Za­što smo si­ro­maš­ni ako smo za­do­volj­ni pri­ho­dom od tu­riz­ma

Una­toč ve­li­kom ras­tu ukup­nog iz­vo­za i “ko­mot­nom su­fi­ci­tu” na te­ku­ćem ra­ču­nu, Hr­vat­ska se ne mi­če sa za­če­lja EU

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Rat­ko Bo­ško­vić

Upr­voj po­lo­vi­ci go­di­ne Hr­vat­ska bi­lje­ži 50 mi­li­ju­na no­će­nja tu­ris­ta. Do kra­ja go­di­ne bit će ih i sto mi­li­ju­na, a za­ra­da od tu­riz­ma mo­gla bi do­seg­nu­ti de­set mi­li­jar­di eura. Ali to osun­ča­no li­ce ima i svo­je na­li­čje: du­bo­ku pro­mje­nu struk­tu­re eko­no­mi­je, ko­ja ne odre­đu­je sa­mo ve­li­či­nu do­da­ne vri­jed­nos­ti ko­ju zem­lja stva­ra da­nas, ne­go je odre­đu­je i za do­gled­no bu­du­će vri­je­me. A pro­mje­na je takva da bi mo­ra­la za­bri­nu­ti sva­ko­ga tko u Hr­vat­skoj gle­da ma­lo da­lje od no­sa. Po­ka­zu­je to i iz­van­red­na ana­li­za ko­ju je pri­je dva tjed­na u pu­bli­ka­ci­ji Eco­no­mic bri­ef obja­vi­la Op­ća upra­va za gos­po­dar­stvo i fi­nan­ci­je Eu­rop­ske ko­mi­si­je, a pri­re­dio ju je Kris­ti­an Or­si­ni, ana­li­ti­čar za Hr­vat­sku i Špa­njol­sku. U pu­bli­ka­ci­ji “ko­joj je svr­ha osi­gu­ra­ti pod­lo­gu za ras­pra­vu o eko­nom­skoj po­li­ti­ci i po­tak­nu­ti de­ba­tu”, pod nas­lo­vom “Što po­ti­če hr­vat­sku ve­li­ku ovis­nost o uvo­zu?” Or­si­ni ot­kri­va dras­tič­ne pro­mje­ne u vanj­sko­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni kroz ko­je je Hr­vat­ska proš­la do iz­bi­ja­nja ve­li­ke re­ce­si­je 2009. go­di­ne, za­tim u re­ce­si­ji i na kra­ju od ula­ska u EU 2013. go­di­ne do da­nas. Ko­mi­si­jin ana­li­ti­čar po­ka­zu­je ka­ko se Hr­vat­ska ve­li­koj kri­zi pri­la­go­đa­va­la naj­pri­je na­glim sma­nji­va­njem uvo­za, a kas­ni­je po­ve­ća­njem iz­vo­za pa je iz ve­li­kog de­fi­ci­ta na te­ku­ćem ra­ču­nu pla­ća­nja doš­la u “ko­mot­ni su­fi­cit”. No Kris­ti­an Or­si­ni ot­kri­va pri­tom i ka­ko se u tri jas­no raz­lu­či­va raz­dob­lja dras­tič­no pro­mi­je­ni­la i kom­po­zi­ci­ja hr­vat­skog uvo­za, a upra­vo bi to mo­glo Hr­vat­sku na du­gi rok uči­ni­ti zem­ljom sla­bo­ga in­dus­trij­skog ras­ta i još sla­bi­jeg ras­ta za­ra­da. Uoči na­ila­ska ve­li­ke re­ce­si­je inves­ti­ci­je su tvo­ri­le 25 pos­to hr­vat­skog BDP-a, a da­nas či­ne sa­mo 19 pos­to. U od­no­su na 2005. go­di­ne udjel uvo­za do­ba­ra u BDP-u do da­nas ni­je se zna­čaj­ni­je pro­mi­je­nio, s 38 na 39 pos­to BDP-a, ali kom­po­zi­ci­ja uvo­za do­ba­ra (ro­be, pro­izvo­da...) do­ži­vje­la je tek­ton­sku pro­mje­nu: dok su po­čet­kom 2000-ih ka­pi­tal­na do­bra či­ni­la 20 pos­to uvo­za, da­nas ima­ju mi­zer­ni udjel od sa­mo 13 pos­to. Dok je po­čet­kom mi­le­ni­ja uvoz stro­je­va i tran­s­port­ne opre­me či­nio 34 pos­to ukup­nog uvo­za do­ba­ra, da­nas je nji­hov udjel tek 24 pos­to. U is­to vri­je­me uvoz po­tro­šač­kih pro­izvo­da po­ras­tao je s 23 na 30 pos­to ukup­nog rob­nog uvo­za. Uvoz pro­izvo­da za po­troš­nju ne mora biti lo­ša stvar. On stva­ra fond pro­izvo­da ko­je gra­do­vi mo­gu na­do­mjes­ti­ti vlas­ti­tom pro­izvod­njom, za vlas­ti­tu po­troš­nju i raz­mje­nu s dru­gim gra­do­vi­ma, sa­mo ako u se­bi pro­bu­de vo­lju za ino­va­ci­je, eks­pe­ri­men­ti­ra­nje i ra­zvoj. Ali, da bi se ta mo­guć­nost is­ko­ris­ti­la, po­treb­ne su inves­ti­ci­je i sred­stva, nuž­ni su stro­je­vi i opre­ma. A njih se Hr­vat­ska po­s­ljed­njih go­di­na odri­če! Hr­va­ti se za­do­vo­lja­va­ju s pri­ho­dom od iz­vo­za us­lu­ga, od­nos­no tu­riz­ma, ne­s­vjes­ni da je ta za­ra­da po oso­bi od svih naj­ma­nja i da ih za­pra­vo dr­ži u si­ro­maš­tvu. Una­toč ve­li­kom ras­tu ukup­nog iz­vo­za i “ko­mot­nom su­fi­ci­tu” na te­ku­ćem ra­ču­nu, Hr­vat­ska se ne mi­če s Uni­ji­na za­če­lja. Pre­ma Eu­ros­ta­tu, ku­pov­na moć pro­sječ­nog Hr­va­ta u zad­njoj pret­kriz­noj 2008. go­di­ni iz­no­si­la je 63 pos­to ku­pov­ne mo­ći pro­sječ­nog Eu­rop­lja­ni­na. La­ni je bi­la 59 pos­to.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.