka tra­di­ci­onal­na je­la još uvi­jek za­du­že­na mo­ja ma­ma – ni­sam, pri­mje­ri­ce, ni­kad spre­mi­la re­da­no ze­lje (zim­ski spe­ci­ja­li­tet re­do­va ki­se­log ku­pu­sa, ko­ba­si­ca, dins­ta­nog me­sa i ri­že či­je je ori­gi- nal­no ime ra­kott ka­po­s­zta) ko­je mi je ina­če je­dan od naj­dra­žih ba­ki­nih re­ce­pa­ta. Uz ne­za­obi­laz­ni pi­le­ći pa­pri­kaš s pa­la­čin­ka­ma kao pri­lo­gom, na­rav­no. Od ba­ke sam nas­li­je­di­la pre­di­van mje­de­ni mu­žar, va­gu, po­su­đe i ku­ha­ri­ce sta­ri­je od 100 go­di­na. Ne­vje­ro­jat­no, ali sa­vr­še­no se do­bro uk­la­pa­ju i u mo­ju mo­der­nu ku­hi­nju.

Nis­te ve­ge­ta­ri­jan­ka, ali nje­gu­je­te obi­čaj bez­mes­nog po­ne­djelj­ka. Ho­će­te li usko­ro pot­pu­no pres­ta­ti jes­ti me­so?

Obo­ža­vam vo­će i po­vr­će, ali sum­njam da bih mo­gla traj­no pres­ta­ti jes­ti me­so. Vje­ru­jem da je za is­tin­skog gur­ma­na ve­ge­ta­ri­jans­tvo, a oso­bi­to ve­gans­tvo, vr­lo ogra­ni­ča­va­ju­ći iz­bor. Imam raz­dob­lja oz­bilj­nih mo­ral­no-emo­ci­onal­nih dvoj­bi po tom pi­ta­nju i pos­to­ji ci­je­li niz ka­te­go­ri­ja me­sa ko­je iz tog raz­lo­ga za­pra­vo ne je­dem. Ali kao ti­pič­ni pred­stav­nik krv­ne gru­pe 0 naj­bo­lje se osje­ćam na­kon kon­zu­ma­ci­je pro­te­ina ani­mal­nog po­dri­je­tla.

Pa­zi­te li na or­gan­sko po­ri­jek­lo na­mir­ni­ca ili ste u sku­pi­ni onih ko­ji ne ma­re za GMO?

Dam se oča­ra­ti pri­dje­vi­ma or­gan­sko, bio, eko, ia­ko sam svjes­na da nas čes­to va­ra­ju. No, ne­pr­ska­no vo­će i po­vr­će iz vr­ta mo­jih ro­di­te­lja do­is­ta ima ča­ro­ban okus. Ako zna­te po­ri­jek­lo na­mir­ni­ce, mis­lim da se is­pla­ti da­ti ko­ju ku­nu vi­še pa po­jes­ti ma­nje, ali kva­li­tet­ni­je. Pa­dam na šarm gr­ba­vih mr­k­vi­ca.

U če­mu vam ne­ma prem­ca?

Ne bih se usu­di­la tvr­di­ti da bi­lo što ra­dim bes­pri­je­kor­no, ali ni­sam do­ži­vje­la da it­ko pri­go­va­ra mo­jim ju­ha­ma i ri­žo­ti­ma pa re­ci­mo da mi to dos­ta do­bro ide.

Jed­nom ste is­pa­li­li da po po­tre­bi za svo­jeg mu­škar­ca ku­ha­te i u hal­te­ri­ma. Mit ili stvar­nost?

Ku­ha­nje u hal­te­ri­ma mo­že uvi­jek, ako ni­je uklju­če­no kak­vo pr­že­nje u du­bo­kom ulju. Opek­li­ne ne ri­ski­ram bez po­tre­be. A i ope­če­na ni­sam za upo­tre­bu.

Ku­ha­te li vi svo­jem mu­škar­cu ili uz ono pa­me­tan, za­ba­van i zgo­dan oba­vez­no ide i do­bro ku­ha?

Ne od­bi­jam di­je­li­ti šted­njak s mu­škom po­lo­vi­com. Ia­ko bih mu ra­di­je uva­li­la da pe­gla ili bri­še pra­ši­nu jer mi to ni­su naj­ve­će ži­vot­ne ra­dos­ti.

Du­go vas ni­smo vi­dje­li na te­le­vi­zi­ji. Sli­je­di li ne­ki no­vi pro­jekt?

Te­le­vi­zi­ja mi, na­rav­no, ne­dos­ta­je. Vo­lim taj po­sao i ve­se­lio bi me ne­ki no­vi an­ga­žman, ali to ne ovi­si o me­ni.

Ve­te­ri­nar­ka, ra­dij­ska i te­le­vi­zij­ska vo­di­te­lji­ca, uma­lo pro­fe­si­onal­na pi­ja­nis­ti­ca, ku­ha­ri­ca, blo­ge­ri­ca, po­vre­me­no i sli­ka­ri­ca. Što je slje­de­će?

Pen­zi­oner­ka! Ša­lim se, na­rav­no. Kad bih osvo­ji­la ka­kav ove­ći jac­k­pot vje­ro­jat­no bih po­nov­no pos­ta­la stu­den­ti­ca – di­zajn in­te­ri­je­ra na newyor­škom Par­son­su i ne­ka fi­na gas­tro­nom­ska aka­de­mi­ja kao Cor­don Bleu ili Cu­li­nary Ins­ti­tu­te of Ame­ri­ca su mi du­go­go­diš­nji sno­vi. Ka­žu da je naj­ve­će prok­let­stvo ne bi­ti ni za što, a od­mah po­tom – bi­ti za sva­šta.

Stras­tve­na ste svjet­ska put­ni­ca. Jes­te li ma­lo sta­li na lop­tu s ob­zi­rom na ne­mi­le te­ro­ris­tič­ke do­ga­đa­je ko­ji si­ju strah Eu­ro­pom?

Na­ža­lost, pu­tu­jem pu­no ma­nje ne­go pri­je, ali ni­je me pri­zem­ljio te­ro­ri­zam, ne­go eko­no­mi­ja. Lo­še stva­ri mo­gu ti se do­go­di­ti bi­lo gdje – ne­ki sam se dan po­s­kliz­nu­la u vlas­ti­toj ku­pa­oni­ci i sko­ro gla­vom uda­ri­la u rub ka­de što si­gur­no ne bi baš do­bro za­vr­ši­lo. Ali, ni­sam se za­to pres­ta­la pra­ti! Že­lim vi­dje­ti i upoz­na­ti još pu­no to­ga i ne vje­ru­jem da ću o pu­to­va­nji­ma ika­da raz­miš­lja­ti u kon­tek­s­tu stra­ha. Ia­ko ra­zu­mi­jem da ne­kom ro­di­te­lju ni­je sve­jed­no pus­ti­ti di­je­te da ode u Lon­don ovih da­na.

Jes­te sprem­ni za lje­to?

Lju­bi­te­lji­ca sam to­plog vre­me­na ta­ko da bih vje­ro­jat­no bi­la sprem­na za lje­to i u si­ječ­nju, ia­ko se na­dam da tak­ve kli­mat­ske pro­mje­ne ipak ne­će­mo do­ži­vje­ti. Na go­diš­nji si­gur­no ne idem do kra­ja ko­lo­vo­za. Sre­ćom pa Za­greb ima svo­jih ra­dos­ti i pred­nos­ti u ljet­nim mje­se­ci­ma.

Ku­ha­nje u hal­te­ri­ma mo­že uvi­jek, ako ni­je uklju­če­no kak­vo pr­že­nje u du­bo­kom ulju

Ni­sam do­ži­vje­la da it­ko pri­go­va­ra mo­jim ju­ha­ma i ri­žo­ti­ma pa re­ci­mo da mi to dos­ta do­bro ide

Za­jed­no u pro­jek­tu Blog je po­kre­nu­la s pri­ja­te­lji­com Alek­san­drom Alek­san­dro­vom -Ober­star ko­ja ži­vi u Slo­ve­ni­ji, a pe­ri­odi­ka objav­lji­va­nja je re­cept ili pu­to­pis sva­ke od njih ba­rem jed­nom tjed­no

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.