U druš­tvu ne­ma opor­be­ko­ja bi mo­gla sru­ši­ti HNS

Je­di­noj Co­sa nos­tri u na­šem no­go­me­tu su­di se u Osi­je­ku! Dr­ža­va je tu na naj­ve­ćem tes­tu

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - igor.flak.@ve­cer­nji.net Igor Flak

Si­ner­gi­ja po­li­ti­ke i HNS-a tra­je već 25 go­di­na. Svi za­ko­ni i sva pra­vi­la po­dre­đe­na su tim eli­ta­ma, ka­ko bi mo­gle vla­da­ti

Jo­ško Je­li­čić, ne­koć ta­len­ti­ran i do­bar no­go­me­taš, pam­ti­mo ga i kao do­brog pri­ja­te­lja sa Zo­ra­nom Ma­mi­ćem, dvi­je na­vi­jač­ke sku­pi­ne, Bad Blue Boys i Tor­ci­da, Zvo­ni­mir Bo­ban sa sa­svim pris­toj­ne dis­tan­ce, po­ne­kad ne­ki so­ci­olog, po­li­to­log i ne­ko­li­ko no­vi­na­ra po­ku­ša­li su uka­za­ti na to što se do­go­di­lo hr­vat­skom no­go­me­tu. Bio je tu i Da­rio Ši­mić i mo­dra če­tvor­ka u opor­bi, ali sve te la­ga­no is­pa­lje­ne stre­li­ce od­bi­le su se od HNS-ovih tvr­dih zi­di­na.

Šu­ker pris­tao bi­ti slu­ga

Je li u no­go­me­tu uop­će bi­la mo­gu­ća opor­ba ko­ja bi se su­prot­sta­vi­la eli­ti ko­ja vla­da? Ta HNS-ova ut­vr­da zi­da­na je 25 go­di­na, a od pr­vog da­na ima­la je ve­li­kog po­kro­vi­te­lja u naj­du­go­vječ­ni­joj i po bro­ju man­da­ta naj­us­pješ­ni­joj po­li­tič­koj op­ci­ji. Iz nje su re­gru­ti­ra­ni svi bu­du­ći no­go­met­ni de­le­ga­ti, ko­ji su omo­gu­ći­li lju­di­ma po­put da­naš­njeg no­go­met­nog Bor­gi­je da go­di­na­ma vla­da­ju. A on je u tre­nut­ku ka­da je kop­nje­la moć, sna­ga i ener­gi­ja Vlat­ka Mar­ko­vi­ća, pro­na­šao le­gen­dar­nog cen­tar­fo­ra, ko­ji je u svjet­skim no­go­met­nim raz­mje­ri­ma bio ve­li­ko ime. Do­bro za imidž. Da­naš­nji pred­sjed­nik HNS-a u ka­ri­je­ri je, čes­to u kaz­ne­nom pros­to­ru, sa­vr­še­nim rje­še­nji­ma do­la­zio do po­go­da­ka i po­bje­da. Ta­da je mis­lio sa­mo svo­jom gla­vom. No, kao ta­kav ne bi od­go­va­rao gaz­di. Za po­zi­ci­ju, fo­te­lju, sve be­ne­fi­ci­je ko­je idu uz funk­ci­ju, pred­sjed­nik je od­lu­čio po­bje­ći iz Hr­vat­ske, uglav­nom ži­vje­ti u Las Ve­ga­su i dru­gim pres­tiž­nim des­ti­na­ci­ja­ma ze­malj­ske ku­gle, dok bi stvar­ni vla­dar sa­ve­za mo­gao ra­di­ti što ga je vo­lja. I sve je to kla­pa­lo do 2015. go­di­ne, dok se u igru ni­je “umi­je­šao” USKOK. Od ta­da pa do danas pu­no je to­ga ot­kri­ve­no, pa i ka­ko se ži­vi u toj HNS-ovoj ut­vr­di. No, ni­je to bi­la vo­lja po­li­ti­ke, ni­ti pra­vo­su­đa, ni­je to ni­ka­kav mon­ti­ra­ni po­li­tič­ki pro­ces kak­vim ga okriv­lje­nik že­li pri­ka­za­ti, već slu­čaj ko­ji je ot­kri­ven u ino­zem­s­tvu. Pra­ćen je trag nov­ca i po­kre­nu­ta je is­tra­ga u naj­ve­ćoj sport­skoj afe­ri ot­kad ima­mo sa­mos­tal­nu dr­ža­vu. Dvi­je go­di­ne su proš­le, ni­šta se još po pi­ta­nju slu­ča­ja i is­tra­ge ni­je do­go­di­lo, a Bor­gia slo­bod­no še­ta i na­pa­da sve svo­je opo­nen­te. I ne pos­to­ji ni­ti vo­lja ni­ti sna­ga ko­ja bi se us­pro­ti­vi­la nje­go­voj sa­mo­vo­lji, osim dijela pu­ka. Pa se ta­ko vla­dar na­šeg no­go­me­ta do­veo u tak­vu si­tu­aci­ju da ne mo­že vi­še slo­bod­no pro­še­ta­ti u Dal­ma­ci­ji s ko­jom je u pe­tak otvo­rio još jed­nu no­vu fron­tu. Udru­gu “Naš Haj­duk”, ko­ja po­ku­ša­va, vi­djet će­mo ko­li­ko je to do­bro ili ne, ne­što uči­ni­ti sa slav­nim split­skim klu­bom ko­ji je sam kriv što je nes­tao pod

Svi hva­le Ja­ni­cu ka­ko je na­tje­ra­la HNS da ju slu­ša. Sva­šta, tre­ba mi­je­nja­ti lju­de, ne pro­pi­se

gaz­di­nim ko­pi­ti­ma, us­po­re­dio je s Co­sa nos­trom. I de­fi­ni­tiv­no do­ži­vot­no pos­tao nji­ho­vim ne­pri­ja­te­ljem. Pro­du­bio je u no­go­met­nom smis­lu tu ne­tr­pe­lji­vost sje­ve­ra i ju­ga, pa su ta­ko on­dje “stra­da­li” svi ko­ji su ima­li bi­lo kak­ve ve­ze s njim, a sa­da se kao ko­la­te­ral­na žr­tva naš­la i Ja­ni­ca Kos­te­lić. No, da de­mis­ti­fi­ci­ra­mo i nje­zi­nu ulo­gu: to što je skup­šti­na HNS-a od­lu­či­la da se us­kla­di i poč­ne ra­di­ti po pra­vi­li­ma Za­ko­na o spor­tu ne­će ni­šta pro­mi­je­ni­ti u sa­mom ra­du sa­ve­za. Jer ni­su pre­sud­ni svi ti po­pi­si, već lju­di ko­ji ih tre­ba­ju pro­vo­di­ti. A ci­je­la no­go­met­na or­ga­ni­za­ci­ja, lju­di ko­ji či­ne skup­šti­nu ko­ja o sve­mu od­lu­ču­je, sa­mo su pos­luš­ni­ci ko­ji će se za vlas­ti­te pri­vi­le­gi­je la­ko pro­da­ti.

Va­žan osječ­ki slu­čaj

Jer da su sve te pus­te sport­ske in­s­pek­ci­je ra­di­le svoj po­sao svih ovih go­di­na, da su že­lje­li vi­dje­ti što se sve ov­dje do­ga­đa­lo, na ko­ji na­čin se u no­go­me­tu ra­di­lo, po kak­vim pro­pi­si­ma i po či­jim pra­vi­li­ma, sva­ka­ko bi si­tu­aci­ja danas bi­la bit­no druk­či­jom. No, za­sad i prav­no je­di­na no­go­met­na Co­sa nos­tra je, či­ni se, na su­đe­nju u Osi­je­ku. I baš je on­dje taj ci­je­li slu­čaj pos­tao na­ša stvar. Dr­ža­va i cje­lo­kup­no druš­tvo sa­da su na jed­nom ve­li­kom tes­tu. Vi­djet će­mo ras­plet tog osječ­kog su­đe­nja i ci­je­log tog slu­ča­ja, dok se to ne za­vr­ši, u na­šem se no­go­me­tu ap­so­lut­no ne­će ni­šta pro­mi­je­ni­ti. Jer čo­vjek ko­je­mu se su­di go­di­na­ma je imao ap­so­lut­nu kon­tro­lu u i nad HNSom u svim nje­go­vim struk­tu­ra­ma. On­dje su du­bo­ko uko­ri­je­nje­ni lju­di ko­ji ga slu­ša­ju i pra­te. – Že­lio sam ući u hr­vat­ski no­go­met, mo­gao sam do­bi­ti i funk­ci­ju ko­ju sam že­lio. Ali, ne bih op­s­tao sa svo­jim ide­ja­ma ni par mje­se­ci. Jed­nos­tav­no bi me po­je­li – re­kao nam je jed­nom ka­pe­tan va­tre­nih iz 1998. i ot­krio da opor­ba bez dr­ža­ve ne bi us­pje­la!

Ma­mić i Šu­ker čes­ta su in­s­pi­ra­ci­ja pu­ku, ko­ji sve vi­di, a on­da iz­a­be­re one ko­ji ih šti­te

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.