Tre­ba­mo kon­sen­zus, a ne nad­gla­sa­va­nje

Ha­san­be­go­vić že­li kon­tro­li­ra­ti Od­bor za ime­no­va­nje uli­ca: ako još ne mo­že pro­ves­ti lus­tra­ci­ju nad ži­vi­ma pro­vest će je ba­rem nad mr­tvi­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Ivan Hr­stić

Za od­lu­ku o de­lo­ža­ci­ji Jo­si­pa Bro­za s naj­ljep­šeg za­gre­bač­kog tr­ga tre­ba­lo je 27 go­di­na! Du­gih 27 go­di­na da bi se uk­lo­ni­lo ime čo­vje­ka ko­ji je pro­veo kr­va­vu ko­mu­nis­tič­ku re­vo­lu­ci­ju, na­kon za­vr­še­nog ra­ta lik­vi­di­rao de­set­ke, a mo­žda i sto­ti­ne ti­su­ća “na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja”, pro­veo na­sil­nu ko­lek­ti­vi­za­ci­ju i oti­ma­či­nu imo­vi­ne mi­li­ju­na se­lja­ka i gra­đa­na, ne­ko­li­ko go­di­na pro­vo­dio dik­ta­tu­ru sta­lji­nis­tič­kog ti­pa, de­set­lje­ći­ma na­me­tao kult vlas­ti­te lič­nos­ti, agit­prop i cen­zu­ru me­di­ja, kon­tro­lu mis­li, iz­ra­ža­va­nja, dje­lo­va­nja i kre­ta­nja na svim ra­zi­na­ma, od vr­ti­ća do rad­nog mjes­ta, za­bra­nio opo­zi­cij­sko po­li­tič­ko udru­ži­va­nje, pri­vat­no po­du­zet­niš­tvo, ukrao bu­duć­nost de­se­ci­ma mi­li­ju­na. Pre­du­gih 35 go­di­na nje­ga i nje­go­ve sve­mo­gu­će i svez­na­ju­će par­ti­je ima­lo je sva obi­ljež­ja dik­ta­tu­re. Mo­gli bi­smo, rav­no­te­že ra­di, jed­na­ko ta­ko du­go na­bra­ja­ti i Ti­to­ve broj­ne po­vi­jes­ne zas­lu­ge, no bit ovog po­vi­jes­nog tre­nut­ka ne­što je sa­svim dru­go: čo­vjek kak­vog sam upra­vo opi­sao jed­nos­tav­no ne smi­je bi­ti slav­ljen ime­ni­ma hr­vat­skih uli­ca i tr­go­va. Jas­no je, da ga ni­je šti­tio Tuđ­man, Ti­to bi dav­no od­le­tio. HDZ sad ima pri­li­ku do­ka­za­ti da do­is­ta mis­li oz­bilj­no. I do­vr­ši­ti po­sao de­lo­ža­ci­jom Ti­ta iz Ve­li­ke Go­ri­ce i Kar­lov­ca, u ko­ji­ma su to mo­gli na­pra­vi­ti kad god su po­že­lje­li – da su stvar­no po­že­lje­li. Ti­ta bez od­lu­ke na na­ci­onal­noj ra­zi­ni do­du­še i da­lje ne­će mo­ći ni do­tak­nu­ti u Ri­je­ci i Is­tri. No sa­svim je pri­rod­no da Hr­va­ti­ma ta­mo tre­ba mno­go vi­še vre­me­na i ar­gu­me­na­ta ka­ko bi se emo­ci­onal­no od­li­je­pi­li od čo­vje­ka ko­ji ne­dvoj­be­no jest naj­zas­luž­ni­ji za pri­pa­ja­nje tih kra­je­va ma­ti­ci do­mo­vi­ni. Mo­glo bi se na­ći ra­zu­mi­je­va­nja i za one ko­ji su or­ga­ni­zi­ra­li pro­s­vjed na tr­gu is­pred HNK, jer Ti­to ne­dvoj­be­no ima i niz po­vi­jes­nih zas­lu­ga, ko­je ga ne sa­mo u ne­ga­tiv­nom ne­go i u po­zi­tiv­nom smis­lu svr­sta­va­ju na vrh po­pi­sa naj­važ­ni­jih oso­ba hr­vat­ske po­vi­jes­ti. No te­ško je po­vje­ro­va­ti u is­kre­nost onih ko­ji su ma­ha­li tro­boj­ka­ma s cr­ve­nim pe­to­kra­ka­ma te cr­ve­nim zas­ta­va­ma sa sr­pom i če­ki­ćem. Ta­kav dr­ski iz­la­zak iz or­ma­ra broj­nih du­hov­nih i fi­zič­kih sljed­ni­ka ko­mu­nis­tič­ke par­ti­je po­ka­zu­je da Ti­to­vi obo­ža­va­te­lji ne ma­re ho­će li pri tom uvri­je­di­ti nje­go­ve broj­ne žr­tve – ni­šta vi­še od onih ko­ji bez slič­nih ob­zi­ra pre­ma žr­tva­ma pa­ra­di­ra­ju s us­ta­škim obi­ljež­ji­ma. Po­sve je oči­to da oni ko­ji go­vo­re ka­ko su to da­nas ne­važ­ne te­me ne mo­gu bi­ti pra­vu. To bi, do­du­še, tre­ba­le bi­ti spo­red­ne te­me, ali je sa­svim jas­no da je to mlin­ski ka­men oko na­ših no­gu ko­ji nam ne do­zvo­lja­va is­pli­va­ti na po­vr­ši­nu i uhva­ti­ti da­ha. To je je­dan od raz­lo­ga za­što se uta­pa­mo, is­ho­di­šte svih na­ših ne­su­gla­si­ca. No, ho­će li nam sad, kad je de­fi­ni­tiv­no “cr­ko mar­šal”, odjed­nom bi­ti bo­lje? Na­rav­no da ne­će – jer ga uk­la­nja­mo nad­gla­sa­va­njem. Ono što smo če­ka­li jest da sljed­ni­ci Ko­mu­nis­tič­ke par­ti­je ko­nač­no priz­na­ju: “Da, ono što se do­ga­đa­lo u 45 pos­li­je­rat­nih go­di­na ne­ma ni­kak­ve ve­ze s an­ti­fa­šiz­mom i II. svjet­skim ra­tom, oni ko­ji su od­go­vor­ni za pos­li­je­rat­ne zlo­či­ne i dik­ta­tu­ru ne mo­gu bi­ti slav­lje­ni kao de­mo­kra­ti i he­ro­ji.” Umjes­to to­ga, slu­ša­li smo ma­sov­no jav­no div­lje­nje go­vo­ru si­sač­ke gra­do­na­čel­ni­ce o to­me ka­ko mo­žeš bi­ti sa­mo an­ti­fa­šist ili fa­šist, tvrd­nju da ne­ma tre­će i ne­ma sred­nje. No, na­rav­no da ima, jer ono što smo do­bi­li ne­po­sred­no na­kon ra­ta ni­je bio an­ti­fa­ši­zam, već ko­mu­ni­zam ko­ji je pri­gr­lio fa­šis­tič­ke me­to­de. Po­ru­ka je jas­na: “Ako ni­si s na­ma, to zna­či da si fa­šist – smrt fa­šiz­mu!” Ako je Ban­dić pri­je tog go­vo­ra imao ne­ke dvoj­be oko bu­duć­nos­ti Tr­ga mar­ša­la Ti­ta, one su na­kon nje­ga pot­pu­no ras­pr­še­ne. Kao što se od nje­ga mo­glo oče­ki­va­ti, pris­tao je na ucje­nu. Ha­san­be­go­vić se vje­ro­jat­no ne­će za­do­vo­lji­ti tim us­tup­kom. Iz­me­đu os­ta­log, že­li kon­tro­li­ra­ti Od­bor za ime­no­va­nje uli­ca: ako (još) ne mo­že pro­ves­ti lus­tra­ci­ju nad ži­vi­ma – pro­vest će je nad mr­tvi­ma. Oni­ma ko­ji sad div­lja­ju zbog Ti­ta kao utješ­na na­gra­da mo­žda os­ta­ne ime Trg Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, kao me­men­to mo­ri de­lo­ži­ra­nog mar­ša­la, jer on je taj ko­ji je zas­lu­žan što je kra­lje­vi­nu smi­je­ni­la res pu­bli­ca – pa ma­kar pod pa­li­com ko­mu­nis­tič­kog mo­nar­ha. Mno­go ve­ća za­do­volj­šti­na bi im mo­glo bi­ti što će na­kon ovo­ga Vla­di mno­go lak­še bi­ti ri­je­ši­ti pi­ta­nje plo­če u Ja­se­nov­cu. U pa­ke­tu bi sad mo­gli ri­je­ši­ti pi­ta­nje svih obi­ljež­ja to­ta­li­tar­nih sus­ta­va. Ne za­bra­nom, ali sva­ka­ko gu­ra­njem na mar­gi­nu jav­ne po­li­tič­ke sce­ne. S jed­ne stra­ne ra­di rav­no­vje­sja u sve­mi­ru mo­gli bi ta­ko pas­ti Ti­to i pe­to­kra­ka, a s dru­ge ZDS. No ni­je is­to uk­lo­ni­ti ne­ki ne­le­gal­no pos­tav­lje­ni spo­men us­ta­ši Ju­ri Fran­ce­ti­ću i sa­svim le­gal­no pos­tav­lje­ni spo­men na 11 HOS-ova­ca po­gi­nu­lih 1991. Do­đe li net­ko u is­ku­še­nje bez za­kon­ske os­no­ve ili bez ra­zum­nog do­go­vo­ra s udru­ga­ma pre­ko no­ći uk­lo­ni­ti ja­se­no­vač­ku plo­ču – mo­glo bi se to po­ka­za­ti kao opas­no igra­nje va­trom.

Vla­di bi sad mo­glo bi­ti znat­no lak­še pre­lo­mi­ti pi­ta­nje svih obi­ljež­ja to­ta­li­tar­nih sus­ta­va. S jed­ne stra­ne ra­di rav­no­vje­sja u sve­mi­ru mo­gli bi ta­ko pas­ti Ti­to i pe­to­kra­ka, a s dru­ge ZDS. No ni­je is­to uk­lo­ni­ti ne­ki ne­le­gal­no pos­tav­lje­ni spo­men Ju­ri Fran­ce­ti­ću i sa­svim le­gal­no pos­tav­lje­ni spo­men na 11 HOS-ova­ca po­gi­nu­lih 1991.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.