Pre­su­da ko­ja se ne mo­že ma­sov­no pri­mi­je­ni­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Ko­men­ta­ri - To­mis­lav Kras­nec

Dos­lov­no pri­mi­je­nje­na, proš­lo­tjed­na od­lu­ka Su­da Eu­rop­ske uni­je ko­ja se ti­če na­či­na na ko­ji je Hr­vat­ska uprav­lja­la mi­grant­skom kri­zom 2015. i 2016. zna­či­la bi da svat­ko od oko 650 ti­su­ća mi­gra­na­ta ko­ji su proš­li kroz Hr­vat­sku, ali ni­su do­bi­li azil u Aus­tri­ji, Nje­mač­koj ili ne­koj dru­goj dr­ža­vi čla­ni­ci EU mo­že bi­ti vra­ćen u Hr­vat­sku, a da ih Hr­vat­ska pri­tom ne mo­že vra­ća­ti u Grč­ku, po­s­ljed­nju čla­ni­cu EU u ko­ju su stu­pi­li pri­je Hr­vat­ske. Ali to se ne­će do­go­di­ti. Ni­kak­ve ti­su­će od­bi­je­nih tra­ži­te­lja azi­la ne­će bi­ti prim­lje­ne na­trag u Hr­vat­sku, bez ob­zi­ra na pre­su­du Su­da EU, a dva su raz­lo­ga za­što je to mo­gu­će spo­koj­no tvr­di­ti. Pr­vi je raz­log, o ko­jem go­vo­ri (prem­da ne­do­volj­no obraz­lo­že­no, već sa­mo ov­laš) i ak­tu­al­ni mi­nis­tar unu­tar­njih pos­lo­va Da­vor Bo­ži­no­vić, “pro­tek vre­me­na”. Vre­men­ski ro­ko­vi u ko­ji­ma, pri­mje­ri­ce, Nje­mač­ka mo­že za­tra­ži­ti od Hr­vat­ske da pre­uz­me na­trag ne­kog od­bi­je­nog tra­ži­te­lja azi­la već su proš­li ako go­vo­ri­mo o lju­di­ma ko­ji su pro­la­zi­li kroz Hr­vat­sku kra­jem 2015. i po­čet­kom 2016. go­di­ne. Što je bi­lo, bi­lo je. Od­nos­no, što je za­tra­že­no (da se vra­ti u Hr­vat­sku), za­tra­že­no je. No, mi­nis­tar

Pre­su­da Su­da EU stav­lja po­na­ša­nje Hr­vat­ske u mi­grant­skoj kri­zi on­kraj za­ko­na, a po­na­ša­nje Nje­mač­ke s ove stra­ne za­ko­na Ni­kak­ve ti­su­će od­bi­je­nih tra­ži­te­lja azi­la ne­će bi­ti prim­lje­ne na­trag u Hr­vat­sku, bez ob­zi­ra na pre­su­du Su­da EU, a dva su raz­lo­ga za­što je to mo­gu­će spo­koj­no tvr­di­ti. Pr­vi je “pro­tek vre­me­na”, a dru­gi je to što se Hr­vat­ska, u man­da­tu Mi­la­no­vi­će­ve Vla­de, po­bri­nu­la da ne os­ta­nu ni­kak­vi va­lja­ni tra­go­vi o sva­kom po­je­din­cu u mi­grant­skom va­lu

Bo­ži­no­vić ne ot­kri­va ko­li­ki je broj tak­vih zah­tje­va u ko­ji­ma dru­ge dr­ža­ve čla­ni­ce EU tra­že da se po­je­din­ci ko­ji­ma su te dr­ža­ve od­bi­le azil vra­te onim pu­tem ko­ji su i doš­li pre­ko tzv. za­pad­no­bal­kan­ske mi­grant­ske ru­te. No, dru­gi raz­log za­što je mo­gu­će mir­no tvr­di­ti da pre­su­da Su­da EU ne­će po­tak­nu­ti val po­vra­ta­ka mi­gra­na­ta u Hr­vat­sku je ovaj: za ogrom­nu ve­ći­nu onih ko­ji su proš­li kroz Hr­vat­sku uop­će ne pos­to­je prav­no va­lja­ni do­ka­zi da su proš­li. Hr­vat­ska ih jed­nos­tav­no ni­je re­gis­tri­ra­la u ba­zu po­da­ta­ka Eu­ro­dac, kroz ko­ju sve dr­ža­ve čla­ni­ce di­je­le po­dat­ke o oso­ba­ma ko­je ne­re­gu­lar­no pre­la­ze gra­ni­ce EU. Za ta­daš­njeg pre­mi­je­ra Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća i mi­nis­tra unu­tar­njih pos­lo­va Ran­ka Os­to­ji­ća tak­va prak­sa oči­to je bi­la svo­je­vr­s­ni “osi­gu­rač” ko­ji će spri­je­či­ti da se dio mi­gra­na­ta vra­ća is­tim pu­tem. Ako u Eu­ro­da­cu ne­ma po­dat­ka da je net­ko ušao u Hr­vat­sku, nit­ko od Hr­vat­ske ne mo­že pos­li­je tra­ži­ti da ga pri­mi na­trag. Broj­ke su fra­pant­ne: od 557 ti­su­ća mi­gra­na­ta ko­ji su 2015. proš­li kroz na­šu zem­lju, Hr­vat­ska je u Eu­ro­dac uni­je­la po­dat­ke o njih sa­mo 813. Hr­vat­ske Vla­de ko­je su nas­li­je­di­le Mi­la­no­vi­će­vu ima­le su ova­kav skor: od 104 ti­su­će mi­gra­na­ta ko­ji su 2016. proš­li kroz Hr­vat­sku (od to­ga 102,5 ti­su­će u pr­vom tro­mje­se­čju 2016., na­kon če­ga je bal­kan­ska ru­ta za­tvo­re­na) po­da­ci o njih 9803 su une­se­ni u sus­tav Eu­ro­dac. Oči­to svjes­na od­lu­ka, do­ne­se­na u Mi­la­no­vi­će­voj Vla­di, da Hr­vat­ska jed­nos­tav­no ig­no­ri­ra eu­rop­ske pro­pi­se o uno­še­nju po­da­ta­ka u Eu­ro­dac is­to­vre­me­no ima i di­men­zi­ju ge­ni­jal­nos­ti i ban­di­tiz­ma (kao što tu mje­ša­vi­nu, uos­ta­lom, ima­ju i ne­ke dru­ge od­lu­ke iz man­da­ta te Vla­de). Ge­ni­jal­nos­ti, jer se ti­me one­mo­gu­ću­je kas­ni­ji ma­so­van po­vra­tak mi­gra­na­ta kroz Hr­vat­sku, što se mo­že sma­tra­ti da jest u hr­vat­skom na­ci­onal­nom in­te­re­su jer Hr­vat­ska ne bi mo­gla iz­dr­ža­ti da pos­ta­ne po­s­ljed­nja EU-pos­ta­ja za sto­ti­ne ti­su­ća od­bi­je­nih tra­ži­te­lja azi­la. Ban­di­tiz­ma jer se, jed­nos­tav­no, ra­di o kr­še­nju va­že­ćih pro­pi­sa u tak­vim raz­mje­ri­ma kak­vi ni­su za­bi­lje­že­ni ni u jed­noj dru­goj čla­ni­ci EU, pa ni Grč­koj, Ita­li­ji ili Ma­đar­skoj. A kr­še­nje za­ko­na je kr­še­nje za­ko­na. Mo­gu­ća je, ali ni­je baš ugod­na či­nje­ni­ca da se ne­ka dr­ža­va čla­ni­ca EU ba­vi kr­še­njem va­že­ćih pro­pi­sa ta­ko ola­ko, svjes­no i za­pra­vo s po­no­som. Ne­ki će re­ći: Da, ali Nje­mač­ka je pr­va po­če­la kr­ši­ti eu­rop­ske pro­pi­se o azi­lu, poz­na­ti­je pod na­zi­vom “du­blin­ski pro­pi­si”. Is­ti­na, Nje­mač­ka je u kas­no lje­to 2015., su­oče­na s ne­ugod­nim sce­na­ma ka­osa u Ma­đar­skoj i sce­na­ma mr­tvih mi­gra­na­ta u hlad­nja­ča­ma u Aus­tri­ji, od­lu­či­la pri­vre­me­no ig­no­ri­ra­ti du­blin­ske pro­pi­se ko­ji ka­žu da mi­gran­ti mo­ra­ju tra­ži­ti azil u pr­voj dr­ža­vi ula­ska u EU i po­če­ti, dak­le su­prot­no slo­vu za­ko­na, pro­ce­su­ira­ti zah­tje­ve za azil u Nje­mač­koj. Ali, pos­to­ji raz­li­ka (mo­žda ma­la, ali ipak mo­ral­no ve­li­ka) iz­me­đu to­ga da net­ko kr­ši pro­pi­se ka­ko bi sâm pri­sko­čio i po­mo­gao ka­ko mis­li da naj­bo­lje zna i umi­je, i to­ga da net­ko kr­ši pro­pi­se ne ka­ko bi po­mo­gao (po­ja­ča­no pro­ce­su­irao zah­tje­ve za azil) ne­go ka­ko bi do ono­ga ko­ji po­ma­že (u ovom slu­ča­ju do Nje­mač­ke) do­veo što ve­ći broj za­in­te­re­si­ra­nih lju­di (mi­gra­na­ta) u što kra­ćem ro­ku. Sud EU smjes­tio je po­na­ša­nje Hr­vat­ske u mi­grant­skoj kri­zi na rub ili s one stra­ne za­ko­na, a po­na­ša­nje Nje­mač­ke s ove stra­ne za­ko­na. Iz pre­su­de, na­ime, pro­iz­la­zi da od­lu­ka Nje­mač­ke da pro­ce­su­ira zah­tje­ve za azil za­pra­vo ne pred­stav­lja kr­še­nje du­blin­skih pro­pi­sa jer se ra­di o hu­ma­ni­tar­nim raz­lo­zi­ma za od­stu­pa­nje od tih pro­pi­sa.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.