U re­so­ru ener­ge­ti­ke naj­ve­ći je po­ten­ci­jal za oz­bi­ljan is­ko­rak

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & analize -

Na­kon čak 589 da­na od odr­ža­va­nja iz­bo­ra, Bel­gi­ja je u lis­to­pa­du 2011. go­di­ne do­bi­la vla­du. U tih 20 mje­se­ci po­li­tič­kih tur­bu­len­ci­ja bel­gij­ska eko­no­mi­ja ni­je osje­ti­la ni­kak­ve po­s­lje­di­ce, što­vi­še ima­li su so­li­dan eko­nom­ski rast. Tak­vi pri­mje­ri do­ma­ćoj jav­nos­ti slu­že za stva­ra­nje za­blu­de ka­ko po­li­tič­ka nes­ta­bil­nost ne pred­stav­lja pre­pre­ku na­pret­ku gos­po­dar­stva. Sli­ko­vi­to, bel­gij­ska je eko­no­mi­ja naj­su­vre­me­ni­ji i naj­si­gur­ni­ji put­nič­ki zra­ko­plov ko­ji do­bar dio pu­to­va­nja mo­že bi­ti na auto­pi­lo­tu, dok nje­go­vi put­ni­ci lo­me kop­lja o raz­li­či­tim, vi­še ili ma­nje važ­nim te­ma­ma. S dru­ge stra­ne, hr­vat­ska je eko­no­mi­ja sta­ri zra­ko­plov ko­jem ot­ka­zu­ju mo­to­ri i gu­bi na vi­si­ni, a u pi­lot­skoj je ka­bi­ni ka­os. Dru­gim ri­je­či­ma, Bel­gi­ja si mo­že pri­ušti­ti sta­tus quo, Hr­vat­ska ni­ka­ko. Okol­nos­ti oz­bilj­nih struk­tur­nih sla­bos­ti i za­os­ta­ja­nja do­ma­će eko­no­mi­je zah­ti­je­va­ju snaž­nu re­for­m­ski us­mje­re­nu ak­tiv­nost vla­de u mno­gim po­dru­čji­ma druš­tva i gos­po­dar­stva, ka­ko bi uhva­ti­li ko­rak s os­ta­lim zem­lja­ma sred­nje Eu­ro­pe i po­bje­gli s europ­skog dna. To je ne­mo­gu­će bez sta­bil­ne po­li­tič­ke ve­ći­ne u Sa­bo­ru ko­ja se ne­će tres­ti pri­li­kom sva­ke ini­ci­ja­ti­ve. Ve­ći­na HDZ-a te HNS-a i dru­gih ma­njih part­ne­ra, iako broj­ča­no tan­ka, re­la­tiv­no je ko­he­rent­na i du­go­roč­no odr­ži­va. Da­ka­ko, ni­šta ne jam­či da ne­će do­ći do po­nov­ne pro­ra­čun­ske, ili bi­lo ko­je dru­ge neo­d­go­vor­nos­ti, ali to je ri­zik ko­ji Hr­vat­ska mo­ra pre­uze­ti. Sa­da, ka­da je Vla­da ko­nač­no neo­p­te­re­će­na stal­nim po­li­tič­kim tur­bu­len­ci­ja­ma, mo­gu se pret­pos­ta­vi­ti če­ti­ri ključ­na prav­ca nje­na eko­nom­skog dje­lo­va­nja. To su struk­tur­ne re­for­me, odr­ža­va­nje fi­skal­ne dis­ci­pli­ne, kon­tro­la si­tu­aci­je oko Agro­ko­ra i ini­ci­ja­ti­ve u ener­ge­ti­ci. Pr­vi po­tez no­ve Vla­de vje­ro­jat­no će bi­ti ini­ci­ra­nje odre­đe­nih struk­tur­nih re­for­mi jer je os­nov­ni raz­log skla­pa­nje ko­ali­ci­je bi­la po­tre­ba da se osi­gu­ra po­li­tič­ka sta­bil­nost, ko­ja je nji­hov pre­du­vjet. Na ko­je će se pro­ble­me Vla­da pr­ve us­mje­ri­ti te­ško je re­ći bu­du­ći da go­to­vo i ne pos­to­ji ve­ći sus­tav u nje­noj in­ge­ren­ci­ji ko­ji ne zah­ti­je­va zna­čaj­ne pro­mje­ne. Mje­re su već na­ve­de­ne u Na­ci­onal­nom pro­gra­mu re­for­mi, na ko­je­mu in­zis­ti­ra i Eu­rop­ska ko­mi­si­ja te ko­ji u Bruxel­le­su vi­de kao klju­čan za po­bolj­ša­nje kon­ku­rent­nos­ti do­ma­će eko­no­mi­je i os­tva­re­nje znat­no ve­ćih du­go­roč­nih sto­pa ras­ta. Kao i uvi­jek, naj­ve­ća će pre­pre­ka nji­ho­vu pro­vo­đe­nju bi­ti jef­ti­no po­li­ti­kant­stvo. Ilus­tra­ti­van je pri­mjer to­ga ne­dav­no spre­ča­va­nje iz­gla­sa­va­nja Za­ko­na o kon­ce­si­ja­ma, što su po­du­ze­li ak­ti­vis­ti i lo­kal­ne vlas­ti od­luč­ni da za­dr­že moć te pot­po­mog­nu­ti po­pu­liz­mom na ra­zi­ni na­ci­onal­ne po­li­ti­ke, bez ob­zi­ra na nuž­nost pro­mje­na te zna­tan mo­gu­ći po­zi­ti­van uči­nak na tu­ri­zam i gos­po­dar­stvo tih po­dru­čja. Oče­ki­va­ti je dalj­nje in­zis­ti­ra­nje na odr­ža­va­nju fi­skal­ne dis­ci­pli­ne, me­đu os­ta­lim, i za­to što je dek­la­ri­ra­ni cilj hr­vat­ske eko­nom­ske po­li­ti­ke ula­zak u euro­zo­nu. U tom je po­dru­čju hr­vat­sko gos­po­dar­stvo do­ži­vje­lo mo­žda i naj­ve­ći na­pre­dak ti­je­kom po­s­ljed­njih go­di­na. CDS pre­mi­ja, ko­ja po­ka­zu­je ko­li­ko inves­ti­to­ri “ban­krot” zem­lje sma­tra­ju iz­gled­nim, se za Hr­vat­sku u po­s­ljed­njih go­di­nu i pol da­na pre­po­lo­vi­la i u tom smo mje­ri­lu mi “pres­ti­gli” ne­ke dru­ge zem­lje, pri­mje­ri­ce Por­tu­gal i Ita­li­ju. Re­zul­tat to­ga su ni­že ka­ma­te ne sa­mo za dr­ža­vu već i za do­ma­će sta­nov­niš­tvo te po­go­to­vo po­du­ze­ća. Ipak, i da­lje smo pre­poz­na­ti kao znat­no ri­zič­ni­ji od dr­ža­va po­put Če­ške, Slo­vač­ke i Polj­ske. Pri­mar­ni raz­log to­me je iz­ra­zi­to vi­sok jav­ni dug ku­mu­li­ran u se­dam kriz­nih go­di­na. Sto­ga fi­skal­na dis­ci­pli­na nas­tav­lja bi­ti pri­ori­tet gos­po­dar­ske po­li­ti­ke, pri če­mu se vr­lo po­zi­tiv­no mo­gu oci­je­ni­ti ci­lje­vi eli­mi­na­ci­je pro­ra­čun­skog manj­ka te sma­nji­va­nje jav­no­ga du­ga u od­no­su na BDP za 10 pos­tot­nih bo­do­va do 2020., kao i stva­ra­nje ins­ti­tu­ci­onal­ne struk­tu­re za pro­ra­čun­sku dis­ci­pli­nu. Si­tu­aci­ja oko Agro­ko­ra po­la­ko se sta­bi­li­zi­ra i iz­la­zi iz fo­ku­sa jav­nos­ti. Me­đu­tim, na Vla­di je i da­lje ve­lik te­ret ins­ti­tu­ci­onal­nog rje­ša­va­nja pro­ble­ma u ko­ji se upus­ti­la, s ne­za­vid­nim za­dat­kom us­kla­đi­va­nja in­te­re­sa ni­za uple­te­nih stra­na. Tek sli­je­di naj­ve­ći pro­ble­mi s pre­za­du­že­nim Agro­ko­ro­vim do­bav­lja­či­ma, ko­ji su od­ne­dav­no za­po­če­li otva­ra­njem pred­ste­čaj­nih pos­tu­pa­ka. U toj muč­noj si­tu­aci­ji na­zi­ru se i mo­gu­će po­zi­tiv­ne po­s­lje­di­ce, od­nos­no pri­li­ka za res­truk­tu­ri­ra­nje ne sa­mo Agro­ko­ra ne­go i ve­li­kih do­ma­ćih do­bav­lja­ča, što bi u ko­nač­ni­ci mo­glo re­zul­ti­ra­ti i pro­duk­tiv­ni­jim gos­po­dar­stvom i pri­vo­đe­njem kra­ju ovog štet­nog mo­de­la do­go­vor­ne eko­no­mi­je. Je­di­no po­dru­čje u ko­jem Vla­da ni­je pri­mo­ra­na dje­lo­va­ti, ne­go po­ka­zu­je vlas­ti­tu ini­ci­ja­ti­vu, sek­tor je ener­ge­ti­ke. Naz­na­ka o to­me ko­li­ko re­sor ener­ge­ti­ke i za­šti­te oko­li­ša Vla­da sma­tra važ­nim jest či­nje­ni­ca da je na nje­go­vo če­lo do­šao eko­no­mist te je­dan od naj­per­s­pek­tiv­ni­jih ka­dro­va vla­da­ju­će stran­ke To­mis­lav Ćo­rić. U nje­go­voj će nad­lež­nos­ti bi­ti jed­na od naj­ve­ćih ini­ci­ja­ti­va ove Vla­de, vra­ća­nje vlas­niš­tva nad Inom u dr­žav­ne ru­ke, kao i IPO HEP-a, što je vr­lo zah­tje­van za­da­tak. Osim to­ga, ra­di se o vr­lo osjet­lji­vom te do­sad pri­lič­no di­sfunk­ci­onal­nom re­so­ru ko­ji je uglav­nom slu­žio za sit­na po­li­tič­ka pre­pu­ca­va­nja, a u stvar­nos­ti ima zna­ča­jan utje­caj na struk­tu­ru i kre­ta­nja u do­ma­ćem gos­po­dar­stvu. Ono u “ver­ti­ka­li” ima bit­na dr­žav­na i jav­na po­du­ze­ća, kao i ve­lik ka­pa­ci­tet za pov­la­če­nje sred­sta­va iz europ­skih fon­do­va u po­dru­čju za­šti­te oko­li­ša. Ima­ju­ći na umu ka­ko je mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić već odra­dio ve­lik dio pos­la, a pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de i mi­nis­tri­ca gos­po­dar­stva Mar­ti­na Da­lić fo­ku­si­ra­na na Agro­kor, naj­ve­ća se ak­tiv­nost oče­ku­je od mi­nis­tra ener­ge­ti­ke To­mis­la­va Ćo­ri­ća te smo, s ob­zi­rom na pri­li­ke u nje­go­vu re­so­ru, uvje­re­nja ka­ko je tu mo­žda i naj­ve­ći po­ten­ci­jal za oz­bi­ljan is­ko­rak.

Ćo­ri­ćev re­sor u “ver­ti­ka­li” ima bit­na dr­žav­na i jav­na po­du­ze­ća, kao i ve­lik ka­pa­ci­tet za pov­la­če­nje sred­sta­va iz fon­do­va EU u po­dru­čju za­šti­te oko­li­ša

Mi­nis­tar Z. Ma­rić odra­dio je ve­lik dio pos­la, pot­pred­sjed­ni­ca Da­lić fo­ku­si­ra­na je na Agro­kor pa se od mi­nis­tra Ćo­ri­ća (na sli­ci) oče­ku­je naj­ve­ća ak­tiv­nost

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.