Do­sje o kli­mi Na mo­re će­mo ići u je­sen i na pro­lje­će, a lje­ti u pla­ni­ne

Do­sje kli­ma (1): To­plin­ski uda­ri, po­ža­ri, po­pla­ve, su­še... po­ga­đa­ju pla­net vi­še ne­go ikad. Hr­vat­ska ni­je po­šte­đe­na. Pro­mje­ne kli­me po­s­lje­di­ca su ljud­skog dje­lo­va­nja

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Bo­že­na Ma­ti­je­vić

STR. 6

Upo­zo­ra­va­ju­ći od­go­vor na kli­mat­ske pro­mje­ne po­nu­dio je Step­hen Hawking ka­zav­ši da će lju­di mo­ra­ti na­pus­ti­ti Zem­lju za 200 go­di­na Go­to­vo is­to­vre­me­ne su­še u Ki­ni i Mek­si­ku, ka­tas­tro­fal­ni po­ža­ri u Por­tu­ga­lu i kod na­še Pod­go­re, kob­ne po­pla­ve u Nje­mač­koj i Ame­ri­ci... I čes­to iz­gub­lje­ni de­se­ci i de­se­ci ži­vo­ta. Mno­gi će re­ći da to pri­ro­da div­lja, no vri­je­di se za­pi­ta­ti ko­li­ko smo mi, lju­di, sa­mi od­go­vor­ni za te pri­rod­ne ka­tas­tro­fe. Je­dan od za­bri­nja­va­ju­ćih i upo­zo­ra­va­ju­ćih od­go­vo­ra po­nu­dio je ovih da­na naj­poz­na­ti­ji svjet­ski as­tro­fi­zi­čar Step­hen Hawking ka­zav­ši da bi lju­di mo­ra­li na­pus­ti­ti Zem­lju za 200, naj­kas­ni­je za 500 go­di­na.

Ne­ra­zum­na rje­še­nja

– Lju­di su pre­ras­li Zem­lju, ote­li joj re­sur­se i uni­šti­li je kli­mat­skim pro­mje­na­ma, is­tra­ži­li su prak­tič­no sve što se is­tra­ži­ti mo­glo. Na­ši ma­te­ri­jal­ni re­sur­si is­crp­lje­ni su, da­ro­va­li smo svo­jem pla­ne­tu ra­zo­ran pok­lon ko­ji se zo­ve kli­mat­ske pro­mje­ne. Rast tem­pe­ra­tu­re, sma­nji­va­nje le­de­nih po­vr­ši­na na po­lo­vi­ma, de­fo­res­ta­ci­ja i is­treb­lje­nje ži­vo­tinj­skih vr­sta. Sve nas to či­ni nez­na­li­ca­ma ko­je ne mis­le pre­vi­še. Ne uma­nju­jem važ­nost bor­be pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na i glo­bal­nog za­top­lje­nja – iz­ja­vio je Hawking. – Sva­ka­ko di­je­lim Hawkin­go­vu za­bri­nu­tost, ali ne i nje­go­va rje­še­nja jer ona ni­su ra­zum­na za idu­ćih ne­ko­li­ko sto­ti­na go­di­na za­to što se na to­me pre­ma­lo ra­di i is­tra­žu­je. Na­ime, lju­di za ne­ko­li­ko sto­ti­na go­di­na ni­su u sta­nju oti­ći na ne­ki dru­gi pla­net jer ne­ma­mo u bli­zi­ni, u na­šem Sun­če­vu sis­te­mu, ne­ki prik­la­dan pla­net, ni­ti su na­ma naj­bli­že zvijezde prik­lad­ne za ži­vot – ka­zao nam je naš ugled­ni at­mo­sfer­ski fi­zi­čar sa za­gre­bač­kog PMF-a Bran­ko Gri­so­go­no do­da­ju­ći da naš pla­net ni­je do kra­ja uni­šte­na, ali sve ovo što se do­ga­đa jest i te ka­ko oz­bilj­no. – Tre­ba sma­nji­ti uni­šta­va­nje ze­le­nih po­vr­ši­na, po­seb­no, šu­ma. Do­ne­dav­no se ni­je zna­lo ko­li­ko pli­no­va stak­le­ni­ka is­pu­šta­mo pri­li­kom pa­lje­nja šu­ma, a sa­da se ot­pri­li­ke zna, i to je ve­ća ko­li­či­na ne­go se mis­li­lo. Barem 15-20 pos­to vi­še, a to je pu­no. To do­vo­di do po­ja­ča­nog efek­ta pli­no­va stak­le­ni­ka, at­mo­sfe­ra za­dr­ža­va vi­še to­pli­ne ne­go što smo mis­li­li. Ima­mo tu i efek­te pre­ve­li­kog be­to­ni­ra­nja i asfal­ti­ra­nja, pre­tje­ra­ne po­ljo­pri­vred­ne pro­izvod­nje. Pro­izvo­di­mo pre­vi­še me­sa po gla­vi sta­nov­ni­ka. Tu je i top­lje­nje le­de­nja­ka, pro­mje­ne u cir­ku­la­ci­ji oce­ana, dalj­nje top­lje­nje Ar­k­ti­ka, top­lje­nje po­je­di­nih di­je­lo­va An­tar­k­ti­ka, a o An­tar­k­ti­ku pre­ma­lo zna­mo. Vi­še od 90 pos­to le­de­nja­ka na ze­malj­skoj ku­gli se to­pi. To do­vo­di do po­di­za­nja ra­zi­ne mo­ra, ši­re­nja mo­ra i oce­ana zbog za­gri­ja­va­nja. Ni­su to sve ve­li­ke po­s­lje­di­ce dje­lo­va­nja čo­vje­ka jer pos­to­ji pri­rod­na in­ter­na va­ri­ja­bil­nost kli­me ko­ja ta­ko­đer do­vo­di do ek­s­trem­nih po­ja­va, no to je ma­nji dio. Za pu­no ve­ći dio od­go­vor­ni su lju­di – bez oko­li­ša­nja go­vo­ri Gri­so­go­no i nas­tav­lja ka­da bi­smo sad od­mah po­du­ze­li sve po­treb­ne i nuž­ne mje­re pos­ti­gli bi­smo da na kra­ju ovog sto­lje­ća ima­mo glo­bal­no za­top­lje­nje od dva do dva i pol Cel­zi­je­va stup­nja, što bi bi­la po­s­lje­di­ca ter­mal­ne tro­mos­ti oce­ana i mo­ra. No, is­ti­če, već je i to za­bri­nja­va­ju­će, ali je barem ipak bolje ne­go po­rast od če­ti­ri do pet stup­nje­va, o če­mu ta­ko­đer pos­to­je ne­ke ra­zum­ne pro­jek­ci­je. Ipak, naš znans­tve­nik upo­zo­ra­va na još ne­što. To što sad svi u re­al­nom vre­me­nu, za­pra­vo od­mah, mo­že­mo doz­na­ti gdje su se u svi­je­tu po­ja­vi­le straš­ne po­pla­ve, su­še ili po­ža­ri, po­s­lje­di­ca je dvi­ju stva­ri. – Je­dan dio tih in­for­ma­ci­ja po­s­lje­di­ca su po­ve­ća­ne in­ter­ne­ti­za­ci­je, glo­ba­li­za­ci­je i dos­tup­nos­ti in­for­ma­ci­ja, a dje­lo­mi­ce i glo­bal­ne po­li­ti­ke zas­tra­ši­va­nja. Mi stvar­no vi­di­mo i zna­mo da do­la­zi do ek­s­trem­nog za­gri­ja­va­nja te da se vi­še me­te­oro­lo­ških ek­s­tre­ma do­ga­đa u pri­ro­di, to je či­nje­ni­ca, i baš za­to, bez ikak­va zas­tra­ši­va­nja, tre­ba­lo bi po­ve­ća­ti ula­ga­nja u na­pred­ni­je teh­no­lo­gi­je, na­pu­šta­ti industrije ba­zi­ra­ne na ug­lje­nu i pli­no­vi­ma stak­le­ni­ka. Zna­či, bolje po­ve­za­ti zna­nost, teh­no­lo­gi­ju, obra­zo­va­nje i hu­ma­nost. Tre­ba nam vi­še bi­oeti­ke, vi­še ono­ga što nas po­uča­va­ju lju­di po­put Ton­či­ja Ma­tu­li­ća ko­ji pre­da­je bi­oeti­ku, Ol­ge Ca­re­vić, Dra­že­na Vi­ki­ća To­pi­ća. To su na­ši lju­di ko­ji tra­že da se bolje po­ve­žu hu­ma­nost, auten­tič­nost, teh­no­lo­gi­ja i zna­nost, a ne da nam je in­te­res čis­ti pro­fit, hlad­na za­ra­da, prag­ma­ti­zam i se­bič­nost – nu­de­ći rje­še­nje vi­zi­onar­ski ka­že Bran­ko Gri­sgo­no ko­ji nas upo­zo­ra­va na još ne­što što nas če­ka u bu­duć­nos­ti.

Tu­ri­zam u unu­traš­njos­ti

– Tem­pe­ra­tu­ra mo­ra u na­šem Ja­dra­nu ras­te br­že od pro­sje­ka i u mno­gim na­šim tu­ris­tič­kim mjes­ti­ma one su sad 26 stup­nje­va ili čak i vi­še, pa je mo­gu­će da za 1020 go­di­na ti­je­kom sr­p­nja i ko­lo­vo­za vi­še ne­će bi­ti os­vje­ža­va­ju­će ugod­no na na­šoj oba­li. Ri­je­ke, pla­ni­ne i od­la­zak u za­le­đe mo­gli bi pos­ta­ti pri­hvat­lji­vi­ja ljet­na mjes­ta za od­mor, dok bi ko­ri­šte­nje i uži­va­nje u lje­po­ta­ma Ja­dra­na pos­ta­lo re­zer­vi­ra­no za pro­lje­će i je­sen. Do­ći će do ovak­vih tu­ris­tič­kih pro­mje­na i na­ši tu­ris­tič­ki dje­lat­ni­ci mo­rat će pro­mi­je­ni­ti svo­ju po­nu­du i ak­tiv­nos­ti – sa­vje­to­vao je na kra­ju znans­tve­nik.

Čis­ti pro­fit, hlad­na za­ra­da, prag­ma­ti­zam i se­bič­nost uni­šta­va­ju Zem­lju, ka­že Gri­so­go­no

DPA/IVO ČAGALJ/PIXSELL

Grad­ski ko­mu­na­lac raš­čiš­ća­va sta­bla sru­še­na proš­li tje­dan na­kon te­škog ne­vre­me­na u Mag­de­bur­gu u Nje­mač­koj; ve­li­ki šum­ski po­žar na pa­di­na­ma Bi­oko­va sre­di­nom lipnja Do­ne­dav­no se ni­je zna­lo ko­li­ko pli­no­va stak­le­ni­ka is­pu­šta­mo za pa­lje­nja šu­ma, a sa­da se zna, i to je ve­ća ko­li­či­na ne­go se mis­li­lo. Barem 15-20 pos­to vi­še

RE­UTERS

Spa­lje­na šu­ma u na­ci­onal­nom par­ku Do­na­na u juž­noj Špa­njol­skoj (fo­to­gra­fi­ja snim­lje­na ju­čer); škol­sku dje­cu i že­ne pre­vo­ze na si­gur­ni­je mjes­to na­kon po­pla­ve u sje­ve­ro­za­pad­noj In­di­ji pot­kraj ovog mje­se­ca

PIXSELL TO­MIS­LAV MILETIĆ/

Spa­ša­va­nje psa iz bu­ji­ce u pro­vin­ci­ji Se­ču­an kra­jem lipnja u Ki­ni; sta­blo sru­še­no u ne­dje­lju grm­lja­vin­skom ne­vre­me­nu u za­gre­bač­koj Du­bra­vi

RE­UTERS

U ne­dav­nom po­ža­ru u Por­tu­ga­lu ko­ji je za­hva­tio šu­me i ne­ko­li­ko se­la po­gi­nu­lo je vi­še od 60 lju­di, a mno­go ih je oz­li­je­đe­no. Va­tro­gas­ci su se da­ni­ma bo­ri­li s va­tre­nom sti­hi­jom

RE­UTERS

Spa­si­oci pro­na­la­ze pre­ži­vje­le na­kon go­le­mih po­pla­va ko­je su ovih da­na po­go­di­le pro­vin­ci­ju Se­ču­an u Ki­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.