“Dr­žav­ni udar”

Felj­ton No­va Šek­so­va knji­ga: ka­ko su Me­sić i Ma­no­lić ru­ši­li Tuđ­ma­na

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pri­re­dio Žarko Iv­ko­vić zar­ko.iv­ko­vic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Svi­banj 1993., boš­njač­ko­hr­vat­ski rat postaje sve kr­va­vi­ji, Hr­va­ti u BiH sve su ne­za­do­volj­ni­ji, a F. Tuđ­man to go­vo­ri su­rad­ni­ci­ma U svib­nju 1993. još ni­je bi­lo su­ko­ba ni u dr­žav­nom vr­hu ni u HDZ-u zbog hr­vat­ske po­li­ti­ke pre­ma Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, ia­ko je boš­njač­ko-hr­vat­ski rat bio sve kr­va­vi­ji. Tuđ­ma­no­vu po­li­ti­ku po­dr­ža­va­li su i Jo­sip Ma­no­lić i Stje­pan Me­sić, što se oso­bi­to vi­dje­lo na sjed­ni­ci Vi­je­ća obra­ne i na­ci­onal­ne si­gur­nos­ti (VONS) odr­ža­noj 11. svib­nja 1993. u Pred­sjed­nič­kim dvo­ri­ma. Pre­ma trans­krip­tu, na dnev­ni red te sjed­ni­ce VONS-a pred­sjed­nik Tuđ­man sta­vio je: 1. Rje­ša­va­nje UNPA zo­na, 2. Pro­ble­mi u sve­zi hr­vat­sko-mus­li­man­skih su­ko­ba u Bos­ni. Go­vo­re­ći uvod­no, pred­sjed­nik je ka­zao da EZ, OUN i SAD ni­su, kao što se oče­ki­va­lo, po­du­ze­li ne­ke od­luč­ni­je ko­ra­ke za rje­ša­va­nje bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke kri­ze. Sve se od­ga­đa jer ne­ma je­dins­tve­nog sta­ja­li­šta, da sko­re voj­ne in­ter­ven­ci­je vje­ro­jat­no ne­će bi­ti, zbog če­ga ne­ma iz­gle­da da bi­smo UNPA zo­ne mo­gli rje­ša­va­ti u sje­ni to­ga op­ćeg rje­ša­va­nja sta­nja u BiH. Sta­nje u BiH, oci­je­nio je, pro­iz­la­zi iz ne­do­volj­nog ra­zu­mi­je­va­nja po­tre­be su­rad­nje iz­me­đu Hr­va­ta i Mus­li­ma­na te zbog ne­po­vje­re­nja. Pre­ma pred­sjed­ni­ku, mus­li­man­ska je stra­na ne­po­vjer­lji­va jer sum­nja da se Her­ceg-Bos­na že­li iz­dvo­ji­ti, a Hr­va­ti su sum­nji­ča­vi jer sma­tra­ju da Mus­li­ma­ni že­le na­met­nu­ti svo­ju vlast na tim po­dru­čji­ma, da oso­bi­to že­le pro­mi­je­ni­ti de­mo­graf­sku sli­ku onih pro­vin­ci­ja ko­je su Van­ce­ovim pla­nom pre­dvi­đe­ne kao hr­vat­ske pro­vin­ci­je.

Dvos­tru­ka igra

“I u tom po­gle­du smo su­oče­ni sa dvos­tru­kom jed­nom igrom”, re­kao je pred­sjed­nik Tuđ­man i nas­ta­vio: “U pro­vin­ci­ji tri, gdje je bi­lo su­rad­nje od Tuz­le do Ora­šja iz­me­đu Hr­va­ta i Mus­li­ma­na, ta­mo se plan­ski ide sa tim da se po­li­tič­ki pos­tig­ne da Hr­va­ti pris­ta­nu da to bu­de ne hr­vat­ska pro­vin­ci­ja, ne­go mus­li­man­sko-hr­vat­ska pro­vin­ci­ja. A ov­dje do­lje, u ove pro­vin­ci­je osam i de­set, zna­či Her­ce­go­vi­na i za­pad­na Bos­na, tu su na­se­lja­va­li iz­bje­gli­ce iz is­toč­ne i sred­nje Bos­ne, ne sa­mo Mostar, ne­go i čis­to hr­vat­ska mjes­ta u Her­ce­go­vi­ni, ta­ko da su pro­mi­je­ni­li, mi­je­nja­ju na­ci­onal­ni sas­tav tih mjes­ta. I pos­to­ji već ve­li­ko ne­za­do­volj­stvo do­ma­ćeg hr­vat­skog sta­nov­niš­tva . ... Ima već u po­je­di­nim mjes­ti­ma da po­či­nju pso­va­ti i Bo­ba­na, i Šu­ška, i Tuđ­ma­na – vi na­oru­ža­va­te Mus­li­ma­ne, oni ne sa­mo okre­ću oruž­je pro­tiv nas ne­go nam i mi­je­nja­ju sas­tav sta­nov­niš­tva u čis­to hr­vat­skim po­dru­čji­ma. (...) Ni­ka­da ni Izet­be­go­vić ni dru­gi ni­su pri­hva­ti­li taj Van­ce-Owe­nov plan, jer su te pro­vin­ci­je tre­ba­le bi­ti hr­vat­ske... Dak­le, te­že da to pro­mi­je­ne. Mus­li­ma­ni se i da­lje još uvi­jek ori­jen­ti­ra­ju na rat, Sr­bi su pri­tis­nu­ti, me­đu­na­rod­no iz­o­li­ra­ni, pod sank­ci­ja­ma. Ali taj su­kob mus­li­man­sko-hr­vat­ski je ipak u jed­nom ši­rem an­ti­hr­vat­skom aran­žma­nu. I to aran­žma­nu u sklo­pu po­ku­ša­ja na­me­ta­nja ide­je vra­ća­nja u bi­lo kak­vu Ju­gos­la­vi­ju, vra­ća­nja u kon­fe­de­ral­nu ili pak ca­rin­sku uni­ju, ili eko­nom­sku za­jed­ni­cu.” Po­tom se u ras­pra­vu uklju­čio Sti­pe Me­sić: “Ja gle­dam si­tu­aci­ju ova­ko – to je ipak rat sa­mo za te­ri­to­ri­je. Sr­bi­ja je svoj dio obavila, ona je svoj dio te­ri­to­ri­ja zgra­bi­la. Hr­va­ti i Mus­li­ma­ni su sa­da sva­ka­ko na jed­nom za­ne­ma­ri­vom di­je­lu, i oni se, htje­li, ne htje­li, gu­ra­ju. Sr­bi­ja igra na kar­tu svr­še­nog sta­nja. Ov­dje se dr­ža­va struk­tu­ri­ra i tje­ra Mus­li­ma­ne i Hr­va­te ta­ko­đer da se struk­tu­ri­ra­ju kao dr­ža­ve. Ni­je opas­nost za svijet struk­tu­ri­ra­nje ne­kak­ve hr­vat­ske dr­ža­ve, ne­go je opas­nost struk­tu­ri­ra­nje mus­li­man­ske dr­ža­ve.” Oči­to je da Me­sić pot­pu­no di­je­li Tuđ­ma­nov sta­vo­ve. Me­sić nas­tav­lja: “Me­ni se či­ni da je­dan dio is­lam­skih fun­da­men­ta­lis­ta ide na to – osvo­ji­ti što vi­še te­ri­to­ri­ja bez ob­zi­ra na či­ju šte­tu i stvo­ri­ti je­dan nuk­le­us – is­lam­sku dr­ža­vu na eu­rop­skom tlu. I, ako gle­da­mo u per­s­pek­ti­vi, ta dr­ža­vi­ca bi bi­la cen­tar te­ro­riz­ma na­red­nih pe­de­set go­di­na, ali bi bi­la i cen­tar eks­pan­zi­je is­la­ma u Eu­ro­pi, ka­da i ako gle­da­mo sa fun­da­men­ta­lis­tič­kog sta­no­vi­šta. Sva­ka­ko da bi is­lam­ske zem­lje tu naj­vi­še po­ma­ga­le. Su­tra mo­že­mo oče­ki­va­ti je­dan od naj­ve­ćih aero­dro­ma u Eu­ro­pi, jer oda­tle bi iš­le sve ak­ci­je ko­je is­lam za­ni­ma, jer je to vje­ra ko­ja po svo­joj lo­gi­ci eks­pan­di­ra. Ta vje­ra ni­ka­da ni­je rek­la da će sta­ti, ne­go uvi­jek da će se ši­ri­ti. Svijet na is­lam­sku zem­lju ne može pris­ta­ti. Za­to Sr­bi­ja in­zis­ti­ra na dr­ža­vi i sr­p­skoj re­pu­bli­ci, jer to on­da tje­ra i Mus­li­ma­ne da in­zis­ti­ra­ju na svo­joj dr­ža­vi. (...) Bo­jim se da struk­tu­ri­ra­nje dr­ža­vi­ce u BiH vo­di no­voj Ju­gos­la­vi­ji. Da bi­smo to spri­je­či­li, je­di­ni je iz­laz, po mom, da dva fak­to­ra bu­du za dr­ža­vu BiH, a to zna­či

da vi­di­mo ko­jim si­la­ma mo­že­mo na­met­nu­ti su­rad­nju Mus­li­ma­na i Hr­va­ta. Jer ako su dva fak­to­ra za BiH, ona će os­ta­ti dr­ža­va, ako su Hr­va­ti i Mus­li­ma­ni za to, a tre­ćem fak­to­ru će se jed­nos­tav­no to na­met­nu­ti. I ako na taj na­čin or­ga­ni­zi­ra­mo svo­ju po­li­tič­ku vo­lju, mis­lim da on­da ni­kak­va Ju­gos­la­vi­ja ne može vi­še do­ći u pi­ta­nje i svijet će mo­ra­ti priz­na­ti ono što je već priz­nao, a to zna­či priz­nao tu jed­nu tam­pon-zo­nu iz­me­đu nas i Sr­bi­je. Za­to ja ne uzi­mam to kao dnev­nu po­li­ti­ku, ne­go uzi­mam stra­te­ški, da mo­ra­mo svim si­la­ma in­zis­ti­ra­ti na za­jed­niš­tvu Mus­li­ma­na i Hr­va­ta, jer nam je to on­da op­s­ta­nak i Hr­vat­ske.” Pred­sjed­nik Tuđ­man do­dao je: “Stra­te­ški in­te­res, jas­no, su­rad­nja... Sa­mo na ko­jim os­no­va­ma je mo­gu­ća ta su­rad­nja?” Me­sić: “To da na­đe­mo...” Po­tom je mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Zden­ko Škra­ba­lo upo­zo­rio da En­gle­ska i Fran­cu­ska nas­to­je dis­kre­di­ti­ra­ti Hr­vat­sku, pa je Tuđ­man pred­lo­žio da on ode u Mostar, za­jed­no s tur­skim iz­as­lans­tvom na naj­vi­šoj ra­zi­ni, ka­ko bi suz­bio sve te “ar­gu­men­te” da je za di­obu Bos­ne sa Sr­bi­ma, a pro­tiv su­rad­nje s Mus­li­ma­ni­ma.

Ma­no­li­ćev is­ko­rak

Za ri­ječ se po­tom ja­vio Jo­sip Ma­no­lić: “Mis­lim da mo­ra­mo bi­ti svjes­ni da je ovo naj­te­ži na­pad Za­pa­da, nje­go­ve po­li­ti­ke... na na­še po­zi­ci­je. Mi mo­ra­mo tu ini­ci­ja­ti­vu pre­uze­ti, jas­no u su­rad­nji s Mus­li­ma­ni­ma. Sa­da, gle­daj­te, do­ći će i Ni­je­mac, i do­ći će ovi – ono što će nam pos­ta­vi­ti pi­ta­nje – ka­kav je vaš od­nos pre­ma cen­tral­noj vlas­ti Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne? Mi će­mo re­ći ono što obič­no ka­že­mo – ona ne pos­to­ji, a priz­na­li smo gra­ni­ce BiH. Tu je po­ve­za­no i pi­ta­nje zas­ta­ve Bos­ne, za­što je na­ši u Her­ce­go­vi­ni od­ba­cu­ju... Ima­ju do­volj­no ma­te­ri­ja­la pi­sa­nog ko­jim će nas, ono što bi se rek­lo, fu­tra­ti i tu­ći... Mi na sve to mo­ra­mo da­ti od­go­vo­re. Je­smo li za Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu, ili smo za nje­zi­nu po­dje­lu. Ako smo za (nje­zi­nu) po­dje­lu, mis­lim da je sa­da mo­me­nat da to ka­že­mo. Gos­po­do, Bos­na se ne može odr­ža­ti kak­va je sa­da. Je­di­no rje­še­nje je po­di­je­li­ti, pa ne­ka os­ta­ne ma­la Bos­na sa Mus­li­ma­ni­ma.” Za­us­ta­vi­mo se tre­nu­tak nad tim Ma­no­li­će­vim re­če­ni­ca­ma. De­se­tak mi­nu­ta prije Tuđ­man je obraz­la­gao za­jed­nič­ku hr­vat­sko-tur­sku ini­ci­ja­ti­vu upra­vo da bi iz­bio iz ru­ke sve te špe­ku­la­ci­je da je za di­obu Bos­ne, a sa­da se Ma­no­lić za­uzi­ma za to da ka­že­mo je­smo li za BiH “ili smo za nje­zi­nu po­dje­lu”. Po­tom je pred­sjed­nik iz­lo­žio, po mo­me miš­lje­nju, naj­jas­ni­ju vi­zi­ju, po­li­tič­ki stav, kru­nu svoje po­li­ti­ke pre­ma BiH: “Ja sam im sa­da, sve do Clin­to­na re­kao – je­smo za odr­ža­va­nje Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, ali na te­me­lju sve­ukup­nog is­kus­tva, Bos­na i Her­ce­go­vi­na se ne može dru­ga­či­je odr­ža­ti, ne može se odr­ža­ti kao uni­tar­na dr­ža­va, može se odr­ža­ti (je­di­no) kao za­jed­ni­ca tri kons­ti­tu­tiv­na na­ro­da na kon­fe­de­ral­nim os­no­va­ma.” Tuđ­man je nas­ta­vio: “To je svjet­sko is­kus­tvo, to je is­kus­tvo i biv­še Ju­gos­la­vi­je, a sa­da su su­prot­nos­ti u BiH još ve­će ne­go­li što su bi­le u Ju­gos­la­vi­ji pos­li­je ovog ra­ta... Dak­le, čak mis­lim da ni­je do­volj­no sa­mo pri­hva­ti­ti kon­fe­de­ral­nu ne­go u pr­vo vri­je­me tre­ba čak i ne­ka­kav pro­tek­to­rat UN-a. Mis­lim, da ne­ma­mo raz­lo­ga, jer na taj na­čin osi­gu­ra­va­mo i taj te­ri­to­rij hr­vat­ski u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni.”

Pro­tek­to­rat nad BiH

Ma­no­lić: “To je pro­tek­to­rat i nad Bos­nom od­nos­no Her­ce­go­vi­nom?” Pred­sjed­nik: “Da, pa do­bro, do­bro, u re­du.” Ma­no­lić: “Da, is­to ta­ko, ali to tre­ba na­šim lju­di­ma re­ći već sa­da što ih če­ka.” Pred­sjed­nik: “No, do­bro, jer ne­ma tu dru­gog iz­la­za, to je zna­či put pre­ma mi­ru, i on­da vi­dje­ti što kas­ni­je, ka­da se os­tva­ri mir, što može bi­ti...” U ras­pra­vu se po­nov­no uklju­čio Me­sić: “Tre­ba tu pri­ti­sak na­pra­vi­ti da naj­ek­s­trem­ni­ji odu i na mus­li­man­skoj i na hr­vat­skoj stra­ni. Da li to mo­že­mo na­pra­vi­ti, da bu­de­mo uvjer­lji­vi­ji pred Za­pa­dom, ka­da ka­žu, oni ko­ji su iz­a­zva­li, evo Hr­va­ti su svoje smi­je­ni­li...” Uto se uba­cio pred­sjed­nik: “Sti­pe, zar ti nisam re­kao u po­zi­vu, i sa­da ka­da idem ta­mo, zar to ne go­vo­rim?” (Su­tra: Trans­kript sa sas­tan­ka Tuđ­ma­na, lor­da Owe­na i Thor­val­da Stol­ten­ber­ga)

Knji­ga u dva sve­ska Pr­vi sve­zak Šek­so­ve knji­ge iz ti­ska iz­la­zi 30. lipnja 2017., a dru­gi uje­sen ove go­di­ne. Izdavač je Ve­čer­nji list

Ma­no­lić, Me­sić i Tuđ­man na jed­noj od sjed­ni­ca VONS-a odr­ža­nih u Pred­sjed­nič­kim dvo­ri­ma 1993.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.