S FITNESSA JURIM NA PISTE I PRED TV KAMERE

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Želj­ko An­dri­ja­nić

Ka­da me lju­di upi­ta­ju čime se bavim, ne znam odakle početi. Ja uži­vam u sva­kom od svo­jih pos­lo­va Ka­da je iz­a­bra­na za naj­ljep­šu že­nu svi­je­ta, ži­vot joj se ite­ka­ko pro­mi­je­nio, do­nio joj je no­ve poslovne ponude i poz­nans­tva, ali i po­zi­tiv­ne stva­ri i lju­de. Ona je Ana Bavrka, ba­vi se fit­ne­ssom, ra­di na te­le­vi­zi­ji, ho­da na pis­ta­ma, glu­mi u spo­to­vi­ma i ra­do­ho­li­čar­ka je u pra­vom smis­lu ri­je­či. Na­kon što su se sle­gli dojmovi, s njom kao naj­ljep­šom u iz­bo­ru Miss New World raz­go­va­ra­la je eki­pa Ve­čer­njeg lis­ta.

Pri­je dva mje­se­ca pos­ta­li ste Miss New World, iz­a­bra­ni za naj­ljep­šu že­nu svi­je­ta. Ko­li­ko vam se ži­vot pro­mi­je­nio?

Is­ti­na, mo­ram priz­na­ti da je moj ži­vot poprimio sa­svim no­vu dimenziju go­to­vo istog mo­men­ta ka­da sam do­bi­la krunu. Po­čev­ši od to­ga da sam do­bi­la ne­što ne­pro­cje­nji­vo, a to je da je mo­ja ci­je­la zem­lja po­nos­na na me­ne, do no­vih pos­lov­nih po­nu­da i poz­nans­ta­va. Uvi­jek ka­žem ka­ko je ti­tu­la Miss New World 2017. me­ni u ži­vot do­ni­je­la sa­mo po­zi­tiv­ne stva­ri i lju­de (osmi­jeh).

Jav­nost vas poz­na­je i kao li­cen­ci­ra­nu zum­ba i fitness tre­ne­ri­cu, mo­del, TV vo­di­te­lji­cu, glu­mi­cu u spo­to­vi­ma... Ka­kav je vaš rad­ni dan i ima­te li vre­me­na za pre­dah?

Čes­to, ka­da me lju­di upi­ta­ju čime se bavim, ne znam odakle početi. Ali ono što je pred­nost je da ja za­is­ta uži­vam mak­si­mal­no u sva­kom od ovih na­ve­de­nih pos­lo­va i pro­na­la­zim uis­ti­nu se­be. To sam ja, Ana, za­ljub­lje­ni­ca u fitness, te­le­vi­zi­ju, modeling, piste, jed­nos­tav­no net­ko tko vo­li ra­di­ti. Moj rad­ni dan po­či­nje već u 7 sa­ti uju­tro, dos­lov­no ne sta­jem do kas­nih ve­čer­njih sa­ti, a pre­dah je za me­ne tre­ning, to mi je naj­bo­lji is­puš­ni ven­til. Sva­ka­ko, ko­li­ko god vo­lje­la pos­lo­ve ko­je obav­ljam, po­ne­kad se na­pros­to ti­je­lo umo­ri, ali sre­ća je što ja­ko br­zo na­pu­nim ba­te­ri­je i sprem­na sam za no­ve rad­ne po­bje­de.

Pri­mi­je­ti­li smo na druš­tve­nim mre­ža­ma ras­pra­vu o to­me je li Ana Bavrka Trav­ni­čan­ka ili Mos­tar­ka?

Od­mah da is­pra­vim, No­vi Trav­nik ni­je moj rod­ni grad. Ja sam ro­đe­na u Mos­ta­ru, moj je otac iz No­vog Trav­ni­ka, a maj­ka Mos­tar­ka. Mostar je za me­ne naj­po­seb­ni­ji grad na svi­je­tu, tu sam svo­ja na svo­me. No­vi Trav­nik je je­dan ma­li gra­dić, ali me­ni ta­ko­đer drag, ži­vje­la sam tu ne­ko­li­ko go­di­na i ve­ći­na obi­te­lji mi je ta­mo, ta­ko da uvi­jek ka­da imam vre­me­na, iako zbog pos­lov­nih obve­za to ni­je ta­ko čes­to, ra­do ga po­sje­tim.

Ka­da god se po­ja­vi tekst ve­zan za vas, obo­ža­va­te­lji vas oba­si­pa­ju kom­pli­men­ti­ma. Ko­li­ko vam go­di vir­tu­al­ni ili re­al­ni kom­pli­ment?

Pa ja ipak mis­lim da su miš­lje­nja po­di­je­lje­na, ali ne bi ni va­lja­lo da je dru­ga­či­je (smi­jeh). Ni­je uvi­jek sve po­zi­tiv­no i li­je­po, ali da je ta­ko, tek bih on­da po­sum­nja­la u is­te. Ne bih bi­la is­kre­na da ka­žem da mi ne la­ska, da­pa­če. Si­gur­na sam da svi­ma, a oso­bi­to že­na­ma go­de kom­pli­men­ti, na­ro­či­to ako ga upu­ti žen­ska oso­ba. Vir­tu­al­ni ili, ka­ko ih vi na­zi­va­te, re­al­ni kom­pli­men­ti, sve­jed­no je ako su is­kre­ni, na­rav­no.

Elok­vent­ni ste u emi­si­ja­ma, rijetko gri­je­ši­te, zna­te sve te­me. Ko­li­ko vre­me­na po­sve­ću­je­te pri­pre­ma­ma za po­sao i in­te­lek­tu­al­nom usa­vr­ša­va­nju?

Pa­zi­te, svi smo mi lju­di, gri­je­ši­mo u ži­vo­tu, ali i pos­lu, pa ta­ko i ja. Ali na gre­ška­ma se uči, ono što ja de­fi­ni­tiv­no sva­ki dan po­ku­ša­vam jest da ra­dim na se­bi i bu­dem naj­bo­lja ver­zi­ja se­be. S ob­zi­rom na to da vo­dim emi­si­je ko­je stvar­no zah­ti­je­va­ju pri­pre­mu, psi­hič­ku i fi­zič­ku, vo­lim biti upoz­na­ta s te­mom o ko­joj go­vo­rim. Oso­bi­to ako imam gos­ta u stu­di­ju ili ra­dim ne­ki va­žan in­ter­v­ju. Sma­tram da te­le­vi­zij­ska ku­ća za ko­ju ra­dim, go­vo­ri­mo o te­le­vi­zi­ji Hayat, ako su oni bi­li do­volj­no sprem­ni da me pri­me u svoj tim, ja ne želim taj tim iz­ne­vje­ri­ti.

Tko su vam ži­vot­ni uzo­ri i koji vas lju­di po­seb­no in­s­pi­ri­ra­ju?

Pa is­kre­no, sma­tram da sa­mi se­bi tre­ba­mo biti mo­ti­va­ci­ja, uzor i pri­mjer. Ali lju­di koji me­ne mo­ti­vi­ra­ju i in­s­pi­ri­ra­ju su mo­ji ro­di­te­lji. Želim da jed­nog da­na i ja no­sim tu do­bro­tu i lje­po­tu ži­vo­ta kak­vu oni ima­ju, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko ži­vot­ni pu­te­vi bi­li te­ški.

Za kraj raz­go­vo­ra, što bis­te po­ru­či­li lju­di­ma, na­po­se mla­di­ma koji još ot­kri­va­ju svoj put i tra­že na­či­ne za us­pjeh u ži­vo­tu?

Daj­te si vre­me­na. U sve­mu. U pro­na­la­že­nju se­be, u pro­na­la­že­nju ži­vot­nog po­zi­va, pos­la, part­ne­ra, odi­je­la, ha­lji­ne ili ko­la­ča. Ne upa­daj­te u zam­ku druš­tva ko­je vam na­la­že da mo­ra­te biti ne­što što nis­te, da se mo­ra­te uda­ti do 25, da mo­ra­te biti dok­to­ri, a že­li­te biti umjet­ni­ci, da mo­ra­te smr­ša­vje­ti, da mo­ra­te “x” stva­ri. Ne, bu­di­te ono što vas či­ni sret­nim, ako to zah­ti­je­va ne­ko vri­je­me tra­že­nja se­be, pa ne­ka, ako ste pos­li­je to­ga is­pu­nje­ni i za­do­volj­ni, vri­je­di­lo je. Ži­vot je ja­ko ču­dan, ali i li­jep, sve je do vas i va­šeg svje­to­na­zo­ra. Ali ono što je si­gur­no jest da se mo­ra­te tru­di­ti, naj­ja­če što mo­že­te. Ili ra­di­te 100% ili ne­moj­te ni­ka­ko. Sve os­ta­lo je ‘mla­će­nje praz­ne sla­me’, što bi na­ši lju­di rek­li.

O KOM­PLI­MEN­TI­MA Si­gur­na sam da svi­ma, a oso­bi­to že­na­ma go­de kom­pli­men­ti, na­ro­či­to ako ga upu­ti žen­ska oso­ba. Vir­tu­al­ni ili ne­ki dru­gi, sve­jed­no je ako su is­kre­ni, na­rav­no

Rad na se­bi Sva­ki dan ra­dim na se­bi, da su­tra bu­dem bo­lja ver­zi­ja se­be

Li­je­pa ra­do­ho­li­čar­ka Za se­be ka­že da je ra­do­ho­li­čar­ka, a to je i do­ka­za­la broj­nim an­ga­žma­ni­ma na­kon što je iz­a­bra­na za naj­ljep­šu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.