For­tu­ne 500 postaje bur­zov­ni in­deks

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - (tp/pd)

Nak­lad­nič­ka ku­ća Ti­me obja­vi­la je ju­čer da će pro­da­ti li­cen­cu na svo­ju lis­tu For­tu­ne 500 naj­ve­ćih ame­rič­kih kom­pa­ni­ja po pri­ho­di­ma bri­tan­skoj ban­ci Bar­clays ko­ja će ga ko­ris­ti­ti za bur­zov­ni in­deks. Bar­clays For­tu­ne 500 Equ­al We­ig­h­ted In­dex bit će pred­stav­ljen u sr­p­nju, a bit će sas­tav­ljen od 450 kom­pa­ni­ja ko­ji­ma se tr­gu­je na bur­zi. Pri­ho­di te sku­pi­ne do­se­žu 11 bi­li­ju­na do­la­ra, iz­ja­vio je Re­uter­su Du­pe Adeye­mo, di­rek­tor u Bar­claysu. Fon­do­vi ko­ji pra­te in­dek­se u po­s­ljed­njih go­di­nu da­na pri­vuk­li su se­dam pu­ta vi­še nov­ca ne­go ak­tiv­no uprav­lja­ni, pa Ti­me pro­da­jom li­cen­ce po­ku­ša­va po­di­ći pri­ho­de ko­ji opa­da­ju zbog pa­da­ju­ćih nak­la­da. U slu­ča­ju Agro­kor čes­to je pro­zi­va­na i Hr­vat­ska agen­ci­ja za nad­zor fi­nan­cij­skih us­lu­ga. Je li ta ins­ti­tu­ci­ja mo­gla spri­je­či­ti jam­s­tva ko­ja su odo­bra­va­la Agro­ko­ro­va društva, pos­lo­va­nje s fak­to­rin­gom, re­po ugo­vo­re..., za što ih se pro­zi­va, te bi li se zbog pro­pus­ta ula­ga­nja mo­gla tu­ži­ti mi­ro­vin­ska društva, raz­go­va­ra­mo s pred­sjed­ni­kom Uprav­nog vi­je­ća Han­fe Pe­trom Pi­er­rom Ma­te­kom.

Jed­na od pro­ziv­ki bi­la je na­vod­na va­ša od­go­vor­nost za iz­da­na jam­s­tva Agro­ko­ro­vih tvrt­ki?

Kom­pa­ni­je či­je di­oni­ce ko­ti­ra­ju na bur­zi duž­ne su odre­đe­ne in­for­ma­ci­je jav­no obja­vi­ti ka­ko bi se svi ulagači s tim in­for­ma­ci­ja­ma upoz­na­li i ugra­di­li ih u svoje pro­cje­ne. Ni­je ulo­ga Han­fe tu­ma­či­ti jav­nos­ti kak­va je si­tu­aci­ja u po­je­di­noj kom­pa­ni­ji, pri­mje­ri­ce, je li pre­za­du­že­na, je li pre­uze­la pre­ko­mjer­na jam­s­tva... To bi bi­lo i opas­no jer im­pli­ci­ra da bi dr­ža­va bi­la su­od­go­vor­na za po­te­ze ula­ga­ča na bur­zi.

Odo­bre­na jam­s­tva i gu­bi­ci tvrt­ki u ko­ji­ma mi­ro­vin­ski fon­do­vi ima­ju udje­le opet otva­ra­ju pi­ta­nje od­go­vor­nos­ti mi­ro­vin­skih dru­šta­va...

Sva društva sva­ku svo­ju od­lu­ku mo­ra­ju pot­kri­je­pi­ti adek­vat­nom ana­li­zom. Jam­s­tva ko­ja su bi­la jav­no objav­lje­na pre­ma to­me tre­ba­la su bi­ti uze­ta u ob­zir u tim ana­li­za­ma i suk­lad­no to­me utje­ca­ti na pro­ci­je­nje­nu vri­jed­nost di­oni­ce. Ne­re­al­no je oče­ki­va­ti da će sva­ka inves­ti­cij­ska od­lu­ka do­ni­je­ti do­bit. One po­ten­ci­jal­no uvi­jek mo­gu za­vr­ši­ti gu­bit­kom. Ono što je bit­no jest bi li od­lu­ka bi­la do­ne­se­na u skla­du s pra­vi­li­ma stru­ke. S ob­zi­rom na su­kob interesa ko­ji pos­to­ji ka­da su čla­no­vi nad­zor­nog od­bo­ra ne­ke kom­pa­ni­je ujed­no za­pos­le­ni­ci ili čla­no­vi uprava mi­ro­vin­skih dru­šta­va, bit­no je da člans­tvo u NO-u bu­de pot­pu­no odvo­je­no od inves­ti­cij­skog pro­ce­sa. Ono što će čla­no­vi NO-a od­lu­či­va­ti stvar je nji­ho­ve in­di­vi­du­al­ne odluke i od­go­vor­nos­ti i ni­je pred­met za­ko­na o mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma.

Ipak, u ne­kim kru­go­vi­ma već se go­vo­ri o mo­gu­ćim tuž­ba­ma... Tko ih može pod­ni­je­ti?

Tak­va vr­sta zah­tje­va vje­ro­jat­no bi se te­me­lji­la na odred­ba­ma za­ko­na ko­je go­vo­re o duž­nos­ti mi­ro­vin­skog društva i nje­go­vih za­pos­le­ni­ka da pos­tu­pa­ju sa­vjes­no i po­šte­no, u skla­du s pra­vi­li­ma stru­ke i naj­bo­ljim in­te­re­si­ma čla­no­va mi­ro- vin­skih fon­do­va. Za­kon pro­pi­su­je i od­go­vor­nost mi­ro­vin­skog društva pre­ma čla­no­vi­ma fon­do­va za šte­tu ko­ja bi nas­ta­la u slu­ča­ju su­prot­nog pos­tu­pa­nja. Za­to bi u tom slu­ča­ju pr­vo tre­ba­lo do­ka­za­ti tak­vo pos­tu­pa­nje, a na­kon to­ga još i pos­to­ja­nje šte­te. Han­fa ne može na­lo­ži­ti nak­na­du šte­te. Od­go­va­ra­ju­će pos­tup­ke mo­gla bi po­kre­nu­ti de­po­zit­na ban­ka fon­do­va ili sa­mi čla­no­vi.

No zbog sa­mog Agrokora mi­ro­vi­ne ne­će bi­ti pu­no niže?

Ne. Pla­še­nje jav­nos­ti iz­gub­lje­nim mi­li­jar­da­ma ten­den­ci­oz­no je i slu­ži svr­si do­vo­đe­nja u pi­ta­nje mi­ro­vin­ske re­for­me bez nu­đe­nja kva­li­tet­nog al­ter­na­tiv­nog rje­še­nja.

Pro­zi­va­ni ste i zbog fak­to­rin­ga.

Već smo go­vo­ri­li da je Han­fa ut­vr­di­la da se fak­to­ring u ve­li­koj mje­ri kon­cen­tri­rao na fi­nan­ci­ra­nje Agrokora i da smo o to­me in­for­mi­ra­li dru­ga re­le­vant­na ti­je­la. To je pos­lov­ni mo­del kojeg su fak­to­ring društva oda­bra­la – o nje­mu mo­že­mo ima­ti svoje miš­lje­nje – ali ti­me ona ni­su pre­kr­ši­la ni­je­dan pro­pis. Spe­ci­fič­nost ove si­tu­aci­je je što su ne­ki do­bav­lja­či pris­ta­ja­li na iz­ni­man ri­zik kon­cen­tra­ci­je pre­ma jed­nom kup­cu, pa i pu­tem re­gres­nih jam­s­ta­va, što je na kra­ju ugro­zi­lo i nji­ho­vu op­s­toj­nost. Za to su si­gur­no do­bav­lja­či ima­li pos­lov­nih raz­lo­ga, ali to već go­vo­ri o ne­pos­to­ja­nju sus­ta­va upravljanja ri­zi­kom kup­ca. Dru­gi va­žan as­pekt jest od­ga­đa­nje ro­ka us­kla­đe­nja pos­lo­va­nja fak­to­ring dru­šta­va sa Za­ko­nom o fak­to­rin­gu.

Dak­le, da je Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja na vri­je­me na­lo­ži­la us­kla­đe­nje, re­ak­ci­ja je mo­gla bi­ti bo­lja?

Da, jer bez za­ko­na Han­fa ni­je ima­la nad­zor­nih ala­ta i ov­las­ti za in­ter­ven­ci­ju, čak i da su fak­to­ring društva ra­di­la ne­što pro­tu­za­ko­ni­to. U pri­je­laz­nom raz­dob­lju ta društva ni­su bi­la fak­to­ring društva u smis­lu Za­ko­na, pa im ni­smo mo­gli iz­ri­ca­ti nad­zor­ne mje­re. Da su bili us­kla­đe­ni, mo­gli smo, pri­mje­ri­ce, na­lo­ži­ti kva­li­tet­ni­je uprav­lja­nje ri­zi­kom kon­cen­tra­ci­je.

Nis­te bili za­do­volj­ni ni zbog sklop­lje­nih re­po ugovora ko­ji­ma se je fi­nan­ci­rao Agro­kor?

Čim smo pri­mi­je­ti­li da su se ne­ki su­bjek­ti pod na­šim nad­zo­rom po­če­li ba­vi­ti fi­nan­ci­ra­njem Agrokora umjes­to svo­jim pos­lom, pro­ve­li smo nad­zo­re i iz­rek­li ve­ći broj pri­lič­no oš­trih mje­ra. Ne­ki su pres­ta­li skla­pa­ti tak­ve ugo­vo­re, a ne­ki su nas­ta­vi­li pos­lo­va­ti kao naj­o­bič­ni­je tr­go­vač­ko druš­tvo.

Agro­kor je po­ka­zao da je pro­pus­ta pu­no i što tre­ba mi­je­nja­ti...

Ako se že­le spri­je­či­ti gu­bi­ci uz­ro­ko­va­ni in­di­vi­du­al­nim ula­ga­nji­ma, mo­glo bi se pro­pi­sa­ti još ve­ću di­ver­si­fi­ka­ci­ju por­t­fe­lja mi­ro­vin­skih fon­do­va. Oči­ta je i ve­li­ka iz­lo­že­nost u dr­žav­nim obvez­ni­ca­ma. Ako se pak ut­vr­di da su­ko­bi interesa u od­no­su na vlas­ni­ke mi­ro­vin­skih fon­do­va ili po­li­ti­ča­re ni­su do­volj­no obuz­da­ni pos­to­je­ćim kon­trol­nim me­ha­niz­mi­ma, jed­na dras­tič­na mje­ra mo­glo bi bi­ti sma­nje­nje ula­ga­nja u Hr­vat­sku ili za­mje­na ak­tiv­ne stra­te­gi­je ula­ga­nja pa­siv­nom. Po­dru­čje fak­to­rin­ga zah­ti­je­va pu­no op­sež­ni­je i dub­lje ana­li­ze: fak­to­ring uglav­nom nig­dje ni­je re­gu­li­ran, a ako se že­le zna­čaj­no ogra­ni­či­ti ri­zi­ci od pro­pas­ti fak­to­ring dru­šta­va, tre­ba­lo bi ih znat­no op­te­re­ti­ti ka­pi­tal­nim i dru­gim zah­tje­vi­ma.

Zbog od­ga­đa­nja za­ko­na o fak­to­rin­gu, Han­fa ni­je ima­la ala­ta i ov­las­ti za in­ter­ven­ci­ju, čak i da su ra­di­li ne­što pro­tu­za­ko­ni­to

Petar Pi­er­re Ma­tek Ne­re­al­no je oče­ki­va­ti da će sva­ka inves­ti­cij­ska od­lu­ka do­ni­je­ti do­bit

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.