Tuđ­man: Sti­pe se slo­žio da ide na uče­nje je­zi­ka pa će­mo on­da vi­dje­ti

Ni­ki­ca Va­len­tić upo­zo­ra­vao je Tuđ­ma­na da će se Ma­no­li­ću i Me­si­ću prik­lo­ni­ti i Fra­njo Gre­gu­rić, ali da ra­ču­na­ju i s nje­go­vim od­la­skom iz HDZ-a

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - zar­ko.iv­ko­vic@ve­cer­nji.net Pri­re­dio Žar­ko Iv­ko­vić

U ino­zem­nim kru­go­vi­ma go­vo­ri­lo se da će se uru­ši­ti cen­tar HDZ-a i da će se s Tuđ­ma­nom obra­ču­na­ti ili nje­go­va des­ni­ca ili lje­vi­ca

Po­li­tič­ki raz­laz iz­me­đu pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fra­nje Tuđ­ma­na, pred­sjed­ni­ka Hr­vat­skog sa­bo­ra Stje­pa­na Me­si­ća i še­fa Ure­da za za­šti­tu us­tav­nog po­ret­ka Jo­si­pa Ma­no­li­ća po­čeo je još sre­di­nom lis­to­pa­da 1992. na­kon što je HTV pri­ka­zao do­ku­men­tar­ni film o uboj­stvu Bru­ne Bu­ši­ća. Film je po­kre­nuo oš­tre ras­pra­ve, ko­je ti­je­kom 1993. pre­ras­ta­ju u su­kob, a 1994. u ra­skol i po­ku­šaj iz­a­zi­va­nja par­la­men­tar­ne i us­tav­ne kri­ze. Svo­ju ope­ra­ci­ju Ma­no­lić i Me­sić po­kre­nu­li su na­kon Dru­gog op­ćeg sa­bo­ra HDZ-a u lis­to­pa­du 1993., kad ih je Tuđ­man kao li­je­ve ek­s­tre­mis­te mak­nuo iz vr­ha stran­ke i dr­ža­ve. Iako su u to vri­je­me bi­li pred­sjed­ni­ci Žu­pa­nij­skog i Zas­tup­nič­kog do­ma Sa­bo­ra, bi­li su ne­za­do­volj­ni svo­jim sta­tu­som jer stvar­nu po­li­tič­ku moć ni­su ima­li. Po­vod za obra­čun s Tuđ­ma­nom bi­la je po­li­ti­ka pre­ma BiH, za ko­ju su sma­tra­li da “ima tra­gič­ne po­s­lje­di­ce za hr­vat­ski na­rod u BiH i za hr­vat­sku dr­ža­vu”, kri­ti­zi­ra­li su ga i zbog “sa­mo­volj­ne po­li­ti­ke i ne­učin­ko­vi­tos­ti prav­ne dr­ža­ve”, no u po­za­di­ni tih na­pa­da bi­la je na­mje­ra da u su­rad­nji s opor­bom zav­la­da­ju Sa­bo­rom i pri­si­le Tuđ­ma­na na us­tup­ke. Da bi plan us­pio, tre­ba­lo je iz­a­zva­ti ra­skol u vla­da­ju­ćem HDZ-u i na svo­ju stra­nu pri­vu­ći što vi­še zas­tup­ni­ka HDZ-a. U tak­vim okol­nos­ti­ma 14. si­ječ­nja 1994. odr­ža­na je sjed­ni­ca Pred­sjed­niš­tva HDZ-a na ko­joj Tuđ­man upo­zo­ra­va: “Či­ta­va opo­zi­ci­ja ni­je us­mje­re­na na to ka­ko da se oja­ča unu­tar­nji i me­đu­na­rod­ni po­lo­žaj Hr­vat­ske, ne­go ka­ko da se des­ta­bi­li­zi­ra vlast HDZ-a i do­đe do us­tav­ne kri­ze i do smje­ne vlas­ti. U tom po­gle­du su ra­ču­na­li na ras­cjep u HDZ-u, do te mje­re da su i u me­đu­na­rod­ne kru­go­ve pro­tu­ri­li ovak­vu ocje­nu: Tuđ­man je us­pio spa­si­ti na Dru­gom sa­bo­ru je­dins­tvo HDZ-a, ali nje­gov cen­tar će se uru­ši­ti i pi­ta­nje je ho­će li se des­ni­ca ili lje­vi­ca s nji­me obra­ču­na­ti.” Po­tom je Tuđ­man iz­lo­žio stra­te­gi­ju HSLS-a, u to vri­je­me vr­lo ja­ke opor­be­ne stran­ke: pos­ti­ći do­go­vor s raz­bo­ri­tim di­je­lom HDZ-a o nuž­nos­ti pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, iz­bo­re iz­a­zva­ti u sr­p­nju ili ruj­nu 1994., osi­gu­ra­ti iz­bor­nu po­bje­du opor­be. A on­da je na­gla­sio: “Gos­po­do, u ovu ak­ci­ju uklju­čen je je­dan dio na­ših lju­di – Me­sić, Ma­no­lić, Tus, Bolj­ko­vac. Kod to­ga su ra­ču­na­li da mo­gu odvo­ji­ti pred­sjed­ni­ka Vla­de (Ni­ki­cu Va­len­ti­ća). S dru­ge stra­ne, iš­li su na iz­a­zi­va­nje po­mut­nje u MUP-u, ši­re­nje to­ga da će bi­ti smi­je­njen mi­nis­tar. Do te mje­re da su za­is­ta iz­a­zva­li uz­ne­mi­re­nost. Po­seb­no su bi­li us­mje­re­ni na Mi­nis­tar­stvo obra­ne. Ta­ko da je i u no­vi­na­ma Šu­šak već bio smi­je­njen; tre­bao ga je za­mi­je­ni­ti Gre­gu­rić.”

Me­si­će­va smje­na

“Ali, ra­zu­mi­je se”, nas­ta­vio je Tuđ­man, “glav­na je stvar ko­ga u HDZ-u iz­a­bra­ti za na­s­ljed­ni­ka. I ni­je to sa­mo us­mje­re­no na nas, ne­go je je­dan od kre­ato­ra svjet­ske po­li­ti­ke iz­nio u di­plo­mat­skim ku­lo­ari­ma (ide­ju) da se u dr­ža­va­ma biv­še Ju­gos­la­vi­je na­đu dru­gi lju­di, pa ta­ko da u Sr­bi­ji umjes­to Mi­lo­še­vi­ća bu­de Đin­đić, u BiH Izet­be­go­vić, a u Hr­vat­skoj – što mis­li­te? – Fra­njo Gre­gu­rić! I u tom smis­lu se kam­pa­nja pro­vo­di već mje­se­ci­ma i u no­vi­na­ma, an­ke­te se re­ži­ra­ju, pro­tu­ra­ju se de­zin­for­ma­ci­je.” Tuđ­man je za­tim ot­krio ka­ko je raz­go­va­rao s Me­si­ćem i da zna da “Sti­pe ni­je no­si­lac te ne­kak­ve ak­tiv­nos­ti za oba­ra­nje HDZ-ov­ske vlas­ti i ve­ći­ne”, ali da pla­ne­ri ra­ču­na­ju s nji­me kao s pred­sjed­ni­kom Sa­bo­ra. “E, pa da ne bi mo­gli ra­ču­na­ti, i Sti­pe se slo­žio da ide dva, tri mje­se­ca na usa­vr­ša­va­nje je­zi­ka. Pa će­mo on­da vi­dje­ti što s nji­me”, odjek­nu­la je Tuđ­ma­no­va iz­ja­va po­put bom­be. Oči­to je bi­lo da mu je na­mi­je­nio ne­ko ve­le­po-

sla­nič­ko mjes­to te da Me­sić od­la­zi s mjes­ta pred­sjed­ni­ka Sa­bo­ra. Po­tom je do­dao: “A raz­go­va­rao sam i sa Jo­žom Ma­no­li­ćem, jer do­la­zi­li su do me­ne kon­kret­ni gla­so­vi da su ra­ču­na­li da u sa­bor­skom ras­cje­pu HDZ-a mo­gu ra­ču­na­ti na 10, 15 ili čak 30 HDZ-ovih zas­tup­ni­ka. (...) Ja sam, zna­či, za to da pro­di­sku­ti­ra­mo sve te pro­ble­me i da iz­a­đe­mo sa jed­nim pri­op­će­njem o to­me da Pred­sjed­niš­tvo HDZ-a os­ta­je je­dins­tve­no u pro­ved­bi one po­li­ti­ke ko­ju je odre­dio Dru­gi sa­bor HDZ-a i ko­ju pred­sjed­nik HDZ-a i dr­ža­ve pro­vo­di.”

Go­diš­nji od­mor i te­čaj

S nes­trp­lje­njem se če­ka­lo što će na to re­ći Me­sić. On je pak po­mir­lji­vo pred­lo­žio: “Ako bi­smo u iz­ja­vi iš­li ‘Sti­pe Me­sić ide uči­ti je­zik’, pre­vest će se ona­ko ka­ko se to u po­li­ti­ci pre­vo­di i mis­lim da stran­ci ne­će ko­ris­ti­ti. A mi se mo­že­mo ov­dje do­go­vo­ri­ti da ja os­ta­tak go­diš­njeg od­mo­ra is­ko­ris­tim, da is­ko­ris­tim i slje­de­ći go­diš­nji od­mor od ove go­di­ne, a da stvar­no učim je­zi­ke i da bu­de si­tu­aci­ja čis­ta i da mi uč­vr­sti­mo re­do­ve i ka­že­mo da ne­ma kod nas ni­kak­vog raz­dva­ja­nja li­je­vo i des­no. Ja sam u za­tvor išao za­to što me par­ti­ja pro­gla­si­la des­nim, a sa­da me HDZ pro­gla­sio li­je­vim. Sa­da mo­ra­mo zva­ti Ra­ča­na i do­go­vo­ri­ti se je­sam li ja li­je­vo ili des­no, da net­ko on­da pre­su­di tko vi­še o to­me mo­že zna­ti. Zna­či, moj pri­jed­log je: slo­ži­mo se u na­šim gla­va­ma da će stran­ka ima­ti šte­tu uko­li­ko da­je­mo ma­te­ri­ja­la oni­ma ko­ji nam ra­de o gla­vi, a ako ide­mo sa raš­čiš­će­nim stva­ri­ma pa ka­že­mo: je­smo, na­pra­vi­li smo tu i ta­mo gre­ša­ka, ali smo ih i pro­ci­je­ni­li i oci­je­ni­li i za­klju­či­li što će­mo da­lje. Evo, hva­la.” Ma­no­lić je u pri­op­će­nje htio ugra­di­ti ne­što po­sve dru­go: “Da ka­že­mo da Me­sić ne od­la­zi sa duž­nos­ti pred­sjed­ni­ka, da Ma­no­lić ne od­la­zi, da Šu­šak ne od­la­zi”, no Tuđ­man se na nje­gov pri­jed­log ni­je ni os­vr­nuo. Prem­da je ta sjed­ni­ca Pred­sjed­niš­tva HDZ-a tre­ba­la smi­ri­ti ten­zi­je u stran­ci, su­kob se nas­ta­vio pre­ko me­di­ja. Bio je to pra­vi ko­šmar: Ma­no­lić je tvr­dio da je Tuđ­man uči­nio za­okret u po­li­ti­ci pre­ma BiH, Me­sić je iz­jav­lji­vao ka­ko bi bi­la ka­tas­tro­fa da se Her­ceg-Bos­na pri­klju­či Hr­vat­skoj, a tjed­nik

Glo­bus kan­di­di­rao je Fra­nju Gre­gu­ri­ća i za mi­nis­tra obra­ne i za pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke. Sto­ga je Tuđ­man kre­nuo u pro­tu­ofen­zi­vu te je 25. si­ječ­nja odr­žao se­ri­ju sas­ta­na­ka u če­ti­ri oka s naj­vi­šim stra­nač­kim i dr­žav­nim duž­nos­ni­ci­ma ne bi li ne­utra­li­zi­rao dje­lo­va­nje urot­ni­ka. Me­đu pr­vi­ma raz­go­va­rao je s pre­mi­je­rom Va­len­ti­ćem, ko­ji mu je za­bri­nu­to pre­nio svo­je pro­cje­ne da će se dvoj­cu Ma­no­lić-Me­sić prik­lo­ni­ti Fra­njo Gre­gu­rić, Mla­den Ve­driš, Slav­ko De­go­ri­ci­ja, Pe­ri­ca Ju­rič, An­te Ka­rić, ali i da ra­ču­na­ju s nji­me, Va­len­ti­ćem. “Mis­lim da ipak ni­je za pod­ci­je­ni­ti si­tu­aci­ju. Ako Jo­ža i Sti­pe or­ga­ni­zi­ra­ju blok i ako sta­ne Fra­njo iza njih, mis­lim da mo­že bi­ti oz­bilj­na si­tu­aci­ja”, ka­zao je Va­len­tić, ko­ji se iz­jas­nio da u tim su­ko­bi­ma ne že­li su­dje­lo­va­ti.

Obra­čun sa­mo od­go­đen

Svoj kr­ca­ti rad­ni dan Tuđ­man je za­vr­šio kas­no na­ve­čer za­jed­nič­kom sjed­ni­com Klu­ba zas­tup­ni­ka HDZ-a u Sa­bo­ru. Sjed­ni­ca je po­če­la u 20.45, a za­vr­ši­la u 22.30. Sat i pol tra­ja­lo je nje­go­vo obra­ća­nje Pred­sjed­niš­tvu HDZ-a, ci­je­loj Vla­di te zas­tup­ni­ci­ma oba­ju do­mo­va Sa­bo­ra. Tuđ­man je – pro­ci­je­niv­ši da “stra­ni fak­tor” i hr­vat­ska opor­ba igra­ju na kar­tu raz­do­ra u HDZ-u te da za nje­go­ve na­s­ljed­ni­ke pro­mo­vi­ra­ju Me­si­ća, Ma­no­li­ća, pa i Gre­gu­ri­ća – svo­jim go­vo­rom nas­to­jao za­us­ta­vi­ti unu­tar­stra­nač­ke bor­be i pri­mi­ri­ti svo­je glav­ne pro­tiv­ni­ke. Na to­me je sku­pu do­bio pot­po­ru, ali dvo­ji­ca glav­nih ak­te­ra s lje­vi­ce ni­su sli­je­di­la nje­go­vu po­li­ti­ku. To­ga 25. si­ječ­nja Tuđ­man je spri­je­čio ra­skol ši­rih raz­mje­ra u HDZ-u, ali u trav­nju 1994. ipak ga je če­kao ko­nač­ni obra­čun s Ma­no­li­ćem i Me­si­ćem.

(Su­tra: Me­sić se ža­li Tuđ­ma­nu da ga že­le ubi­ti)

Di­plo­ma­ti su u ku­lo­ari­ma ši­ri­li ide­ju da Mi­lo­še­vi­ća nas­li­je­di Đin­đić, a Tuđ­ma­na Gre­gu­rić

Me­sić: U za­tvor sam išao za­to što me par­ti­ja pro­gla­si­la des­nim, a sa­da me HDZ pro­gla­sio li­je­vim

Stjepan Me­sić i Jo­sip Ma­no­lić pla­ni­ra­li su pri­vu­ći što vi­še zas­tup­ni­ka HDZ-a i ta­ko ov­la­da­ti Sa­bo­rom

Tuđ­man je u si­ječ­nju 1994. spri­je­čio ra­skol ši­rih raz­mje­ra u HDZ-a, ali ni­je us­pio pri­vo­lje­ti Me­si­ća i Ma­no­li­ća da sli­je­de nje­go­vu po­li­ti­ku. Obra­čun s nji­ma dvo­ji­com do­go­dio se u trav­nju te go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.